 O Zoranu Ćiriću, piscu desetak zanimljivih
knjiga ( "Rio Bravo", "Remix", "Wah-Wah", "Zlatna
dekada", "Nišvil", "Tajni život u Srbiji", "Magični
geto", "Kalibar 23 za specijalistu", "Pesme o zanatima" itd.),
govori se uglavnom kao o "kontroverznom" i "šokantnom" piscu
opsednutom rok muzikom, alkoholom i seksom. Manje je pažnje posvećeno činjenici da je
reč o autoru nekoliko knjiga koje bi se mogle okarakterisati kao granična literatura."Zen srbiana", poslednja Ćirićeva knjiga, predstavljena je u podnaslovu kao zbirka "srpskih herojskih priča". Šta je uradio Ćirić: u skladu sa pop-poetikom odlučio se za ultra-kratke priče u kojima je parodirao anahronu srpsku epsku pripovedačku formulu. Primenjujući ovakav prosede na sadržaj prepun dnevno-političkih banalnosti i infantilnosti, Ćirić takvim kontrastom ne samo da parodira jedan još uvek prisutan model prikazivanja stvarnosti, već njegovu upotrebu gotovo izjednačava sa apsurdom. Na primer: Poželeli generali Unprofora da ulože protest generalima Vojske Republike Srpske, zbog učestalih slučajeva tankiranja njihove nafte u srpske rezervoare. Nekoliko minuta je general Mladić slušao njihova pridikovanja, a onda je odmahnuo rukom i rekao: "Tenk bez nafte je kao viski bez leda". Mnogo se pričalo o nekadašnjem boravku Slobodana Miloševića u Sjedinjenim Državama, u vreme dok je bio jedan od vodećih srpskih bankara. Kada ga je Sajrus Vens pitao o tom periodu njegovog života, Predsednik Milošević se nasmejao i izvadio cigaretu, potom joj odgrizao vrh, ispljunuo ga i rekao: "Bilo jednom u Americi...". Zoran Ćirić: "Zen srbiana", Sfairos, Beograd, 1997. |
|
|
