Sa velikim zadovoljstvom koristim ovu priliku da govorim u časopisu “Biblioteka Alexandria” o udruženju “Globus et locus” čiji sam predsednik. To je neprofitno udruženje koje okuplja izvestan broj regiona, trgovinskih komora, i fondacija, u severnoj Italiji, ali i svajcarsku radio-televizijsku organizaciju na italijanskom jeziku. A čime se to “Globus et locus” bavi? Nadasve, razmišljanjem: mi smo “think tank" i pred-politički zastupnik ideja u kontekstu novih, veoma aktuelnih odnosa u kojima se spajaju globalne i lokalne teme; te odnose opisuje jedna nova reč, koja se sve više koristi, “glokalno”.

Uistinu, da bi se održala jedna moderna teritorijalna funkcija, u našem slučaju za severnu Italiju, potreban je kulturni napor usmeren ka ohrabrivanju jednog novog kapaciteta za političku akciju kao i novih socijalnih interesa koji bi bili u poziciji da pripreme delotvorne predloge. To znači da je potrebna jedna nova forma vlade, ili vladavine, u skladu sa ovim globalno/lokalnim izazovom. Ovo što sam upravo rekao je jedna od konkretnih obaveza ugrađenih u naš rad: dubinski razmotriti u kakvom su skladu društvo i institucije, a onda isplanirati efikasne političke predloge za novu mobilnost.

Efekti globalizacije, nova forma vladavine, i dalekosežna tehnološka i kulturna povezivanja jesu, u suštini, dve odlike po kojima se glokalno društvo prepoznaje. Što se tiče naših političkih predloga, pokušali smo da ih sintetizujemo u pet “Globus et locus” projekata: dva projekta su usmerena na globalne teme i na nove globalne institucije par ekselans, naime jedan projekat je o Ujedinjenim nacijama a drugi je o koncepciji “Italika” kao hipotezi globalnog demosa. Preostala tri projekta (o mobilnosti stvari, osoba i znakova) koncentrišu se na vezu između globalnog i lokalnog, to jest, na pitanje šta je mobilnost. Naše udruženje – mislim da bi ovo trebalo naglasiti – namerava da interpretira ovo naše doba, koje nas suočava sa tako velikim mnoštvom potreba, nepredviđenih događaja, virtuelnih faktora, i mogućnosti, za koje “Globus et locus” namerava da pruži odgovore u obliku svojih razmišljanja i planova. Ukratko, posle dovoljno vremena provedenog u razmišljanju i planiranju, nameravamo da damo i konkretne odgovore, u praksi, na pitanja koja su našem vremenu inherentna.

Ja se stoga nadam da će ovaj prostor koji nam “Biblioteka Alexandria” daje označiti start jednog oblika saradnje koja neće biti samo urednička, nego će možda u ponečemu postati i politička, sa asocijacijom “Globus et locus”. Naša organizacija je tipična za jedan institucionalni sistem koji je predominantan u dolini reke Po, ali, pošto je naš deklarisani cilj da analizujemo ovaj moderni svet sa globalnog stanovišta, ne možemo prevideti i ono što bi se moglo opisati izrazom “okolne realnosti”. Iako su veze naše organizacije a i cele severne Italije pre svega usmerene ka delovima Evrope severno od nas i ka Mediteranu, otvaranje Evropske Unije ka Istoku znači da je sad od primarnog geopolitičkog značaja da se konsoliduju i naše veze sa Balkanom. To je sada veoma aktuelno. Štaviše, ako se političko-ekonomski fenomeni posmatraju sa globalne tačke gledišta, što i moramo činiti pri ozbiljnim glokalnim razmatranjima, moguće je identifikovati i u dolini reke Po i na Balkanu određene čvorne tačke koje se mogu spojiti u profitabilnu mrežu za trgovinu know-how i gotovim proizvodima.

Naravno, kad sa glokalnom senzitivnošću rukujemo globalizacijom, jasno nam je da nisu isti problemi u dva regiona istorijski, ekonomski i politički toliko različiti kao što su to dolina Poa i Balkan – još preciznije, dolina Poa i nova federacija Srbije i Crne Gore. Međutim, ja sam apsolutno uveren da se veze između različitih realnosti mogu i moraju pojačavati: uistinu, korektan glokalni pristup nagrađuje slivanje različitih iskustava u veliku zajedničku reku, a ne primenu jednog istog obrasca ponašanja svuda.

