Preko CNN-a obraća mi se američki predsednik. Govori meni i mojim sunarodnicima blagim glasom, gestikulacija mu je smirena. Pominje Tita i njegovo doba. Kaže kako je Mr.Tito bio mudar državnik pod kojim smo živeli u miru. Nismo, dakle, uvek bili ovakvi kakvi smo sada. Istovremeno, na satelitskom programu nemačke televizije neki čovek analizira "jezik tela" poznatih svetskih ličnosti. Kaže kako Klinton jedva primetnim, ali karakterističnim pokretima brade jasno otkriva svoju agresivnost. Vraćam se CNN-u ali ne mogu da se koncentrišem na body language američkog predsednika. Više me zanimaju razlozi njegovog podsećanja na Tita baš u ovom trenutku.

Da li nam je zaista opet potreban diktator koga su "idealnim" učinile međunarodne okolnosti koje više ne postoje? U Titovo vreme moja tadašnja zemlja pokazivala je svoje kvaziliberalno lice Zapadu, odakle su dolazili krediti, a Istoku, koji je bio realni izvor moći, dokazivala je lojalnost tako što je surovo ograničavala upravo one slobode kojima se hvalila pred Zapadom. Kroz nevidljivi filter dvostruke igre između Istoka i Zapada prolazili su i ljudi i ideje. Žan-Pol Sartr koga ovih dana često citiram, uprkos svojim idejama o nerazrešivoj egzistencijalnoj teskobi i pravu na individualnu slobodu i lični izbor bio je široko prihvaćen u Jugoslaviji zemlji oficijelne marksističke idelogije, čak i pre nego što je napisao Kritiku dijalektičkog uma. Sartra je režim voleo zato što je on bio kritičar buržoaskog društva, a i zato što ga je Staljinov komesar za kulturu Aleksandar Fadajav nazvao "šakal sa pisaćom mašinom, hijena sa naliv-perom". Činjenica da su staljinisti napadali Sartra, a da on sam istovremeno nikada ništa ozbiljnio nije rekao o montiranim staljinističkim procesima, bila je posebno važna režimu koji je dopuštao i tražio kritiku staljinizma sa očiglednom namerom da sam u suštini ostane staljinistički. Najvažnija je, ipak, jedna Sartrova izjava koja glasi: "Titova Jugoslavija je realizacija moje filozofije". Ne sećam se da je bilo ko bilo kada u bivšoj Jugoslaviji ovu izjavu citirao, a još manje koristio u propagandne svrhe. Imali smo iluziju da nam je Sartr dopušten zato što smo demokratska zemlja. Tako je radio Mr.Tito.

main page    new issue     alexandria press    archives    about us    forum    subscriptions    advertising