ALEXANDRIA online14, Nikola Suica, Stanley Kubrick, Opazajne odiseje

Nikola Suica
STANLEY KUBRICK, opazajne odiseje

S jedne strane, prodoran tretman slike i pripovesti njegovih fimova izaziva pažnju, ali i remeti one koji pokretne slike posmatraju samo kao puku zabavu, a s druge strane, Kubrickov svet je izražajna koncepcija što obiluje naknadno stvorenim glasinama: i to da se u preglednosti pokazanog otvara obilje koje se ne može definisati usled raznovrsnosti tema, tajnovitosti zamisli i činjenica lične povučenosti. Pojedinosti su pomogle da ime Stanley Kubrick (1928-1999) postane izdvojen primer ne samo medju najznačajnijim autorima svetske kinematografije, već i da su njegovi domašaji zadobili odlike koje je možda izvesno moguće imitirati, pa čak i izvrgnuti podsmehu, ali čije su dejstvo, duhovitost i koncentrisanost nenarušivi u pokretljivosti koja je po formi i sadržinama preobražavala izglede savremene kulture na kraju prošlog veka. Pregledni katalog postupaka koje njegovih 13 filmova u pola veka rada sadrže, otkriva osoben reverzibilni tretman filmskog vremena i domišljate razgradnje žanrovskih oslonaca. Hronološki, filmske stvarnosti uključuju: kriminalistički zaplet o neuspeloj pljački; zaslepljujuću isključivost komandujućih na terenu u prvom svetskom ratu, stizali su potom, prodori u mit o herojstvu i podredjenosti usred pobune robova starog sveta kao i izazovna zavodljivosti predpubertetske devojčice kroz pitanja vrhunske umetnosti, masovne kulture i odnosa evropskog i američkog. Slede, kao po receptu njegove filmografije (videti nabrojene naslove) sveprožimajući apsurd i nekontrolisanost sistema globalne kontrole u nuklearnom naoružanju, ali i proslavljeno stanje ljudskosti u odnosu na tehnologije i premošćivanja granica tajni: od pračoveka do informatike i brzine svetlosti u vasioni. Zemaljske okolnosti pak, kriju vrste nasilje u odnosu na pojedince i institucije sistema društvenih represija; u pogledu unazad one su su predate trasiranju individualnih sudbina u Evropi ratova i mira XVIII veka; u njima se prostori usamljenog mesta i raspad komuniciranja u porodici odvijaju kao odnos prema pamćenju prošlosti i dečjem doživljaju neobjašnjivog, a naslojavaju se i traume sistema vojničke discipline i prakse rata kao i naposletku, traume seksualnih sanjarija unutar bračne vernosti i društvenih hijerarhija. Filmovi Stanleyja Kubricka su, kada se njegova kreativna aura osmotri posle odlaska, prisutni kao uporište mnogih proučavanja koja se mogu pronaći na Netu, gde su njihove ideje i tretmani i povodi za višedisciplinarne forume, dok se manje poznate činjenice nižu i upotpunjuju najraznovrsnijim rasvetljavanjima. Biblioteka Alexandria i Alexandria Press su koincidrirajući sa američkom i evropskom premijerom poslednjeg filma Širom zatvorenih očiju (Eyes Wide Shut) krajem 1999, objavili prevod knjige Artura Schnitzlera Novela o snu koja je bila polaziše i za koju je SK obezbedio autorska prava još posle filma 2001: Odiseja u Svemiru (2001: A Space Odyssey) krajem šezdesetih, kada je obustavljeno pripremano snimanje epskog filma o Napoleonu usled finansijskih nemogućnosti rekonstrukcija velikih bitki. I tako su u svojevrsnoj novijoj istoriji filma i kulture dostupni, opet