Pet Hobi je sedeo u svojoj kancelariji u zgradi
pisaca i gledao je u jutarnji rad, koji je upravo stigao izodeljenja za scenarija. Bio je na zadatku "glancanja", ono što je ovih dana jedino i mogao. Morao je na brzinu da popravi jednu lošu sekvencu, ali to "na brzinu" nije ga ni plašilo ni inspirisalo jer je Pet u Holivudu još od svoje tridesete – a sada mu je četrdeset devet godina. Sav posao koji je tog jutra obavio (osim što je poneki dijalog izmenio da bi mogao da tvrdi da je njegov) – sve što je zapravo izmislio bila je jedna jedina zapovedna rečenica, koju je izgovarao jedan lekar.
" Prokuvaj malo vode – dosta vode".
Bila je to dobra rečenica. Pala mu je na pamet u celosti čim je pročitao scenario. U starim nemim danima Pet bi je iskoristio kao izgovoren titl i time okončao svoju brigu za dijalog, ali bile su mu potrebne reči za izgovaranje i za druge ljude u sceni. Ništa mu nije padalo na pamet.
"Prokuvaj malo vode", ponavljao je u sebi. "Dosta vode".
Reč prokuvati unela mu je brzu srećnu misao o trpezariji. Ponizna misao takođe – za staru gardu, u koju je Pet spadao, s kim bi sedeo na ručku bilo je bitnije za napredovanje od onoga što bi diktirao u svojoj kancelariji. Ovo nije umetnost, često bi govorio – ovo je industrija.
"Ovo nije umetnost", rekao je Maksu Limu koji je opušteno pio u hodniku uz frižider za pića. "Ovo je industrija."
Maks mu je nabacio tu kosku u pravo vreme, tri nedelje po tri i pedeset.
"Hej vidi, Pet! Imaš li već bilo šta na papiru?"
"Slušaj imam nešto već što će ih..." Izrekao je onu uobičajenu biološku funkciju sa nekako zastrašujućim uverenjem da će se odigrati u pozorištu.
Maks je pokušao da odmeri svoju iskrenost.
"Hoćeš sada da mi pročitaš?", upitao je.
"Ne još. Ali ima staru petlju, ako znaš na šta mislim."
Maks je bio pun sumnji.
"Pa, baci se na to. A ako naletiš na bilo kakav medicinski žargon, proveri kod lekara tamo u Prvoj pomoći. Mora da bude kako treba."
Duh Pastera čvrsto zasija u Petovim očima.
"Biće".
Dobro se osećao dok je hodao kroz gužvu pored Maksa – tako dobro da je rešio da se zalepi za producenta i sedne s njim za Veliki Sto. Ali je Maks pokvario njegovu zamisao sa onim "Vidimo se", skrećući kod brice.
Nekad je Pet bio čest gost za Velikim Stolom; vrlo često na svom zlatnom početku on bi obedovao i u privatnim trpezarijama direktora. Pošto je bio deo starog Holivuda, razumeo je njihove šale, njihove taštine, njihov društveni poredak sa brzim fluktuacijama. Ali bilo je isuviše mnogo novih lica sada za Velikim Stolom – lica koja su gledala u njega sa onom univerzalnom holivudskom sumnjom. A za stolovima za kojima su sedeli mladi pisci izgledalo je da se rad tako ozbiljno shvata. A što se tiče sedenja bilo gde, čak i sa sekretaricama ili statistima – Pet bi radije ćapio sendvič na uglu.
Skrenuvši kod znaka Crvenog krsta, upitao je za lekara. Neka devojka, medicinska sestra, odgovori ispred ogledala gde je na brzinu mazala usne: "Izašao je. Šta treba?"
"O, ništa, doći ću ponovo."
Završila je i sada se okrenula – živahna i mlada, veselog utešnog osmeha.
"Gospođica Stejsi može da vam pomogne. Ja izlazim na ručak."
Osetio je jedno staro, staro osećanje – koje mu je preostalo još iz vremena kada je imao žene – osećanje da, kad bi pozvao ovu malu lepoticu na ručak, da bi to donelo nevolju. Ali se brzo setio da nije više imao žene – obe su prestale da mu traže alimentaciju.
"Radim na medicinskom scenariju", rekao je. "Potrebna mi je pomoć".
"Medicinskom?"
"Pišem ga – ideja o doci. Slušaj – dozvoli da te izvedem na ručak. Hoću neka medicinska pitanja da postavim".
