Miodrag Pavlović jedan od naših najplodnijih i najraznovrsnijih
pisaca, začetnik modernizma u srpskoj književnosti, esejista, prozni i
dramski pisac, do sada objavio preko pedeset knjiga; poezije, drame, putopise,
romane, antologije, prevode sa italijanskog, francuskog i engleskog jezika.
Malo je naših pisaca sa tako obimnim književnim stvaranjem.
Pavlovićeva knjiga proze UZURPATORI NEBA (preludijum i fuga) u izdanju izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada, sa odličnim predgovorom Draška Redjepa, piščevom biografijom i bibliografijom objavljenih dela na kraju knjige, upoznaju čitaoca kako sa likom stvaraoca tako i sa njegovim delom.
Sadržaj knjige je piščevo sećanje na dogadjaje Drugog svetskog rata, koje je lično doživeo u rodnom Beogradu, još dečak i video rodni grad u plamenu, bombardovanje, njegov put izbeglištva iz grada, dok su bombe zamračivale nebo i rušile sve što se rušiti može. Ratno stanje dečaka i njegovu majku odvodi dalje od Beograda u plamenu. Posle usputnih zaustavljanja u okolnim mestima Beograda, nastavljaju putovanje, pešačenje, nešto putuju vozom, do mesta Ribaševina gde ostaju tri meseca. Jedina svetlost u tim danima mraka i beznadja je dečakov susret sa ocem, na železničkoj stanici kod Sarajeva, odakle otac odlazi dalje sa svojom jedinicom, kad se u dečaku gasi potajna nada da će ih otac povesti sa sobom.
Život na selu je život prilagodjavanja, strah od nezaštićenosti tinjao je u njemu i ako je to selo bilo za nih životno sklonište. Život u bezizlazu, sagledan začudjenim dečačkim očima, traje i ne zna se gde je tome kraj.
Povratak u Beograd znači nastavljanje strahota, svuda posledice besomučnog bombardovanja, nestanak dragih osoba, glad, nemaština, tu su sva zla koja rat sa sobom donosi, sve to vidjeno očima dečaka u odrastanju. Istina jednog dečaštva iskazana tiho, nenametljivo, napisana savršeno čistim jezikom, stilom izglačanim do jasnosti, više je od svedočanstva naše tragike.
Hronologija
zbilje, stvarnost doživljenog, nepovratnog, bez mogućnosti zaboravljanja
ili naknadnog ulepšavanja. Mnogo dragih osoba, rodjaka je dečak izbugio
u bombardovanju rodnog grada, a on je preživeo, sazreo je, sa pomirenošću
i ozbiljnošću prihvata novi način života, život koji zavisi od jednog
trenutka, slučajne odluke koja život menja, ili se zbog nje život gubi,
odluka koja može biti sreća ili zla kob, tek ona rešava ljudsku sudbinu,
opstanak ili nestanak.
- 2 –
Čitajući knjigu Miodraga Pavlovića ne možemo izbeći misli i istini da se istorija ponavlja, bar za nas, na našim prostorima, reč Bežanija i izbeglištvo je poznata svakoj generaciji rodjenoj na ovom tlu. Trinaest poglavlja ratne sveske, bez patetičnosti iznose istinu i svedočanstvo o zločinu, o životu koji zavisi od slučajnosti, o uzurpiranom pravu na život, o dramatčnom ratnom izletu, na koje je dečak bez svoje volje krenuo, o bombama koje seju smrt, o tragici stanovništva jednog grada, nezaštićenog i nemoćnog pred jačom silom. Njegov intimni dečački krik zbog tolikih slučajnih, nedužnih žrtava, prati čitaoca kroz svaku stranicu ove knjige mladičkog bola.
Ova knjiga je još jedan doprinos bogatom književnom delu Miodraga Pavlovića.