Vidim da je uzbuđen, ali ne želi to da pokaže. Kaže da se ne boji, ali da misli da bi Srpski PEN trebalo da ga uzme u zaštitu. Nije u pitanju samo on, nije ni najvažnije što u članku prepoznaje antisemitske iskaze. Stvar je načelna i tiče se svih nas. Uostalom u tekstu se pominju i drugi pisci.

Kažem da nije prirodno ne plašiti se. Živimo u zemlji u kojoj ovakvi tekstovi u ovom trenutku mogu biti opasni po život. Onda otvaram novine i sa olakšanjem primećujem da je članak odštampan vrlo sitnim slogom. U podnaslovu se ne pominju imena ljudi koje autor napada. Novinarsko iskustvo mi govori da je neko želeo ovaj prilog da prikrije. Ali, da li sitna slova spasavaju glavu?

Odmah zovem predsednika Srpkog PEN-centra. Brzo zakazujemo sastanak Upravnog odbora. Posle toga izdajemo saopštenje:

"Srpski PEN-centar odlučno protestuje zbog opakih insinuacija izrečenih na račun uglednih srpskih intelektualaca i pisaca prof. Vojina Dimitrijevića, Filipa Davida i Biljane Srbljanović u tekstu Tanjugovog dopisnika iz Rima Dragoša Kalajića, objavljenog u "Politici" od 27. maja 1999. godine. Nekorektnim citiranjem i zlonamernim kvalifikacijama vređaju se i neposredno ugrožavaju intelektualci koji slobodno izražavaju svoje stavove. Svojim mišljenjem oni ni na koji način nisu ugrozili interese naroda i države. U postojećoj napetoj i opasnoj atmosferi takvi ispadi, kao i raniji paušalni napadi na predsednika Demokratske stranke dr Zorana Đinđića, mogu imati tragične posledice koje su svima poznate. U skladu sa načelima Međunarodnog PEN-a, Srpski PEN-centar uzima u zaštitu ugrožene pisce i intelektualce, kao i članove PEN-a, koji su se našli na udaru ovakve nedostojne zloupotrebe opšte nevolje radi političkih ili ličnih obračuna."