Posle Arsenijevićevog romana “U potpalublju” nije ni u jednom romanu sa osvrtom na svoju generaciju u tekućoj produkciji tako uspešno skopirana recentna matrica mladih u Beogradu kao što je to učinjeno u romanu Vukše Veličkovića gde se na vrlo suptilan način, sa prenaglašenom pozom, uočava i razotkriva “drama površnosti”, pristajanje na cul-de-sac kao na izbavljenje, jednom rečju na dekadenciju koja to još nije.

U "Gužvi" nema Erosa, nema Tanatosa, nema ničega posebnog sem "nekih" mladih koji sa šmekom i opušteno, plutaju u oazi izgubljenih duša, iznoseći na videlo svu prazninu svoje grupne avanture, koja će za mnoge od njih ostati i najburnijim dobom njihovih života. Vukša Veličković, rizikujući i sam da bude jedan od njih, vrlo vešto koristi jednu od poslednjih prilika ne toliko da se izbavi, koliko da izvesti čitaoca o tome šta se zbiva u događaju bez događaja, odnosno na stupanj kompromisa sa stvarnošću s kojim njegova generacija računa. Inače, njegovi junaci su budući uspešni ljudi, svejedno ostali oni u Beogradu ili otišli bilo gde drugde. Gužva je gotovo ista. Zato je ovaj roman, ma koliko lociran u prećutanom Beogradu, mogao biti smešten i u bilo kom drugom gradu sposobnom da percepira radikalne poruke kroz majstorski rafinman, što je u današnjoj gužvi istovremeno najveća subverzija ali i najveća odgovornost.

-Slobodan Ilić

Šta je bit tog najčudnijeg od svih mogućih/dostupnih života kojim žive mladi junaci romana “Gužva” a koji je očigledno lociran u glavnom gradu nepoželjne zemlje Srbije? Omirisati opojni dah gužve (ili dobre zabave, zavisi od prilike) a zatim se iz te gužve probiti ili izvući, što pre, da bi se potom sa strane posmatralo upravo prikazano dešavanje, na onoj bezbednoj distanci koja stalno varira između lirske a ipak podrugljivo-realističke psihološke opservacije, s jedne strane, i halucinantne ekstaze kolektivne “ritualne izdvojenosti” s druge. Otuda je kratki roman Vukše Veličkovića “Gužva” najbolji upravo onda kada demonstrira okretnost čitave jedne generacije pomno trenirane u jednom ovakvom manevru; generacije koja se sticajem različitih, a katkada sasvim nepovoljnih socijalno-političkih okolnosti, izveštila u sofisticiranom održavanju ambivalentne distance, drame dvostrukog pogleda bez očiglednih posledica, neprekidno balansirajući između trivijalnog i fantastičkog i tako odlažući trenutak svođenja računa sa sopstvenim životom.

No da li je u svetu ovog dvostrukog generacijskog pogleda takvo svođenje računa uopšte moguće? Na ovom se prefinjenom saspensu bazira čitav psihološki i artistički zaplet romana. Jezički isproban u slengu kojim se junaci sugestivno koriste saspens se ogleda i u jezičkom umeću sa kojim ga Vukša Veličković, na nivou lajtmotiva, razvija u samo jednoj rečenici, kao i u efektnoj kompoziciji kratke fragmentarizovane romaneskne forme poentirane neobičnim završnim poglavljem koje doprinosi još jednoj turbulenciji/inverziji čitaočevog “pogleda”.

-Tatjana Rosić

GUŽVA – bonus&remixed CD

1.Klan – Come on, join the klan! (Zedurov bootleg remix)
2.Erogenius – Money 2.0
3.Stangliczky vs Pop Up Stopper – Youwantyouwantyouwant be a star
4.Kosmos Shtasmos – Fanđova krivina
5.MKDSL – Kisela Pesma
6.Erogenius – Hemp *
7.Trenje – Fluktuacija
8.Trenje – Fluktuacija (Vozač Formule 1 Michael Jones mix)
9.Pop Up Stopper – Nguc (A/V 6:00 am remix)
10.MKDSL – Trip Reizradnja #

Sva prava zadržavaju autori osim
*ljubaznošću Ammonite Records
# ljubaznošću B92