Raspitujemo se kod seljaka: "Da ti nisi, možda, iz okoline Pančeva?"

"Ne!"

"Možda si iz nekog sela ispod Avale?"

"Ne, nikako."

"Aleksinac, Kruševac, Prokuplje, Čačak...?". Ne, na beogradskim pijacama nema seljaka koji gaje paradajz tamo gde je bilo bombardovanja. Svi tvrde da su došli iz Leskovca. Tamo raste najbolji paradajz i tamo nije bilo bombardovanja.

Bombe koje padaju po Srbiji su savremene bombe. Punjene su osiromašenim uranijumom. Zato mi ne kupujemo paradajz koji raste u okolini vojnih ciljeva. Plašimo se i radioaktivnosti i hemijskog zagađenja. Zato su i svi seljaci na pijaci svoj paradajz odgajili na najboljem i najčistijem mestu, u Leskovcu.

Odavno smo nepoverljivi. Još od Černobila. Tadašnja vlast je dugo ćutala i zabranjivala da se bilo šta kaže o opasnosti u kojoj smo se bili našli. Onda su nam dali diskretna i besmislena uputstva: ispred vrata stavi vlažnu krpu i dobro obriši noge pre nego što uđeš u stan; ako pokisneš odmah se istuširaj i to duže nego obično; salatu dobro operi, a možda ove godine baš i ne moraš da je jedeš. Nema panike. Mir i red su važniji od života.

I današnja vlast ne voli paniku. Kakva bi to bila totalitarna vlast ako ne bi mogla sve da drži pod kontrolom. Ali od Černobila do danas su se promenile okolnosti. Manje se plašimo panike, a više nam je potrebna propaganda. Zato nam se saopštava da se u Srbiji dogodila ogromna ekološka katastrofa. Radioaktivnost i hemijski otrovi u vazduhu, vodi i zemlji, prete nam na svakom koraku. Posebno su ugrožena deca u pubertetu. Odojčad, takođe. Trudnice? Bolje da prekinu trudnoću.

Posle nekoliko dana pojavljuje se zvanično saopštenje u kojem se kaže da nema povišene radioaktivnosti. Mestimično ima hemijskog zagađenja, ali ono je prolazno i nije preterano opasno. Posle nekoliko dana opet sasvim suprotno. Tako nekoliko dana sve više mrzimo neprijatelja koji izaziva ekološku katastrofu, zatim nekoliko dana sve više volimo vlast sa kojom živimo u ovoj lepoj i čistoj zemlji, pa onda opet sve ispočetka.

Više ne verujemo nikome. Kod kuće paradajz stavimo u veliku činiju, otvorimo slavinu i pustimo da voda teče. Tako držimo paradajz nekoliko sati u tekućoj vodi. Tek onda ga jedemo.