putem Neta, i razradjeni scenario nesnimljenog filma o Napoleonu , ali i pojedinosti o produkciji u koju se reditelj istraživački upustio još pre snimanja i montaže svog poslednjeg filma. Film u izradi bio je (i ostao) naslovljen AI (skr. Artificijelna inteligencija) zamišljen po motivima sf priče o ljudskom robotu Briana W. Aldissa koji je preuzeo i leta 2001 dovršio Steven Spielberg upravo po Kubrickovim instrukcijama. Rediteljevo odstupanje od medijskog sveta i posvećen rad u krugu porodice tokom poslednje dve decenije prerasli su u mali mit o nedostupnosti autora. Na imanju Childwick Bury Manor kod St Albansa severno od Londona, istovremeno domu i studiju tokom godina zapravo se odvijala najrazličitija intenzivna komunikacija budući da su probrani saradnici i velik broj konsultanata značajan deo njegove biografije. Mada rodom iz Bronxa, gde je uz školovanje svoje prve strasti posvetio kako šahu tako i fotografiji u narudžbama za Look magazin iz New Yorka, SK je od snimanja Lolite 1962 postao stalni stanovnik Britanije, i skoro sva putovanja, pogotovo avionom posle izvesnog perioda, pa čak i u rodni grad su obustavljena. Kada bi se načinio imenik ličnosti s kojima je saradjivao, pored američkog producenta i prijatelja s kraja pedesetih godina Jamesa B. Harrisa, pristigli su s glumačke strane i Kirk Douglas, i Tony Curtis, i Peter Ustinov i Laurence Olivier, bili su tu i James Mason, Shelley Winters, Peter Sellers i Patrick Magee, Ryan O'Neal, Jack Nicholson kao i Tom Cruise i Nicole Kidman. Od pisaca s kojima je radio na adaptacijama scenarija nabrajaju se i Vladimir Nabokov, i Arthur C. Clarke i Anthony Burgess i Michael Herr kao i Brian W. Aldiss i Sally Martland. Saradnja s kompozitorima napisane muzike u američkoj fazi bila je prepuštena posebnim narudžbama i adaptacijama ili korišćenju bogatstva postojećih snimaka tako da se "slušajući" scene iz filmova odvija turneja raspoloženja, napetosti, ironije i atmosfere, od twista u Loliti, Vere Lynn i šlagera "Srešćemo se opet"u filmu Dr Strangelove preko Richarda Straussa, Ligetija i valcera Johanna Straussa u 2001, Henryja Purcella, Beethovena i Rossinija u Paklenoj pomorandži, irskih narodnih pesama, Handela, Bacha, Vivaldija i Schuberta u Barry Lyndonu, Bartoka, Pendereckog i klupske muzike 20-tih godina u Isijavanju , marinske himne, pop pesama i Roling Stonesa u Full Metal Jacket do jazz trija, Mozarta, Ligetija i Šostakoviča za Širom zatvorenih očiju. Vizuelna analiza postupaka, kadrova, farova kamere i kompozicionih planova, eksperimentalno i motivsko uobličenje su medju najzapaženijim fenomenima posleratne kinematografije. Fama o virtuoznoj logistici i strastvenom traganju za svakim detaljem filmskog kadra upotpunjuje se kontrolom nad vlastitim vremenom gde se ponavlja odraz majstorskog reditelja koji je kao, po britanskim novinama "kombinacija Prospera, Howarda Hughesa i Harryja Limea, ekscentrični genije za biznis s magijskim moćima i demonskim šarmom; autor koji je sve vreme branio svoj povučeni život u porodici imajući telefonski broj svakog ko mu je bio potreban, ali nikada ne odajući sopstveni." Sledi uvid u najvažnije studijske monografije o delima i njihovom autoru, koje su se pojavile od 1999 do danas.

