Richard Byrne o knjizi Petera Bergena Firma za Sveti rat
(Holy War, Inc., Peter Bergen, Free Press, 283 pages)

Analitičar Si-En-Ena za terorizam, Piter Bergen, dovršio je rukopis ove svoje knjige, koja govori o Osami Bin Ladenu i Al Kaidi, samo nekoliko nedelja pre terorističkih napada na Njujork i Vašington

Kao da je predosećao šta će se desiti, američki televizijski novinar školovan na Oksfordu, Piter Bergen, analizirao je još pre 11. septembra u svojoj knjizi Firma za Sveti rat mračnu senku Bin Ladena. Bergenovi izdavači požurili su da ubace tu knjigu u štampu što pre, sa nekoliko dopuna koje je autor hitno dopisao – ali bez kompletnog indeksa.

Lako je videti zašto je to učinjeno. Bergenova knjiga je najbolja raspoloživa o Bin Ladenu, iako se na tržištu već pojavilo nekoliko drugih o tom misterioznom terorističkom lideru. Pomenuću samo dve: Josef Bodanski, Bin Laden: čovek koji je objavio rat Americi (knjiga koja vrvi od grešaka); i, Roland Žakand, U ime Osame Bin Ladena: globalni terorizam i Bin Ladenova bratija. Bergenovo delo je zasnovano na besprekornom istraživanju činjenica; ono prikazuje, sa autoritetom, kako se Bin Laden uzdizao iz haosa sovjetske invazije na Avganistan i iz političkih previranja koja su posle te invazije nastupila.

Ipak, jednako je važna činjenica da je knjiga Firma za Sveti rat napisana sa pripovedačkim talentom, kao što i dolikuje njenoj uzbudljivoj temi. Upravo Bergen je bio onaj Si-En-Enov producent koji je organizovao razgovor novinara Pitera Arneta sa Bin Ladenom 1997. godine; kao takav, Bergen je postao jedan od vrlo malog broja Zapadnjaka koji su se ikad susreli sa Bin Ladenom oči u oči. Prva rečenica ove knjige – “Kad krenete u potragu za Osamom Bin Ladenom, vi ga ne nadjete: nadje on vas” – daje prikladno zastrašujući početak celoj priči. Knjiga ima Prolog; u tom, uvodnom delu čitalac ide sa Bergenom na to dramatično putovanje do Bin Ladenovog tajnog skrovišta u Avganistanu.

Jedna od Bergenovih najjačih spisateljskih vrlina sastoji se u tome što ume da istakne karakteristični detalj koji ukaže na suštinu neke scene ili nekog mesta. Po tome je Bergen ravan Miši Gleniju, autoru knjige Pad Jugoslavije – dakle, priznatom majstoru kratke dosetke koja “postavlja sto” za ozbiljnija razmatranja. Na primer, Bergen ovako opisuje avganistanski gradić po imenu Dara, kroz koji su morali proći na svom putu iz Pakistana u Avganistan na razgovor sa Bin Ladenom:

(Dara) je možda najživlja tržnica oružja na svetu. Ovde možete kupiti pištolj koji je kamufliran da liči na penkalo, a ispaljuje samo jedan metak. Jeftino, samo sedam dolara. Za ambicioznije mušterije tu su bacači plamena, mitraljezi, raketni projektili koji se ispaljuju iz ručnih bacača. Hoćete da isprobate robu? Za pedeset dolara pustiće vas da ispalite jednu minu iz običnog ručnog bacača (bazuke), sa ramena. Oružari Dare imaju puno posla, biznis se ovde odvija žustro.

Bergen primećuje da je njihova reportaža, iako su toliko truda uložili u nju -- čak su morali da se odreknu svojih fotoaparata, jer su se pripadnici Al Kaide plašili da bi u fotoaparatima mogla biti skrivena neka spravica za atentat na Bin Ladena – “imala slab odjek”. Dogadjaji od 11. septembra, naravno, preokrenuli su to, izbacivši Bin Ladena u fokus medjunarodne medijske pažnje. Završavajući Prolog ove knjige, autor citira kako im je Osama odgovorio kad su ga pitali kakve planove ima za budućnost: “Ako bog da, videćete ih i slušati na vestima.”

