Novo javno mnjenje zasniva se na jednostavnim principima: s jedne strane je otadžbina koja se herojski brani do konačne pobede, s druge strane je zločinački agresor koji hoće da uništi ceo jedan narod. Sprovodi se primenom ratnog zakona i povremenim zastrašivanjem. Zvanično je upozoreno da ima izdajnika, doduše malo. Izdajnici su oni koji u ovom trenutku misle drugačije. Nema više razlike između režimskih i nezavisnih novina. Svi televizijski programi su isti. Mnogi žure da pokažu lojalnost, patriotizam, mržnju prema neprijatelju. S iznenađenjem primećujem da se nekada poznati i uticajni jugoslovenski novinari pojavljuju u novoj ulozi, kao generali i pukovnici. Glavni urednik Radija B92 je nakratko uhapšen. Radio koji je stekao svetsku slavu svojim hrabrim, kritičkim duhom ubrzo preuzima država. Ništa nije vredeo veliki transparent sa duhovitim natpisom: "B92 protiv B52" koji je trebalo da bude postavljen na fasadi Doma omladine, sedišta Radija.

"Razmišljali smo o tome da obustavimo štampanje novina", kaže mi Ž., urednik jednog poznatog nezavisnog lista, "ali ako bismo to učinili moglo bi nam se dogoditi da više nikada ne dobijemo dozvolu za izlaženje. Uostalom, ovo je rat, a u ratu se znaju pravila."

"Ne, nije ponižavajuće nositi novine mladom ministru, koga si do juče žestoko kritikovao, da pročita tekstove i odobri ih za štampu. Rekao sam mu: 'Kada sve ovo prođe onda ćemo opet pisati i o vama i nećemo vas štedeti.' Problem je jedino u tome što ministrova cenzura ne znači i zaštitu. Policija procenjuje sama."

Primećujem da su njegove novine jedne od retkih u kojima nema zvanično propisanog jezika.

Moj dugogodišnji kolega R., jedan od najuglednijih beogradskih novinara, dopisnik iz mnogih zemalja, verovatno je jedan od prvih koji je osetio dejstvo ratnog zakona. Iskusan je, preživeo je najrazličitije oblike represije. Hoće da mi ispriča sve, i najsitinije detalje. Nekoliko dana posle početka bombardovanja, dva policajca u civilu zakucala su na njegova vrata. Bilo je pola tri ujutru. Treba da pođe sa njima. Zašto, upitao je. To ne možemo da vam kažemo. Imate li nalog? Po ratnom zakonu nalog nam nije potreban. A šta ćete učiniti ako odbijem da pođem sa vama? Bolje bi vam bilo da to ne pokušavate. Privešćemo vas silom.

U kolima policajci kažu da ne znaju zbog čega ga vode, samo su dobili naređenje. Inače, poznaju ga, čitaju njegove tekstove. Onda ga jedan od njih pita da li, možda, on sam pretpostavlja zbog čega je uhapšen. R. kaže: "Verovatno zbog mog članka u novinama".

"Pa, šta ste to napisali?"

"Ništa posebno. Malo sam kritikovao Predsednika zbog Kosova"

"Pa, zar zbog toga?"