Uskrs je. Osamnaesti dan bombardovanja. Ratno stanje, cenzura, patriotske pesme, zaklinjanje u jedinstvo. Prvi put posle nekoliko nedelja odlazim u šetnju do centra grada. Na Trgu Republike se održava koncert. Ljudi nose bedževe sa natpisom "target". Svaki dan televizija donosi snimke ljudi koji kažu da svojim telima brane beogradske mostove. Čini se da je u toku žestoka stranačka borba za naklonost patriotskog naroda. Priča se da SPS i JUL vladaju mostovima, a SPO trgovima. Nije jasno gde su radikali. Sve liči na tužnu imitaciju velikih demonstracija iz 1997. godine. Tada je u sponatnoj karnevalskoj atmosferi ismevan režim, a danas kao da je neka nevidljiva ruka tim istim ljudima stavila suicidalne maske.

Na uglu Knez Mihajlove ulice srećem Slavka Ćuruviju, vlasnika i glavnog urednika najtiražnijeg srpskog tabloida "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin". Jedan beogradski dnevni list upravo je objavio komentar u kojem ga je nazvao izdajnikom. Komentar je odmah prenela i državna televizija. Slavko kaže: "Moj najveći patriotski gest je što sam u ovoj situaciji prestao da izdajem novine. Neću da pišem za cenzore". Njegova žena dodaje: "To što su objavili o Slavku jeste pravi poziv na linč". Posle kraćeg razgovora se rastajemo.

Nepun sat kasnije, ponovo ga vidim u kafani "Kolarac". Mahnuo sam mu rukom i krenuo kući. Bilo je tačno 4 sata po podne. U dvadeset do pet dva maskirana mladića sačekala su Ćuruviju pred njegovim stanom i ubili ga hicima u leđa i glavu. Na televiziji to nije bila prva vest. I vest je bila vrlo kratka i diskretna.

main page    new issue     alexandria press    archives    about us    forum    subscriptions    advertising