Artur Šnicler

Artur Šnicler (1862-1931), austrijski pisac, rodjen u Beču gde je završio studije medicine i imao lekarsku praksu. Pored jednočinki i drama kao što su Anatol (1893), Paracelzus (1899) ili Usamljeni put(1904) kojima je stekao veliku popularnost, Šnicler je u svojim mnogim pripovetkama i novelama Potporučnik Gustl (1901), Doktor Gresler, banjski lekar (1916), Kazanovin povratak u zavičaj (1918), Gospodjica Elza(1924), Novela o snu (1926) kao i u romanu Tereza. Hronika života jedne žene (1928) istakao profilisana duševna doživljavanja svojih junaka. Po delu Novela o snu Stenli Kjubrik (1928-1999) je snimio svoj poslednji film Širom zatvorenih očiju.

"Imam utisak da vi, zahvaljujući intuiciji – ili bolje rečeno, zahvaljujući detaljnom samoposmatranju - o drugim ljudima znate sve ono što sam ja otkrio dugotrajnim proučavanjem. Verujem da ste vi u osnovi jedan istraživač psiholoških dubina."
Sigmund Frojd, pismo Šnicleru (14. maj 1922)

Novela o snu deluje magnetski. Šnicler se spretno uvlači u skrivena htenja, nekontrolisane porive, zamišljanja i želje svih nas. Hteti ono što nemamo; i kada (ukoliko) dobijemo ono što je zabranjeno – najčešće se nalazimo u još goroj poziciji pokazujući da nam razorni libido otvara tamne strane. Čitao sam s nervoznim ali erotskim zadovoljstvom, istovremeno s ushićenjem, očajanjem i mržnjom."
Anonimni čitalac,1999 (www.amazon.com)

"Nemam utvrdjene ideje o pravljenju filmova u posebnim kategorijama – vesterni, ratni filmovi i slično. Hteo bih da snimim film koji će preneti osećanje vremena – savremenu priču koja obuhvata osećanje vremena s psihološke, seksualne, političke ali i lične strane. To bih želeo da uradim više nego bilo šta drugo. A verovatno će to biti i najteži filmski izazov."
Stanley Kubrick (Observer, 1960)