U potkrovlju naše zgrade stanuje mlađa žena koja radi u Radio Televiziji Srbije. Ona
se često žali da joj smeta glasna muzika koja se čuje iz garsonjere. Nekoliko puta je
zvala i policiju. Policajcu su dolazili veoma brzo, obično dvojica ili trojica; mladi, u
početku strogi, onda spremni da i sami jedno vreme slušaju muziku; prilikom odlaska opet
veoma strogi. Sada je ovo samo opomena, govorili bi, a ako se prekršaj ponovi uslediće
primerna kazna. Tako se to, kao neka igra, više puta ponavljalo.
Ovih dana žena iz potkrovlja ima nove argumente. Ona zvoni na vrata garsonjere u
centru grada. Iz stana se čuju Propellerheads – "Take California". Tetovirani
mladić sa minđušom u uhu spreman je za raspravu. Kaže da muzika nije suviše glasna.
Uostalom, ovo je dobra muzika, za razliku od one koja se ovih dana čuje na beogradskim
trgovima i mostovima, kaže on.
Ženi iz potkrovlja smeta muzika, čak i ako nije mnogo glasna. Ona radi naporno,
često i noću. Zna li mladić da je zgrada Radio Televizije Srbije bombardovana i da je
više njenih kolega poginulo? A on stalno sluša " tu američku i englesku"
muziku.
A koju vi muziku slušate, pita mladić.
Srpsku duhovnu, kaže žena.
Nešto kasnije i ja razgovaram sa mladićem iz garsonjere. Objašnjavam mu da su ovo
"mračna vremena". Molim ga da bude oprezan. Možda bi, za svaki slučaj, bilo
bolje da "tu američku i englesku muziku" sluša tiho. Ne mislim da je rasprava
sa ženom iz potkrovlja razlog za posebnu brigu, ali znam da u "mračnim
vremenima" tako počinju nevolje. Vidim da me neće poslušati.
Vraćam se u svoj stan. Za utehu, samom sebi citiram Hanu Arent: "Mudrost je
vrlina starosti, ali čini se da je stiču samo oni koji u mladosti nisu bili ni mudri ni
promišljeni". Ali i dalje sam zabrinut.
Mladić je moj sin.
U garsonjeri
ispod mog stana živi mladić koji ima dvadeset godina. Studira političke nauke i
odličan je student. Kada je imao samo petnaest godina važio je za jednog od
najtalentovanijih beogradskih košarkaša. Sa više od sto postignutih koševa na jednoj
utakmici verovatno je i danas rekorder omladinske lige. Napustio je košarku baš kada su
mu nagovestili ulazak u juniorsku reprezentaciju Jugoslavije. Razgovarali smo tada o tome
i ja sam pokušao da ga nagovorim da promeni odluku. Nije pristao. Sada ga interesuje
muzika. Ima probušene uši i nos, na nadlaktici istetoviranog šarenog zmaja, svira
gitaru, komponuje i piše reči za svoje pesme. Reči su na engleskom jeziku. Mislim da
imitira Lenija Kravica.