-------------------

Stanley Kubrick: Interviews, Ed. by Gene D. Philips,

University of Missisipi Press, Jackson 2001, 207 str.

Zbirka razgovora koja objedinjuje retke govore u medijima, pre svega novinama i časopisima, i niže susrete s rediteljem u zanimljivim opisima okolnosti, pogotovo iz poslednje dve decenije. Otškrinuta je lična snalažljivosti i veštine kojima je SK uspeo kao nijedan reditelj unutar industrije bioskopskog filma da ostvari autorsku nezavisnost, a zadržavajući umetničku kontrolu na svojim delima filmovima kroz ugovore sa najvažnijim američkim produkcijskim kućama Metro Golwyn Mayer i Warner Bros i to radeći iz Britanije. Radne navike i planiranje u izboru i razradi teme izloženi su još od kraja pedesetih godina s posebnim naglaskom na značaj koji je pokrenuo film 2001 kroz intervjue za Playboy ili Time čime filmski reditelj, na izvestan način, postaje superstar. Razgovori s urednikom knjige, kao i različitim novinarima i istraživačima otkrivaju raznovrsnost interesovanja, otvarajući mogućnost povezivanja njihovih dodirnih tačaka koji su na tragu razotkrivenja intimnih tajni ljudskog ponašanja. Time su "nuklearna energija i njene posledice, istraživanje svemira, naučna fantastika, književnost, religija, psihoanaliza, efekti nasilja, kao i šah" nanizani u odnosu na korišćenje tehnologije kamere i zvuka i efekta na njegove filmske priče i zamisli. Na pitanje o brigama i ishodu ljudskog društva godine 1972, a povodom filma Paklena Pomorandža sa skandaloznom temom mladog nasilnika kao junaka, odgovorio je: "Ne biram priče kao političke traktate, već po kvalitetu njihovog umeća. Ne počinjem da lutam tražeći knjigu koja će biti bliska nečemu što me zaokuplja. Predložak ove vrste otvara pitanje kako vrhovni državni autoritet može da se nosi s problemima prava i poretka a da ne postane nasilan, i preciznije, u odnosu na sve jača uverenja da se politika ne rešava socijalne teškoće, jer se jednostavno nema vremena za politička i pravna rešenja, čime se društvena pitanja moraju rešavati u hodu, što znači izlazak van zakona i politike.(...) Tako se i postepeno poistovećujemo sa glavnim junakom, jer on postaje žrtva mnogo većeg zla."

Kubrick's 2001: A Triple Allegory,

Leonard F. Wheat, The Scarecrow Press, Lanham: Maryland and London 2000, 181 str.

Studija koja analizira film, razgradjujući reputaciju izolovane svemirske postavke prema trojnoj alegoriji čitanja, koja usvaja Homerov ep, simbiozu čoveka i mašine po motivima scanariste Arthura C. Clarkea kao i Nietzcheovog Zaratustru. Autor se bavi postavkama dekodiranja i literarnog objašnjenja predstavljenih simbola i figurativnih pojedinosti koje famozni crni monolit kao platforma za svaku od tri alegorije, kao i akcionih postavki koje su ovu, sa stanovišta kulture zrelih šezdestih godina, najskuplju underground produkciju u istoriji filma, pokazali plodotvornom.

Pažljivo su i do tančina analizirana sva svojstva, imena kao i funkcije gde se alagorijsko putovanje kao svemirska odiseja pokazuje u svetlu nanizanih metafora čime je kompjuter Hal na svemirskom brodu naslovljenom "Otkriće" ne samo Kiklop iz epa već i po Zaratustrinoj alegoriji bog stvoren od strane čoveka. Navedene su i upotrebe muzike u kontekstu na filmsku priču iz tri celine, simbolika svetlosnih tunela u kulminaciji, kao i famozna hotelska soba kao fetalno stanje pred radjanje zvezdane bebe ili obnavljanja ljudske vrste. Identifikovanje slikovnih i pripovednih simbola je kao na malo kom mestu u literaturi o ovom filmu zadobilo uporednu elaboraciju dodirujući i rekapitulaciju stanja civilizacije, razvoja tehnologija i konstrukcije zapleta.

Kubrick, Michael Herr

Picador: Pan Macmillan, London 2000, 98 str.

