U vezi sa vašim nedavnim prikazom nove knjige Patrika Bjukenena (Republika a ne
imperija) želeo bih da kažem sledeće: shvatanje vašeg autora o iskustvu američke
republike izgubilo je dodir sa realnošću. Isto se može reći i za shvatanje većine
novinara rođenih u Americi. Ja pripadam porodicama koje znaju svoje korene, svoje pretke
sve do dana osnivanja prvih naseobina Evropljana u Americi; osim toga, poprilično sam se
trudio da sagledam prirodu, istoriju i kulturno nasleđe mog naroda.U poslednja dva pasusa svog kritičkog prikaza, Birn iznosi svoje sopstveno uverenje o razvoju spoljne politike Sjedinjenih Država. Za Džordža Vašingtona kaže da je “sugerisao kurs utilitarne nadmenosti: ići visoko dignutog nosa, a gledati svoju korist”. Jednostavno rečeno, Džordž Vašington nije bio utilitarist, nimalo; a američka nova Republika strastveno je prigrlila politiku strogog poštovanja suvereniteta svih ostalih nacija. Osim toga, gospodin Birn, koliko se može videti, preporučuje da provera moralne ispravnosti onih koji žele da nam budu saveznici treba da bude preduslov za vođenje naše spoljne politike. Ja, međutim, tvrdim da je (unutar jedne političke mašine koja je postala amoralna) moralnost proizvoljna, i da se određuje samo prema interesima imperije. Ovo vidimo po zloupotrebama reči “demokratija” i “ljudska prava”: ta dva koncepta potežu se kao najobičniji izgovori, kad zatreba da se nađe moralno opravdanje za neki novi akt imperijalne agresije. Birn za ne-intervencionističku politiku koju Bjukenen zastupa tvrdi da je “logika belosvetskog gangstera”, ali, bilo bi realističnije da osudimo intervencionističku politiku ove imperije i njenih satelita koja uistinu jeste internacionalni gangsterizam.