Stres je reč koja se često čuje u Beogradu. Svako ima svoj stres. Neko je izgubio imunitet zbog stresa, pa je dobio prehladu, neko je izgubio moć govora, neko je abortirao, neko je iznenada umro. Sve zbog stresa. Pod stresom su penzioneri, pod stresom su i deca. Jedna od mera kolektivnog stresa je ogromna količina prodatog "bensedina" i drugih sredstava za umirenje.

Ne zna se tačno kada je stres počeo da postaje opštenarodna bolest. Možda 1991., ili 1992. godine. Kratki rat u Sloveniji, rušenje Vukovara, bombardovanje Dubrovnika, opsada Sarajeva, ratovi u Hrvatskoj i Bosni, izbeglice koje stižu u talasima, lov na rezerviste i vojne obveznike... Hiperinflacija, sankcije... Mnogo društvenih i političkih razloga za stres i vrlo malo odgovora na razloge pojedinačnih sudbina.

Sama najava bombardovanja, bez obzira što se to možda neće dogoditi, označava novi trenutak u istoriji stresa u Beogradu. Danas je dan akutnog predstresnog stanja.

Jedan lekar preporučuje: "Pritisnite dlanom teme i pomerajte kožu lobanje napred-nazad. Ukoliko se skalp lako pomera to znači da još dobro odolevate stresu. Ako je koža čvrsto zategnuta, onda ste već u ozbiljnoj situaciji."

Dopada mi se ovaj savet. U njemu nema lažnog prenemaganja o našoj zlehudoj sudbini, niti razglabanja o radu kao terapiji protiv stresa. Jednostavno: stavi ruku na teme i shvatićeš da je u uslovima tiranije mnogo teže misliti nego delati, jer "nikada nisi aktivniji nego onda kada ne činiš ništa, i nikada nisi manje sam nego onda kada si sam sa sobom"

main page    new issue     alexandria press    archives    about us    forum    subscriptions    advertising