KRITIKA

Ono što znamo iz istorije filma to je da je svaki uspeo film bivao ritmički efikasan baš zahvaljujući rediteljevoj sposobnosti da menja i gradira planove, zajedno sa pokretima kamere. Recimo, film Aleksandra Petrovića Skupljači perja poseduje veoma izražajne i poetski snažne krupne planove (naročito u sceni kada Bekim Fehmiu razbija ruke na srči) koji mogu da predstavljaju prave psihološke studije ciganskog mentaliteta, ali ovaj film takodje poseduje impresivne totale ravnice.

Karl Teodor Drajer je svoj čuveni nemi film Stradanje Jovanke Orleanke snimio najvećim delom u krupnim planovima. Prevelika upotreba krupnog plana ukida realni prostor. Medjutim, Drajer je svojim metodom stvorio novi, metafizički i imaginarni filmski prostor.

Ingmar Bergman stvarao je sugestivne krupne planove u svojim filmovima, često toliko duge da izazivaju mučninu, rediteljski se oslanjajući na artizam svojih glumaca, naročito glumica. To može biti mučenje za gledaoca, naročito u scenama ludila Liv Ulman u filmu Licem u Lice. U filmu Prizori iz bračnog života u prve dve trećine ima toliko mnogo krupnih planova da oni ubijaju gledaoca, čineći film možda malo i dosadnim. Tada Bergman pribegava totalu i gledaocu je lakše.

Krupni plan čini montažu filma lakšom. Reditelj kada napravi grešku na snimanju u montaži pribegava upotrebi "medjukadra" (inserta - obično krupni plan ili detalj), koji neutralizuje grešku izmedju dva kadra napravljen po knjizi snimanja.

Krupni plan može biti beskonačno koristan zbog apstrakcije u gradjenju rediteljskih celina, ali nivo opažanja kod publike stalno napreduje, pa jedno dete može da pogodi da je filmski prostor razbijen iako je reditelj želeo da prizor bude celovit. (Ovim se bavio Andre Bazen u eseju ZABRANJENA MONTAŽA. Bazen je bio teoretičar koji je akcenat davao na verodostojnost kompletne fizičke radnje u jednom kadru jer navodno samo tada gledalac veruje reditelju.)

Reditelji često pribegavaju radu kaskadera da se glumac ne bi povredio ili u erotskim scenama... Publika to oseti. Zato je Klint Istvud u jednom filmu gde je bio reditelj i glumac u alpinističkoj ulozi odlučio da gledaocu dokaže da ne laže, odnosno ne koristi rad kaskadera: u ulozi alpiniste snimio je sebe krupno na planini, pa je razvukao zum da bi se videlo da je na planini i da nije bezbedan. (Ne treba posebno pominjati koliko je takav rediteljsko—glumački egzibicionizam opasan.)

Kao što smo već rekli, dubleri su česti u erotskom filmu gde mogu biti veoma efikasni. U Holivudu postoje dublerke koje, iznajmljuju detalje svojih tela- slavnim glumicama koje nemaju tako lepa tela. Čuven je primer iz filma OBUČENA DA UBIJE, Brajana de Palme kada se pedesetogodišnja Endži Dikinson tušira, a reditelj apstrahovano montira kadar prelepih dojki za koje je očigledno da pripadaju mladoj dublerki a ne sredovečnoj glumici. (To je kao efekat Kulješov iz 1920-ih godina kad je Kulješov montirao krupni plan bezizražajnog lica glumca Možuhina sa kadrovima deteta koje se igra, nage žene, pogreba i tako dalje. Publika je u ovom slavnom eksperimentu uvek različito reagovala —zavisno od onog što bi Možuhin tobože gledao.)

Zanimljiv je primer iz čuvenog erotskog filma Salvatorea Samperija IGRA S VATROM. Radi se o razvoju: seksualnosti izmedju dečaka u pubertetu i lepotice koja može majka da mu bude. U većini scena posebno su snimljena lica junaka i junakinje, a posebno detalji tela dublera u sočnim i pikantnim situacijama. Mogućno je da glumac nije bio u stanju da odigra erotsku scenu, možda je, bio uzajamni stid, a mogućno je i to da glumica, Laura Antoneli, nije želela da se na taj način "blamira". (U ovim pretpostavkama pomogao nam je istaknuti snimatelj Radoslav Vladić, koji u svojoj velikoj praksi gotovo da. nije imao takvih iskustava.)

Filmski teoretičar Branislav Miltojević priredio je originalni zbornik KRUPNI PLAN sastavljen od fotosa čuvenih krupnih planova i eseja na tu temu.

Nižu se čuveni krupni planovi lica iz Ejzenštejnovih filmova, detalji iz filmova Smita i Zekaa nastali na samom početku XX veka, dramatični krupni plan iz filma Žana Epstena OGLEDALO SA TRI LICA, zatim skandalozni a u suštini komični poljubac Mej Irvin i Džona Rajsa iz 1895.. godine... Tu su dva kadra iz filma Dejvida Grifita NETRPELJIVOST koji zajedno čine celinu i smisao koje jedan bez drugog ne bi imali.

Vispreno je Miltojević stavio fotos iz filma Žorža Melijesa PUT NA MESEC (Krupno u totalu) pored fotosa iz filma Stenlija Kubrika ODISEJA u SVEMIRU - 200l. (Planetarni krupni plan.) Nebesko telo može da se relativizuje na filmu tretirajući se kao krupni plan.

Jedan od najmaštovitijih krupnih planova, odnosno detalja u ovoj knjizi predstavlja prizor iz Bunjuelovog ANDALUZIJSKOG PSA kada brijač seče oko. Miltojević kaže: "Strašno i opskurno."

Tu su i krupni planovi iz filmova Orsona Velsa, Žana Koktoa, Frica Langa, Bergmana, Hičkoka, Živojina Pavlovića, Gorana Markovića...

Što se tiče filmskih teoretičara koji su zastupljeni u Miltojevićevom zborniku, medju najpoznatijima su: Hugo Minsterberg, Vsevolod Pudovkin, Sergej Ajzenštejn, Žan Epsten, Bela Balaž, Rože Lenaf, Edgar Moren i drugi.. Miltojević je takodje dao praktična iskustva raznih reditelja.

+++

Dragocena knjiga koju je sastavio Branislav Miltojević, upućena na samo jedan ali veoma važan segment filmskog stila (zbog poetičnosti i informativnosti) - usmerila nas je da je aktivno analiziramo i uživamo u njoj.

Taj pejsaž lica kako kaže Erik Moren nikada neće prestati da provocira filmske reditelje.

Krupni plan je put u imaginarno i poetsko.