Danas ga vidim sa plastičnom kesom u ruci. Umesto pozdrava kažem sponatno: "Odličan vam je časopis". On samo nešto promrmlja i nastavi dalje.

Časopis koji on uređuje zove se "Republika". Dobijam ga redovno poštom i obično ga samo prelistam. Otkako je počeo rat čitam svaki članak.

U atmosferi represije i opšteg straha časopis "Republika" zaista izgleda neverovatno. Gotovo sam siguran da se danas u ovoj zemlji jedino u ovom časopisu piše slobodno. Malog formata, na jeftinom papiru, likovno potpuno neprivlačan, časopis mi u ovim ratnim danima liči na pravi "samizdat", na fini i uzaludni napor političkih marginalaca koji će neko jednog dana iskoristiti i zloupotrebiti. Bombe koje padaju na moj narod i njegov diktatorski režim, kao i strah, strepnja i pesimizam moje sredovečnosti, daju mi pravo da pravim krupna poređenja. Evo, spreman sam da kažem da je "Republika" danas srpski "Arhipelag Gulag".

Neću to, naravno, nikome reći. Uostalom, verovatno ne bih umeo da se suprotstavim argumentima cinika koji bi me ismejali. Znam da bi rekli da je "Republika" mali i beznačajan list koji niko ne čita i na koji vlast sa prezrenjem ne obraća pažnju; neko bi možda kazao da je vlast namerno dopustila da časopis koji nema nikakav uticaj stvara iluziju slobode; uvek bi bilo i onih koji bi sa sigurnošću tvrdili da je redakcija u dosluhu sa policijom. A "Arhipelag Gulag"? Na to bi svako samo odmahnuo rukom.