Vukša Veličković
U KUĆI BLUZA

MusicHound Blues - The Essential Album Guide, ed., by Leland Rucker, foreword by Al Kooper, Visible Ink Press, Detroit 1998

Knjiga pod nazivom "Blues – The Essential Album Guide" samo je jedno u nizu izdanja edicije MusicHound u okviru koje su već predhodno objavljeni naslovi "Rock", "Country", "R&B", i "Jazz".
Ovakva, u najmanju ruku nezahvalna, striktna žanrovska podela nagoveštava da su u pitanju izdanja selektivnog formata koja imaju za cilj da čitaocu na odgovarajući način omoguće da u nepreglednoj muzičkoj hiperprodukciji napravi (pravi) izbor prilikom kupovine ploča i diskova. Na više od 500 luksuzno opremljenih stranica, projekat "Blues – The Essential Album Guide", na čijoj izradi su radili eminentni muzički novinari i urednici specijalizovanih časopisa iz čitave Amerike, predstavlja preko 600 bluz izvođača. Predgovor je napisao Al Kooper poznati muzičar i producent.
     Pored svake od odrednica navodi se biografija sa najvažnijim podacima koji na dovoljno dobar način pružaju odgovarajuću sliku o muzičkoj orijentaciji izvođača i njegovog mesta u okviru bluz "hijerarhije". U sledećoj koloni pod nazivom "Šta kupiti", čitalac pronalazi spisak, zapravo niz minijaturnih recenzija najznačajnijih i najreprezentativnijih snimaka koje bi najpre trebalo nabaviti, uključujući i ocene navedenih albuma (umesto uobičajenih zvezdica, u upotrebi su koske kao tradicionalni voodoo blues motiv. Dakle, pet koski – najviša ocena, što znači da je u pitanju remek delo koje neizostavno mora posedovati svaki ozbiljniji blues fan). Čitalac, a zapravo posle ovoga i kupac, koji je već podrobno izgustirao osnovni materijal, stekao neophodno znanje i svest o tome "šta valja", sada želi da se upozna sa ostatkom materijala svog omiljenog autora. Zato će pogledati narednu kolonu "Šta kupiti sledeće", u kojoj će naći potrebne informacije o izdanjima koja nisu esencijalna, ali svakako vredna pažnje. Autori najčešće navode solidne i manje komercijalne albume.
     Naslov u sledećoj koloni "Šta izbegavati" dovoljno govori sam za sebe. Ovi podaci su tu da kupca početnika podsete na činjenicu kako su i BB King i Buddy Guy i John Lee Hooker i pored svega samo ljudi, i da imaju itekako lošeg i nepotrebnog materijala. Upravo na ovu kartu igraju autori knjige, svesni činjenice da svaka negativna recenzija deluje krajnje sugestivno.               
     Kolona koja sledi, pod nazivom "Valjalo bi potražiti", zapravo je spisak vrednih albuma koje nije moguće pronaći na svakom koraku. U pitanju su najčešće piratska izdanja, retki koncertni snimci, gostovanja na pločama drugih muzičara, alternativni projekti, itd.
     Poslednja dva bloka nose naziv "Uticaji". U prvoj koloni navode se imena sastava i muzičara koji su izvršili presudan uticaj na referentnog izvođača. Recimo, Willie Dixon – Robert Johnson, Son House, Charley Patton. U drugoj koloni sledi spisak muzičara na koje je uticaj izvršio referenti izvođač. U slučaju Dixona to su Howlin' Wolf, Otish Rush, Eric Clapton, Bo Diddley, Led Zeppelin, Jimi Hendrix, Stevie Ray Vaughan... Ova kategorija navodi se samo po potrebi (Za osamnaestogodišnjeg Jonnya Langa svakako je još rano da muzički utiče na bilo koga). Rekorder u ovoj kategoriji je Muddy Waters sa ravno 80 imena na koje je izvršio uticaj.
Na poslednjih 70 stranica knjige slede informacije o najvažnijim knjigama, časopisima, diskografskim kućama, radio stanicama i festivalima koji se tiču bluza, kao i spisak web adresa pojedinih izvođača.
      Sve je to jako lepo. Međutim, činjenica je da, iako ambiciozno zamišljen kao ultimativni CD-LP-vodič kroz najznačajniju muzičku formu američkog folklora, projekat "Blues- The Essential Album Guide" neće u potpunosti zadovoljiti apetite kako bluz početnika tako i onih malo iskusnijih. Pre svega, sam izbor izvođača koji su uvršteni čini se kao problematičan: uzimajući u obzir činjenicu da je bluz, kao i svaki drugi pravac u modernoj muzici, tokom vremena značajno evoluirao i u velikoj meri se udaljio od početne pentatonske skale, pirinčanih polja i oronulog crnca na verandi, postavljalo se pitanje "koga uvrstiti, a koga ne?" S druge strane, budući da je bluz povezan sa drugim žanrovima (jazz, country) i da je istovremeno presudno uticao na razvoj gotovo svih kasnijih pravaca (rock, funk, r&b, pop, heavy metal, hip hop, house...) bilo je neophodno povući crtu koja deli bluzere od onih koji to nisu. Na žalost crta je povučena od oka, i to je ono što će pomalo uznemiriti konzervativne puritance i istovremeno hendikepirati neiskusne početnike. Tako ispada da Allman Brothers Band jesu bluzeri (i jesu), a da Lynyrd Skynyrd to nisu. Uvršten je i čitav niz izvođača kao što su Jeff Beck, ZZ Top, Jimi Hendrix, Led Zeppelin, Eric Clapton, Mark Knopfler, Bob Dylan, Rolling Stones, Beck Hansen i mnogi drugi čiji je bluz kredibilitet neosporan, ali je status pomalo nejasan. Šta je onda sa ostalima? Džimi Pejdž svakako jeste sjajan bluz gitarista, ali Led Zeppelin nikako nisu bluz bend. Pa ipak, u knjizi se toplo preporučuje njihov peti album na kome nema ama baš nijednog jedinog bluza.
     Oprema i prelom knjige su u isto vreme atraktivni i vrlo pregledni, uz značajnu dozu političke korektnosti, pa je tako bela manjina u pogledu količine teksta i broja fotografija više nego ravnopravno zastupljena: gotovo svaki beli izvođač ima i fotografiju, valjda zato što bi se u suprotnom pretpostavilo da je crn. Očito da je knjiga namenjena mlađim naraštajima što potvrđuje i prisustvo rokera kao i predstavnika sjajne mlađe generacije bluz gitarista poput Kenny Wayne Shepherda i Johnny Langea (šta bi sa Ben Harperom?). Što se tiče izbora preporučenih albuma, autori uglavnom igraju na sigurnu kartu proslavljenih i proverenih izdanja. Ipak, bez obzira na povremenu brzopletost i načelno ziheraški stav, ovde je malo toga propušteno, pa se tako s pravom može reći da ova enciklopedija zabavlja i podseća, i istovremeno stoji kao dokument koji svedoči o razvoju jedne tradicije.