 Kada je, pre sto godina, rođen Bertolt Breht,
dvadeseti vek samo što nije bio počeo. Stoleće u mnogo čemu grozno, sa svetskim
ratovima, logorima, milionima izbeglica, atomskim bombama... Breht je, i kao liričar i
kao pisac drama (tvorac je tzv. epskog teatra), odgovarao na zlo, u trezvenoj nadi da ono
može biti smanjeno ili pobeđeno. Izrabljivani i ponižavani ljudi imali su ga uza se.
Cinični vlastodršci, bogataši, generali i popovi imali su ga kao protivnika. Umeo je da
napiše: "Komunizam je dobra stvar,/ Raspitaj se o njemu". Od svojih stihova
očekivao je da se u njima čuje radost kakvu dobri osećaju zbog ljupkosti kineskog lava
od čajnog korena i strah kakav zli osećaju pred njegovim kandžama. Pred kraj života
(umro je 1956) umeo je da napiše: "A uvek sam mislio: I najjednostavnije reči/
Moraju biti dovoljne. Kad kažem kako stvar stoji,/ Svakome se mora kidati srce. /Da ćeš
propasti ako se ne budeš branio/ I sam ćeš uvideti".Umeo je da se upita: šta je pljačka banke u poređenju s njenim osnivanjem?! Napisao je dosta drama čiji je cilj bio da nas zapanje i osveste. Među njima i "Majku Hrabrost". Ta kuražna žena pregurala je mnogo toga, doživela sve zamislive gubitke, ali ni posle trideset godina ratovanja još ništa ne shvata – kako sve to i zašto. Niko je nije poučio. Sad, u dvadesetom veku i dalje, i sa Brehtom, i inače, treba učiti o tome. Nije li zlo istorije u svim vremenima isto? Podjednako veliko? Ta pitanja su, evo, i sad tu. |
|
|
