Biblioteka Alexandria izlaziće svakog prvog u mesecu i
baviće se istorijom ideja i knjigama svih žanrova.Međutim, neću citirati Borhesa ili Crnjanskog. Neću se pozivati ni na Svetog Savu, ni na Bodrijara. Pokušaću, dakle, “svojim rečima” da objasnim kako će izgledati Biblioteka Alexandria, koji su joj ciljevi i razlozi.
Hoću, u stvari, odmah da eliminišem i svaku sumnju da je reč o pretencioznom projektu kojim se nagoveštava velika kulturna misija ili uobražava neki poseban istorijski značaj. Reč je o sasvim jednostavnom, mada i vrlo ambicioznom žurnalističkom projektu koji će se dobrim delom oslanjati na međunarodnu saradnju i koji će uvek, bez obzira na okolnosti, polaziti od toga da smo svi mi ipak neprestano deo sveta.
Otuda i naziv koji direktno asocira na Aleksandrijsku biblioteku, na aleksandrijsku nauku i umetnost. Prvi nivo asocijacije podseća na sve ono što čini osnov zapadne civilizacije, čiji smo i mi deo. Nije zgoreg podsetiti da je aleksandrijska tradicija u osnovi i vizantijske tradicije, čiji smo mi takođe deo. Asocijacijama se može još malo dati na volju pa se setiti da je Aleksandrija u doba svog procvata, u vreme Muzeja i Biblioteke, bila grad u kojem su na najbolji način živeli Grci, Jevreji i Egipćani. Interesovali su ih nauka i umetnost, ljubav u svim oblicima, dobra hrana i piće. Istoričari se slažu da je u Aleksandriji bio nepoznat ne samo pojam nacionalne ili verske netrpeljivosti, već i pojam bilo kojeg oblika zadrtog i dogmatskog patriotizma. Jednostavno, živelo se dobro i slobodno. Zvuči, dakle, vrlo zgodno.
Ali, evo, kako stvari stoje sa ovom Aleksandrijom u Srbiji.
Uzimajući licencu, koju inače nije bilo teško dobiti jer već gotovo dve i po hiljade godina stoji nadohvat ruke, Biblioteka Alexandria neće biti ni književni časopis, ni časopis za kulturu. To je list koji će pokušati da ozbiljno, temeljno, ali i na najkomunikativniji mogući način prati sve što je u vezi sa važnim i zanimljivim knjigama u onom smislu u kojem je u knjigama sadržan čitav život – i znanje, i nauka, i umetnost. I sve to na normalan način, odnosno onako kako se to radi svuda gde se normalno živi.
Može li se normalno raditi tamo gde se normalno ne živi? Ovo pitanje često čujem ovih dana, i ono u vulgarizovanom, ali logičnom obliku glasi: “Može li list sa ovakvom koncepcijom opstati?”
Siguran sam da postoji vrlo velika potencijalna publika lista kakav Alexandria želi da bude, iako živimo u zemlji u kojoj su mnoge intelektualne aktivnosti suspendovane zbog nagona preživljavanja. To je, naravno, jedan od osnovnih razloga zbog kojih je ovaj list pokrenut. Postoji, međutim, još jedan, rekao bih, komplementaran razlog. Reč je upravo o preživljavanju. Da biste preživeli, morate imati neku pozitivnu projekciju života. Dakle, ne možete večito čekati da se reše ekonomski problemi, da se reše politički problemi i problemi ljudskih prava, pa da počnete bar delimično da ostvarujete svoju projekciju. Biblioteka Alexandria je upravo to. Neko mora da je pravi, a siguran sam da neko mora i da je čita.
Biblioteka Alexandria već na samom početku ima dva važna međunarodna dogovora, koji se mogu shvatiti i kao podrška otvorenom protoku ideja i izlasku iz izolacije. Reč je, pre svega, o ekskluzivnom pravu preuzimanja i prevođenja tekstova iz jedne od najuglednijih američkih revija o knjigama “Svet knjige” Vašington posta. Aranžman sa samostalnim, nevladinim časopisom “Forin polisi”, koji se svrstava u sam vrh američkih publikacija ove vrste, obećava i više. Reč je, naime, o dogovoru koji podrazumeva uzajamno preuzimanje tekstova i širu saradnju. Istovremeno, Biblioteka Alexandria privodi kraju razgovore o uzajamnoj saradnji i sa drugim svetskim listovima, časopisima i univerzitetima.
Povratna veza sa svetom nije samo mogućnost da se preseče proces pervertovanja i marginalizovanja intelektualnog života, izolovanja stvaralaštva od svetskih tokova i njegovog podvrgavanja ideologizovanim i drugim parcijalnim kriterijumima. Ona je i mogućnost da se slobodnije i normalnije razmišlja. U tom smislu, zaključak o Biblioteci ALEXANDRIA je jednostavan: ALEXANDRIA će knjige posmatrati kao bitan i važan deo života, kao sredstvo za život, kao mesto u kojem su sadržana sva umetnička i praktična saznanja bez kojih ne bismo bili ono što jesmo, i bez kojih ne bismo mogli da budemo ono što možda možemo da budemo.
Copyright 1999, Dušan Veličković