U proleće 1995. godine pojavila se mačo pesma
koja je ubrzo ušla u prvih deset na top-listi. Autor tog hita nije bio muškarac. Alanis
Moriset snimila je svoj američki debi »Jagged Little Pill«, manifest pun adrenalina
generacije X, i time napustila imidž uglađene zvezde koji je gajila kao tinejdžerka u
svojoj domovini Kanadi.Prvi hit sa albuma »Pill« bio je »You Oughta Know«, posvećen njenom bivšem dečku. Sirova, ali neverovatno »zarazna«, pesma je pomogla da ploča zaradi četrnaest miliona dolara, što je bio najkomercijalniji album koji je ikada snimio neki ženski izvođač. »Pill« je takođe ovoj dvadeset jednogodišnjakinji doneo šest nominacija za nagradu »Grammy«, od kojih je dobila četiri.
Kako god posmatrali Alanis Moriset, kao postfeminističkog pesnika ili Emy Fišer sa mikrofonom, njeno prisustvo u vrhu rok i pop lista svakako je i neporecivo značajno. Ubrzo je postigla i blistav komercijalni uspeh, tako da se odvojila od lutkica poput Kortni Lav ili Liz Fear. Jasno, danas je neuporedivo manje čudno videti ženu rokera nego, recimo, u vreme Dženis Džoplin, ali one ipak prodaju manje ploča nego njihove kolege. U tom smislu, činjenica da se Moriset popela do pop visina Vitni Hjuston i Maraje Keri za samo nekoliko meseci – govori o značajnom napretku.
Upravo zato, u današnjem svetu ženske pop muzike vlada neverovatna šarolikost.
Pojavom Škotlanđanke Eni Lenoks muzička scena je postala bogatija za interpretatorku dragocenog senzibiliteta. Ranih osamdesetih, Lenoks i kompozitor i muzičar Dejv Stjuart osnivaju tehno-pop duet »Juritmiks«, i ubrzo postaju slavni zahvaljujući hit singlovima »Sweet Dreams (Are Made of This)« iz 1983. i »Would I Lie to You« iz 1985. Stjuartove raskošne melodije i prisna atmosfera aranžmana umnogome su doprineli uspehu ovog dueta, ali njen treperavi vatreni alt dao je pesmama srce i dušu, a njena kameleonska priroda doprinela je da se njihovi spotovi svrstaju među one koji su na MTV-u privlačili najveću pažnju. Počela je kao androidna, kratko ošišana crvenokosa u spotu za »Sweet Dreams«, a zatim se pojavljivala u rasponu od platinasto plave do crnokose rokerke.
Ali, njen glas je bio uvek jednako dobar, i ranih devedesetih, u vreme kad je »Eurythmics« prestao da postoji, upravo zahvaljujući tom glasu ona se uspešno vratila na scenu kao solista. Njeni prvi napori, 1992. na primer, sa »Divom«, pokazali su da može da bude i kompozitor. Napisala je osam numera, a na dve je bila kantautor. Taj korak se isplatio jer je album dobio dobre kritike i dosegao platinasti tiraž. Godine 1995. Eni Lenoks izdaje album »Medusa«, na kome se kao autori pojavljuju rok bardovi kao što su Pol Sajmon, Bob Marej i Niil Jang. Eni je ponovo trijumfovala. Kritika je bila oduševljena, a ploča se dobro prodavala. Kao najbolji ženski pop izvođač dobila je nagradu Grammy za pesmu »No more I Love You’s«.
»Pre nekoliko godina nisam mogla da napravim ovakav album«, rekla je tada Eni. »Ali, sada sam sasvim sigurna da mogu da odem kod svojih izdavača i kažem šta želim. Oni će blenuti u mene otvorenih usta, ali kad shvate da sam ozbiljna – podržaće me.«
Zaista, Annie Lennox se našla na ne baš dugoj listi pop diva (na čijem je prvom mestu Madonna) koje su uspešno koristile glamur i spotove, i da su im karijere išle stalno uzlaznom linijom.
Kada je 1987. godine izašao njen drugi album »Solitude Standing« sa velikim hitom »Luka«, Suzanne Vega je već bila uveliko poznata u folk krugovima Njujorka. Ovaj hit je bio neobičan po pop standardima, ne samo zbog relativno delikatnog aranžmana, već i zbog tematike – zlostavljanje dece – što je bila smela tema za kasne osamdesete.
