Čarls
Tejlor je filozof i univerzitetski predavač u Montrealu, najpoznatiji
Kanadski teoretičar koji se bavi pitanjima iz oblasti političke i socijalne
filozofije. Objavio je više knjiga od kojih su posebnu pažnju privukle:
Hegel and Modern Society, Sources of the Self: The Making of the Modern
Identity, The Malaise of Modernity, Multiculturalism and the Politics
of recognition...
Tejlor je predstavnik pravca koji se u političkoj filozofiji naziva »komunitarizam«, a nastao je osamdesetih godina kao odgovor na neka ograničenja liberalne političke teorije. Glavna ideja komunitarizma jeste da individualna prava moraju da budu uravnotežena sa socijalnom odgovornošću, te da autonomni pojedinac ne postoji izolovano, nego uobličen i određen vrednostima kulture, odnosno zajednice. Međutim, ovde se ne radi o tradicionalnoj zajednici shvaćenoj kao represivnoj većini ili patrijarhalnoj prodici. Komunitaristi veruju u zaštitu ljudskih prava, ali isto tako smatraju da ta prava moraju biti shvaćena u širem okviru, u ravnoteži sa socijalnim aspektom života čoveka. Oni dakle pomeraju ravnotežu sa čistog “ja” ka nečemu što to “ja” konstituiše u dinamičkom sukobu – ka onome “mi”.
Zanimljivo je da je ovaj filozof posebno aktivan u diskusijam vezanim za pitanje Kvebeka. Kada je reč o nacionalizmu, on sam ističe da mu stav o ovom pitanju ”najviše oblikuje njegovo mesto kao žitelja Kvebeka i Kanađanina koji živi u Montrealu i suočava se za Kvebek egzistencijalnim pitanjima – nezavisnost: da ili ne?”(premda sam nije Kanađanin francuskog porekla zalaže se za pravo na samoopredeljenje Kvebečana).
Prizivanje građanskog društva je zbirka Tejlorovih eseja (priređivač je Obrad Savić) nastala u okviru projekta Demokratski seminar 2000. koji je Beogradski krug organizovao u saradnji sa New School for Social Research, New York. Pojedini tekstovi iz ovog zbornika dobijeni su od autora kao rukopisi, a delom su preuzeti iz njegove knjige Philosophical Arguments.
Čarls Tejlor je interesantan za ovdašnju publiku jer se bavi pitanjima koja su na nešto drugačiji način i ovde u fokusu interesa: nacionalizmom kao “suštinski modernim fenomenom”, problemom samoopredeljenja, secesije ... Ovom knjigom obuhvaćena je i kritika koju komunitarizam upućuje liberalizmu što naše čitaoce upoznaje sa jednom aktuelnom filozofskom polemikom. Budući da je Tejlor ovde malo prevođen (samo nekoliko tekstova) možda je nedostatak ovog zbornika što nema napomena koje bi uvele u osnovne postavke komunitarizma i Tejlorove filozofije. No, veoma iscrpna bibliografija pruža mogućnost detaljnijeg upoznavanja sa radom ovog autora.