Sestra je oklevala.
"Ne znam. Prvi dan kako sam ovde."
"Sve će biti u redu", obećao joj je, " studiji su demokratični, svi su samo 'Džo' ili 'Meri' – od velikih zvezdi do rekvizitera."
Sjajno je to dokazao tako što je na putu za ručak pozdravio jednu mušku zvezdu i dobio svoje sopstveno ime kao otpozdrav. A u trpezariji gde su surovo bili smešteni uz Veliki Sto, njegov producent Maks Lim podigao je pogled, učinio gest "samo napred" i namignuo.
Sestra – ime joj je bilo Helen Erl – željno je svuda zagledala.
"Ne vidim nikoga", rekla je, "osim, a da, eno Ronalda Kolmana. Nisam znala da Ronald Kolman tako izgleda."
Pet iznenada uperi prst ka podu.
"A tamo je Miki Maus!"
Ona skoči a Pet se nasmeja svojoj šali – ali Helen Erl je već buljila caklećim očima u kostimirane statiste koji su prostoriju ispunili bojama Prvog Carstva. Peta je dirnulo njeno interesovanje za ove nebitne.
"Velike zvezde su za ovim susednim stolom", reče ozbiljno, mudro. "Reditelji i svi osim najvećih direktora. Mogu da imaju Ronalda Kolmana da im pegla pantalone. Ja obično tamo sedim, ali oni ne žele dame. To jest u vreme ručka neće dame".
"O", reče Helen Erl, ljubazno ali ravnodušno. "Mora da je takođe divno biti pisac. To je tako jako zanimljivo."
"Ima nešto i u tome", reče... godinama je mislio da je to pasji život.
"Šta to hoćeš da me pitaš u vezi sa lekarom?"
Opet je počinjala muka. Nešto se u Petovoj glavi otkačinjalo čim bi pomislio na priču.
"Pa, Maks Lim – čovek koji sedi ispred nas – Maks Lim i ja imamo scenario o jednom doci. Znaš? Kao neki film o bolnici?"
"Znam." I dodade posle jedne sekunde: "Iz tog razloga sam pošla na obuku".
"I mora sve da bude tačno, jer će stotine miliona ljudi to proveravati. I tako taj lekar u scenariju im kaže da prokuvaju malo vode. On kaže, 'Prokuvajte malo vode – dosta vode'. I pitamo se šta će ljudi tada da urade."
"Pa – verovatno će je prokuvati", Helen reče, a onda, nekako zbunjena pitanjem: "Koji ljudi?"
"Dakle, nečija ćerka, i čovek koji tu živi, i jedan advokat, i čovek koji je povređen."
Helen pokuša da sve to svari pre odgovora.
"I jedan drugi tip koga ću da izbacim", završi on.
Nastala je pauza. Kelnerica je donela sendviče sa tunjevinom.
"Pa, kad lekar izda naređenje, to mora da se poštuje", Helen je odlučila.
"Hm." Petovo interesovanje odlutalo je ka čudnoj maloj sceni za Velikim Stolom dok se odsutno raspitivao: "Udata si?"
"Ne."
"Nisam ni ja oženjen."
Pored Velikog Stola stajao je jedan statista. Ruski kozak sa žestokim brkovima. Stajao sa rukom položenom na dovratku prazne stolice između Reditelja Patersona i Producenta Lima.
"Jel' zauzeta?", upitao je, sa jakim istočnoevropskim akcentom.
Sva lica oko Velikog Stola odjednom se zabuljiše u njega. Sve do tog pogleda pretpostavka je bila da mora da je neki veoma poznat glumac. Ali on to nije bio – bio je obučen u jednu od raznobojnih uniformi koje su preplavile sobu.
Neko za stolom reče: "Zauzeta je". Ali čovek izvuče stolicu i sede.
"Moram negde da jedem", on primeti s osmehom.
Jeza proteže okolne stolove. Pet Hobi je buljio širom otvorenih ustiju. Bilo je to kao da je neko docrtao Paju Patka na "Poslednjoj večeri".
"Pogledaj ovo", posavetova Helen. "Šta li će mu uraditi! Čoveče!"
Zabezeknutu tišinu za Velikim Stolom prekinuo je Ned Harman, Direktor Produkcije.
"Ovaj sto je zauzet", reče.
Statista diže pogled sa menija.
"Rekli su mi da sednem bilo gde."