Na primer, uveren sam da bi bilo recipročnih interesa u saradnji u vezi sa jednom korektnom politikom da se obnove Ujedinjene nacije. Jedan od projekata “Globus et locusa” bavi se kolegijumom osoblja OUN u Torinu – imajući u vidu i njihovo iskustvo na terenu – iskustvo koje nije uvek bilo zadovoljavajuće (a tu bih naglasio praktične zahteve koje je u pogledu inertnosti osoblja Organizacije ujedinjenih nacija postavio slavni film Ničija zemlja).

Još jedan “Globus et locusov” projekat koji može dati interesantne rezultate u području velikih imigracijskih kretanja kakvo je Balkan jeste projekat “Italika” koji nastoji da poveže u kulturnom i ekonomskom pogledu sve Italijane svuda, pa i svu decu italijanskih emigranata, kao i sve ljude koji se pridržavaju italijanskog stila života, širom cele planete. Poređenje sa vašom emigracijom i njenim bliskim ili slabim vezama sa matičnom zemljom moglo bi biti od koristi.

U svakom slučaju, moj je osećaj da je logistika ona jaka tačka na kojoj se može zasnovati saradnja. Pokretljivost robe (tj. gotovih proizvoda) je jedan od primarnih aspekata kojima će političke sile morati da posvete pažnju prilikom najavljenog otvaranja, za koje se zalažu, prema zemljama koje su istočno od dosadašnje Evropske Unije. U tom kontekstu, Italija mora nastojati da izbegne svoje dalje ostajanje u sputanoj i zatvorenoj perifernoj poziciji, a Balkan će, sa svoje strane, želeti da nastavi svoje tradicionalne ekonomske veze i sa Istokom i sa Zapadom.

Poslednja tema koja treba da bude zajednički razmotrena je mobilnost ljudi. Smatramo da je danas kratkovido i pogrešno računati da mozak koji je otišao u emigraciju i nastanio se u nekoj drugoj zemlji jeste izgubljen mozak; jer, nije više bitno na kojoj se geografskoj lokaciji čovek nalazi, bitno je u kakvoj se mreži međusobnih odnosa ljudi nalaze. Da bi se ohrabrila analiza a zatim i poboljšanje ovog tipa odnosa, mora se preduzeti izvestan broj inicijalnih praktičnih koraka kao što je monitorisanje transfera mozgova, onih koji odlaze i onih koji dolaze u neku zemlju. Mobilnost mozgova ima veliki uticaj u barem tri oblasti: ona je faktor razvoja u društvima gde živimo; post-industrijskim, tehnološkim, tercijalnim. Ta mobilnost ne samo što utiče na ekonomiju, nego i na interakciju između kultura i tradicija, i to utiče tako što, ukratko rečeno, pospešuje globalizacioni proces koji je već uveliko u toku. Ali ta mobilnost, taj “odliv mozgova”, uzrok je stanja uzbune u nekim društvima koja smatraju da na taj način ostaju bez intelektualnih resursa koji su im veoma potrebni.

U zaključku, želeo bih opet da kažem da se nadam da će ove informacije o Udruženju “Globus et locus” kao i italijanska knjiga intervjua Globali e locali! (Giampiero Casagrande, Lugano, 2002) koja na mnogo načina služi kao uvod u ovu temu biti, zapravo, samo prvi koraci na putu prema profitabilnoj kooperaciji koja bi se razvijala u budućnosti. Mi ćemo sigurno imati još prilika za susrete, a prva takva prilika mogla bi da bude konvencija o ulozi Trsta u logističkom “ponovnom postavljanju Balkana na mapu”; tu konvenciju tj. konferanciju organizovaće ove jeseni “Globus et locus” i Trgovačka komora grada Trsta, koja je naša članica.

Što se tiče drugih inicijativa “Globusa et locusa”, opet bih pomenuo tu knjigu intervjua, koju je uredio Sergej Roić, švajcarski intelektualac srpskog i hrvatskog porekla, koji veoma dobro pazi na vašu realnost. Činjenica da sam ja poverio opis našeg udruženja jednom intelektualcu balkanskog porekla sa dubokim razumevanjem problema i mogućnosti u tom delu Evrope pokazuje da naše interesovanje za vašu oblast nije sporadično.

S engleskog preveo dr Aleksandar B. Nedeljković

Copyright©Piero Bassetti, 2002

Srpski prevod: Copyright©Alexandria Press, 2002