Pisac koji je svoje vijetnamsko iskustvo preneo u svom tiražnom memoaru, a odgovoran i za scenario Apokalipse sad, stigao je u Kubrickovo društvo 1980. Prihvatio se pisanja scenarija na temu Holokausta kao i prve verzije Schnitzlerove Novele o snu. Zajednički su završili na sasvim drugoj teritoriji: radeći konceptualno rigoroznu vijetnamsku priču Full Metal Jacket, za čije su snimanje kasarna marinaca u Južnoj Karolini i poprište Tet ofanzive u Vijetnamu fizički izmešteni u Istočnu Englesku i polurazrušenu gasnu stanicu Beckford pred urbanističko sravnjivanje istočno od londonskih dokova. Herr vodi vrlo toplu priču posvećenu svom dugogodišnjem prijatelju, evocirajući njegov poseban smisao za humor, britku pamet i retku pribranost. Obilje podataka i evociranja tiče se i ranije biografije , i po pričama i anegdotama intimnih okolnosti do kojih se u poverljivom prijateljskom odosu stiglo. Sva pitanja koja nameću odluke o snimanju filma i korišćenju neke priče, postaju komentari o prirodi ponašanja u zrenju iskustava koja je regionalno i globalno i kroz prizmu stvaralaštva, nosio zreli XX vek. Neumorni entuzijazam za različite aspekte posmatranja i promišljanja sveta u političkim okvirima hijerarhije društava, upotpunjen je ovim uvidom: "Bio je staromodni socijalni darvinista s mnogim slojevima liberalnog humanizma, doduše razočaran ali nepomućenog stava i ne bez protivurečnosti; ukoliko nije pravio razlike izmedju umetnosti i trgovine, poezije i tehnologije ili izmedju ličnog i profesionalnog, zašto bi onda pravio razliku izmedju 'politike' i filozofije?"Stiče se uvid o dubini posvećenosti i izazovnom integritetu ličnosti koja je imala ogroman uticaj na filmsku industriju u čijem je radu i mehanizam uspela da izbegne.

Narrative and Stylistic Patterns in the Films of Stanley Kubrick, Luis M. Garcia Mainar, Camden House - Boydell & Brewer Ltd, Rochester N.Y., 1999, 257 str.

Kritička studija koja unosi pripovedne i vizuelne odlike uloge spektakla kao mehanizma za vezivanje posmatračeve pažnje. Na primerima filmova 2001, Barry Lyndon i Full Metal Jacket, osmatra se dekonstrukcijsku narav i pitanje komunikativnosti s iznesenim temama kao što su futuristička svemirska odiseja, hronika života u 18. veku i brisanje i opstanak subjektivnosti u vojno ideološkoj represiji.

Kako je u raznim pristupima poetika SK-a opisana kao vrlo tajanstveni i raznoliki splet refleksija i naglašen je rediteljeva namera da pri stvaranje filma tanano i zaobilazno zahvatanje u više tema.

Izlaganje polazi od takvih polazišta , kao i od koncepta modernističkog, odnosno njegovog izneveravanja, kao i iskustva u mehanizmima predstavljanja pokretnih slika. Poredeći postupke i s drugim njegovim filmovima, Mainar argumentuje dužinu trajanje i značaj pojedinih scena, prevazilazeći njihove formalne sličnosti, što gledaoci odmah uočavaju: zadržavanje na uravnoteženoj simetriji s rovovskim likovima iz prvog svetskog rata u Stazama slave, rasvetljeni hodnici svemirskog broda u 2001 kao i pristup enterijerima rezidencija u Barry Lyndonu ili ambijenti hotela Vidikovac u filmu Isijavanje. Oslanjanjući se na motorične snage identifikacije gledaoca, pisac naglašava izražajnost psihoanalitičkih pojedinosti i narušavanje značenja filmske celine simboličkim jezičkim i vizuelnim pojedinostima.

The Complete Kubrick, David Hughes

Virgin Publishing, London 2000, 303 str.