On pozva kelnericu – koja je oklevala, tražeći odgovor po licima njenih pretpostavljenih.
"Statisti ovde ne jedu", reče Maks Lim, još uvek ljubazno. "Ovo je jedan – "
"Moram da jedem", reže Kozak tupoglavo. "Stojim na nogama već šest sati dok snimaju ovo smrdljivo govno i sada moram da jedem."
Tišina se proširila – iz Petovog ugla sve u vidokrugu zahvatila je atmosfera.
Statista odmahnu glavom umorno.
"Otkud znam ko je ovo zamesio", reče, i Maks Lim se uspravi u svojoj stolici,"ali ovo je najbednija budalaština koju sam video da se snima u Holivudu".
Sa svog stola Pet je razmišljao zašto ne učine nešto? Obore ga, odvuku ga. Ako su već oni bili kukavice, mogli su da pozovu miliciju.
" Ko je to?", Helen Erl je nevino pratila njegov pogled. "Neko koga bi trebalo da znam?"
On je pažljivo slušao glas Maksa Lima povišen od besa.
"Ustaj i briši odavde, drugar, i to brzo!"
Statista se namršti.
"Ko mi to kaže?", upita.
"Videćeš." Maks se pozva naširoko oko stola: "Gde je Kušman – gde je čovek iz policije?"
"Pokušaj da me pomeriš", reče statista, podižući balčak svoje kamije iznad nivoa stola, "i zakačiću ti ovo za uvo. Znam ja svoja prava."
Desetina ljudi za stolom koji su bili teški hiljadu dolara na sat, sedeli su zanemeli. Daleko dole kod ulaza jedan iz studijskog obezbeđenja nanjušio je šta se dešava i počeo da se lakta kroz gužvu u sobi. A Veliki Džek Vilson, jedan drugi Reditelj, bio je za čas na nogama i prilazio je stolu.
Ali stigli su prekasno – Pet Hobi nije više mogao da izdrži. Skočio je, hvatajući ogroman poslužavnik sa susednog šanka. U dva skoka stigao je na mesto zbivanja – i podužući poslužavnik spustio ga je na glavu statiste svom snagom jednog četrdesetdevetgodišnjaka. Statista, koji je bio u činu ustajanja da bi uzvratio na Vilsonov preteći napad, zadobi pun udarac po licu i slepoočnici i dok je padao u nesvest na desetine crvenih mlazeva iskrsnu na videlo ispod teške masne šminke. Pao je postrance između stolica.
Pet je stajao iznad njega dahćući – sa poslužavnikom u ruci.
"Prljavi pacov!", uzviknuo je. "Šta on misli gde – "
Studijski policajac se progura; Vilson se progura – dva zastrašena čoveka dotrčaše sa nekog drugog stola da snime situaciju.
"Ali to je bio geg!", jedan od njih uzviknu. "To je Volter Herik, pisac. Njegov je film".
"Moj bože!"
"Zezao je Maksa Lima. Bio je to geg, kad vam kažem!"
"Izvucite ga... Pozovite lekara... Pogledajte, tamo!"
Sada je Helen Erl požurila na mesto; Volter Herik je izvučen na prazan prostor na podu i uzvici: "Ko je to uradio" čuše se. Ko ga je sredio?"
Pet ispusti poslužavnik na stolicu, zvuk se nije čuo u pometnji.
Video je kako Helen Erl brzo radi na čovekovoj glavi sa gomilom čistih salveta.
"Zašto su ovo morali da mu naprave?", neko viknu. Pet uhvati pogled Maksa Lima, ali Maks u tom trenu skrenu pogled i osećanje nepravde zahvati Peta. On je jedini u ovoj krizi, pravoj ili umišljenoj, delao. On je jedini odigrao čoveka, dok su ta punjena odela dopustila da ih vređaju i zlostavljaju. I sada će on morati da plati – zato što je Volter Herik bio moćan i popularan, čovek od tri hiljade nedeljno koji je pisao svoje predstave u Njujorku. Kako je neko mogao da pomisli da je geg u pitanju?
Sada je tu bio i lekar. Pet ga je video kako nešto govori upravnici i njen kreštav glas poslao je kelnerice raštrkane kao lišće ka kuhinji.
"Prokuvajte malo vode! – dosta vode!"
Reči su pale divlje i nestvarne na Petovu opterećenu dušu. No iako je sada znao iz prve ruke šta sledi, nije mislio da može da nastavi iz te tačke.