Šta god da je Bog dao ili nije dao, čitav svet je doista video, na vestima, ostvarenje Bin Ladenovih “planova”. Ipak, ono što stvarno čini knjigu Firma za Sveti rat fascinantnom jeste autorova sposobnost da objasni kako se Bin Laden uzdigao do tako istaknutog mesta – i koji psihološki faktori stoje iza terorističkih napada koje je on pokrenuo.

Zapravo, Bergenova knjiga je koristan protiv-otrov za gomilu gluposti koja je o Al Kaidi u poslednje vreme napričana u svetu, a naročito u našim, američkim medijima. Ova knjiga prati kako je Osama odrastao u bogatoj saudijskoj kapitalističkoj porodici (“Kad negde na Bliskom Istoku, u nekoj kamenitoj zabiti, naručite pljeskavicu”, piše Bergen, “familija Laden uzima delić zarade od toga”) i kako ga je privukao sukob u Avganistanu 1979. Posle pet godina ratovanja protiv sovjetskih okupatora, Osama Bin Laden je već počeo da finansira vojne operacije – i da postavlja temelje za pokret zvani Al Kaida.

Knjiga Firma za Sveti rat takodje prikazuje kako su Bin Laden i drugi Al-Kaidisti spretno koristili nove alate globalizacije – e-meil, transfer novca – protiv istih onih zemalja u kojima su ti alati napravljeni. “Al Kaida”, napominje Bergen, “jeste podjednako globalno orijentisana kao i ma koja druga internacionalna kompanija”. Napadi poput prvog podmetanja bombe u Svetski trgovinski centar u Njujorku, 1993. godine, i podmetanja bombi u američke ambasade u Keniji i Tanzaniji 1998, bili su samo probe, samo zagrevanje i razgibanje, za spektakularnije napade u 2001. godini.

Kad se stvari gledaju kroz pojednostavljenu prizmu “rata protiv terorizma” koju nam je nametnuo, sa svojim pomagačima, predsednik Džordž V. Buš, čini se da je borba izmedju "civilizovanog sveta" i Al Kaide u suštini jednostavan moralni i verski sukob: beli kaubojski šeširi Sjedinjenih Država protiv crnih turbana radikalnog Islama. Američke vrednosti sada su, tako nam se barem servira, izložene nasrtaju Muslimana fundamentalista koji su rešili da upotrebljavaju teror.

Bergen, medjutim, u ovoj knjizi daje jedan uravnoteženiji i bolje informisan pogled na razloge koji su motivisali Osamu Bin Ladena da krene u džihad protiv SAD i drugih meta. “Ako ste već dovde čitali knjigu Firma za Sveti rat “, piše on, “onda se verovatno nadate da ćete dobiti odgovor na pitanje zašto Bin Laden radi to što radi”. Konstatujući činjenicu, koja bi trebalo da bude veoma upadljiva, da Osama nije davao izjave protiv svakojakih obično kritikovanih zala zapadne kulture (Holivuda, pornografije, droga, homoseksualnosti, i sličnog), autor konstatuje da je Bin Ladenov rat protiv Amerike “politički rat”.

“Otmičari aviona, kad su napali Ameriku”, piše Bergen, “nisu atakovali na upravnu zgradu neke velike pivare, ili kompanije “Tajm-Vorner”, ili “Koka Kole”, nisu jurnuli na Las Vegas niti na kvart zvani Vilidž u Menhetnu, pa čak ni na Vrhovni Sud. Ne, oni su se obrušili na Pentagon i na Trgovinski centar, na najistaknutije simbole američke vojne i ekonomske moći.”

Knjiga Firma za Sveti rat zbog svoje jasnoće mišljenja i privlačne naracije treba da bude obavezno štivo za svakog ko želi znati kako je došlo do napada na Ameriku 11. septembra 2001. Bergen usmerava blistavi mlaz svetlosti u najmračnije ćumeze terorizma – i pomaže čitaocu da gleda netremice u ono što se tamo ukazuje.

S engleskog preveo Dr Aleksandar B. Nedeljkovic

Copyright © Rychard Byrne, 2002

Srpski prevod copyright C Alexandria Press, 2002