U prefiksu 'kompletni' knjiga je metodičan i širok zahvata u celovitu filmografiju koju David Hughes, pisac i novinar koji je u medijima kao Guardian, the Face, Sky načinio pregled koji se svako ko ulazi u poedini film, njegove razloge i pojedinosti može da bude uslužen. Knjiga s leksikonskim kvalitetima je nalik na vodič korak po korak gde se nižu kratak sadržaj, celovita popisana ekipa, istorijat produkcije, gavene teme i motivi, prijem od kritike i publike, rediteljeve izjave i komentari ili izostavljene scene kao i dostupnost i tehnički izgled na tržištu, a bio da se radi o VHS ili DVD kopiji. Uključene su i pojedinosti, glasine , planovi i opisi sinopsia nesnimljenih filmova, uticaj na pop kulturu, kakvi su pre svega 2001 i Paklena pomorandža i uticaji i opsesivne tematske sličnosti. Hughesova knjiga je akumulacija materijala kroz za svaki film iznesene činjenice, odlomke markantnih dijaloga i namere i dosegnut učinak filma na tržištu. Na kroicama je jedna od poslednjih rediteljevih izjava povodom dodeljivanaj Griffithove nagrade za životno delo 1997 dok je snimao Širom zatvorenih očiju, a koju je poslao na video traci: "Svako ko je bio privilegovan da režira film, zna da to može da nalikuje kao da pokušavate da napišete Rat i mir stešnjeni u automobilčić za sudaranje u zabavnom parku, ali, kad najzad to učinite ispravno, nema mnogo drugih izbora u životu uporedivim s tim osećajem."

Stanley Kubrick, Director: a Visual Analysis,

Alexander Walker, Sybil Taylor and Ulrich Ruchti

Weidenfeld & Nicolson, London and WW Norton, New York 2000, 376 str.

Citati, uvidi i poredjenja su hrana za razmišljanje koja je obeležila još prvu verzije knjige iz 1971, londonskog doajena kritike i pisanja o filmu Alexandra Walkera, a istovremeno i jednog od rediteljevih prijatelja. Proširena u novim rezultatima sve do poslednjeg filma, a uključujući i opis oproštaja u krugu porodice i prijatelja u bašti imanja, studija je upotpunjena posebnim redizajnom uvećanih kadrova načinjenih na fotografski način, a po Kubrickovom shvatanju osvetljavanja sadržine kadra i kompozicija šta u značenjskom smislu i po svojim odlikama ona treba da sadrži. Podnaslovom vizuelna analiza, naglašava se elaboracija sintetičkog teorijskog razjašnjavanja ali i uput na svačije vizuelno iskustvo pri gledanju. Središnja mesta čine takvi uvidi u najznačajnije i prevratne scene filmova Staze slave, 2001, Paklena pomorandža, Barry Lyndon, Isijavanje. Bez obzira na rediteljevo istrajno odbijanje za bilo kakvim naknadnim komentarima, a posebno za poslednja četiri filma i ćutnju o značenju i povodima, ovakva prodorna analiza ima sve vrline opravdavanja svakog angažovanog gledanja u rasponu bogatstva i odnosu vidljivog, pripovednog i skrivenog. Svojstva njegovog vizuelnog jezika, ponegde gotovo programa nalik na ikonografske rezultate iz istorije umetnosti otvara intenzitet Kubrickovog filmskog sveta, postajući smisaoni pristup mediju, razmišljanju i činjenicama pokazivanja odredjenog mesta, ambijenta, likova i njihovih okolnosti pripremljenih kako za filmsku priču ali tako i na odnos prema pravilima filmskog i realnog vremena.

FILMOGRAFIJA

kratki filmovi izmedju 1951 i 1953:

Day of the Fight - nalik na foto roman o njujorškom bokseru

Flying Padre - o svešteniku pilotu u New Mexicu

The Seafarers - propagandi film o pomorskoj straži

Fear and Desire - prvi igrani film (1953)

Oficijelno zastupljeni (Warner Bros) i u distribuciji u svetu dostupni filmovi:

Killer’s Kiss (1955)

The Killing (1956)

Paths of Glory (1957)

Spartacus (1960)

Lolita (1962)