Vegin treći LP, izdat 1990, »Days of Open Hand« bio je komercijalni neuspeh. Ipak, te iste godine, duo DNA napravio je remiks pesme »Tom’s diner« u dens hip-hop maniru, i to je postao veliki hit. Vega je na početku bila nezainteresovana za ovu obradu, koja je inače snimljena bez njene dozvole, ali je 1991. na svoj novi album »Tom’s Album« stavila i ovu obradu DNA. A 1992. Suzan Vega je realizovala album »99.9 F«, koji je smelo nastavio u istom smeru, uklapajući njen nežni vokal u avanture fanki aranžmana. Iako je »99.9 F« nije vinuo u vrh popularnosti, ovaj album je obeležio najbolji period njene karijere. Tada se upoznala sa producentom Mičelom Frumom, sa kojim se 1995. venčala. Ova veza je bila veoma plodonosna i iznedrila je 1996. dobro primljeni album »Nine Objects of Desire« i – ćerku Rubi.
Kao i Suzan Vega, Trejsi Čepman je od dobrog studenta za veoma kratko vreme postala folk i rok zvezda. Ova dvadesetčetvorogodišnja crnkinja odlučnog izgleda, a stidljivog, razboritog ponašanja doletela je kao meteor svojim debi albumom, pravom akustičkom zbirkom dragog kamenja. Dubokim rezonantnim glasom pevala je o socijalnim i ljubavnim temama elokventno, strasno i ponosno. Trejsi se našla na listi deset najboljih singlova, sa pesmom »Fast Car«, a zatim su usledile tri nominacije za Grammy nagradu 1988, uključujući i onu za najboljeg debitanta.
Kasnije te godine, kreće na turneju pokreta »Human Rights Now!«, pod pokroviteljstvom organizacije »Amnesty International«, rame uz rame sa Springstinom, Stingom i Peterom Gebrielom . Ipak, klonila se slave i čuvala je svoju privatnost. »Mislim da ne umem da se ponašam kao zvezda«, izjavila je 1990. Neki su tvrdili da je ovakav njen stav bio razlog za neuspeh njenih albuma »Crossroads« (1989) i »Matters of the Heart« (1992). Ali, 1995. ponovo se pojavljuje u punom sjaju albumom »New Beginnings«, a pesma »Give Me One Reason« bila je među najboljih pet. Naredne godine album je dostigao platinasti tiraž.
Godinama je Šeril Krou bila pevačica koja je nastupala po sešnima, snimala i išla na turneje sa zvezdama poput Majkla Džeksona, Dona Henlija, Roda Stjuarta i Stivi Vondera. Jednom prilikom je izjavila: »Iskusila sam sve i svašta: od seksualnog zlostavljanja do glasina da sam u vezi sa Majklom Džeksonom i da sa njim imam dete.«
Prvi album doživeo je neuspeh, a 1993. vratila se na scenu sa »Tuesday Night Music Club«. Ploča je bila zbirka dopadljivih rok pesama, koje su nastale u saradnji sa mnoštvom muzičara iz Los Anđelesa, sa kojima je Krou nastupala.
Hit »All I Wanna Do« svrstao je ovu pevačicu među najpopularnije nove zvezde sredine devedesetih. Sledeći album »Šerill Krou« kao da je nastavio uspeh. I dalje je radila sa saradnicima, ali je počela i samostalno da komponuje.
Džoan Osborn je uplovila u pop vode godinu dana pošto je Šerill Krou zablistala i ubrzo su počela poređenja. Naravno, bilo je tu brojnih sličnosti: obe pevačice imale su promukao glas i setne pesme, obe su bile u ranim tridesetim i bavile se muzikom mnogo godina pre nego što su se proslavile, i obe su pravile muziku koja je ulazila u uši. Ali, bilo je i mnogo razlika. Ozborn je iz rodnog Kentakija došla u Njujork sredinom osamdesetih da bi studirala film, a muzikom je počela da se bavi slučajno: prijatelji su je pozvali da stane pred mikrofon na jednom sešnu.
Dok je Šeril Krou pevala prateće vokale zvezdama, Džoan Ozborn je gradila svoju karijeru u malim klubovima, koji su bili početkom devedesetih utočište bluz-rok scene. 1991. snimila je živi album »Womanly Hips Music«, a dve godine kasnije »Blue Million Miles«. Njen LP »Relish«, koji je izdala u proleće 1995. skrenuo je na sebe pažnju tek krajem te godine, kada se pojavio singl »One of Us« i počeo polako da se penje na top-listama.
Pesme na albumu »Relish«, koji je imao pet nominacija za Grammy, odišu seksualnošću koja je oduvek bila ključ uspeha njenih nastupa uživo.