Exit 04 ce po svemu sudeci, predstavljati ispit zrelosti. Festival na Petrovaradinskoj tvrdavi danas se cini kao jedina svetla tacka na rubu mracnog koloseka, korak od sedam milja u zemlji koja preživljava u leru. Poslednje tri godine (koje gle, skakavci opet zdušno nagrizaju), Festival je, s punim pravom, uzastopno proglašavan za dogadaj godine, i to u državi u kojoj ni ubistvo više ne predstavlja dogadaj.

Senor Coconut

Upravo zahvaljujuci uticaju koji doseže van granica muzickog opismenjivanja, zadiruci u sfere tzv. "novih vrednosti", Exit je od prvog dana docekivan na nož konzervativne javnosti. Napokon, i ta krivicno-procesna ujdurma koja se, hvala bogu, okoncala. Za sada je izvesno, ma koliko morbidno zvucalo, da je u citavoj prici o "narkomansko-satanskim orgijama" najviše dobio - sam Exit. Preostaje nam samo da se nadamo da ce valjda doci i taj dan kada cemo živeti u famoznoj, kako se onomad reklo: dosadnoj zemlji, zaista, u zemlji u kojoj ce jedan muzicki festival predstavljati samo lepo sklonište od dosade, a ne moguci instrument nebuloznog politickog iživljavanja.

Alison Goldfrapp

U toj "dosadnoj" zemlji, Exit ne bi bio vrh kulturnog pregnuca, ne bi bilo potrebe, baš kao što ni Roskilde u Danskoj, Sonar u Španiji, Glastonbury u Britaniji, Lollapalooza u SAD, ili napokon, Sziget u Madarskoj, nisu nikakva kulturna cudesa, džinovski poduhvati od nacionalnog znacaja, vec jednostavno, komercijalne fešte gde ljudi imaju prilike da na jednom mestu vide najbolje od pop muzike iz celog sveta. I da se pritom naravno, svi zajedno nevideno zezaju.

Peaches

U Srbiji odavno vlada glad za velikim svetskim izvodacima. Ali ako izuzmemo Mettalicu i Placebo, prisutan je strah od šibicarenja - da li ce biti muzike za uloženih para, jel' ce doci lažni Džipsi Kingsi, il' ce otkazati Rolingstonsi, ili ce doci odrtaveli Strenglersi bez originalnog pevaca, da l' ce biti DJ set umesto live act-a, ili ce se pojaviti osmina originalne postave nekog hardrok benda ili šta vec... Na srecu, vec je prvi Exit malcice utolio glad. Bilo je lepo, u poletnoj godini tranzicije, videti sva ta imena na jednom plakatu. Jeste, od regea nije moglo da se živi, Finli Kvej je došao mrtav razvaljen, gitara nije bilo ni za lek, ali je zato Roni Sajz pružio jednu od svojih najboljih DJ partija ikada. I što je najvažnije, besprekorna organizacija i retko pozitivna atmosfera, opravdali su pocetnicki entuzijazam. Naredni Exit 02 (onaj na kojem su Mlada, Boža & co. svirali posle Eyesburna) nagovestio je kako se u nedostatku kontrole, festival lako može pretvoriti u opštenarodni vašar, sa sve salatom i šecernom vunicom. Onda su 2003. došli Moloko i Tricky, i tu su vec uspostavljeni neki standardi od kojih se više ne može odstupati. Takode, umesto maratonskih devet, program je razumno sveden na cetiri dana, što je oslobodilo prostor za kvalitet na uštrb kvantiteta.
Utoliko je Exit 04 prilika da se festival napokon potvrdi kao neizostavno mesto na muzickoj mapi Evrope. Medutim, iako je ove godine sadržaj znatno obogacen recentnim imenima, novosadski je festival još uvek malcice klimav u odnosu na slicne dogadaje ''preko''. Nedovoljno jasna programska koncepcija najbolje se ogleda u sastavu Main Stage-a; DJ line-up je opet, prilicno kompaktan, kao i svake godine, ali ne preterano zanimljiv. Ono što svakako upada u oci jeste da ove godine imamo 4 imena dobro poznata najširoj publici (Massive Attack, Cypress Hill, Iggy i Neneh Cherry) plus 4 manje ''afirmisanih'' (Senor Coconut, Goldfrapp, Peaches, Kings Of Leon), ali svakako svežijih i aktuelnijih.

Kings of Leon

U cetvrtak, prvo vece festivala, nastupice Massive Attack, uz Iggya, svakako najvece zvezde, i to je nastup koji ne treba najavljivati, prosto, treba doci i videti. Nesumnjivo da ce biti podosta nostalgicnih reminiscencija, iako je bend u meduvremenu ostao bez vecine svojih clanova, jedan je od retkih koje ovdašnji auditorijum više od decenije prati sa nesmanjenim obožavanjem. Ali, pre gospodina Del Naje iz M.Attacka, na bini ce se pojaviti gdica Allison Goldfrapp sa svojim bendom, plavokosa Rita Hejvort sa glasom andela zaljubljenog u New York Dollse. Goldfrapp su jedan od najboljih poklona koji su mogli da zadese Exit. Njihov prošlogodišnji album Black Cherry još uvek je svež, sa nekoliko mocnih klupskih hitova, u zadivljucem kontrastu sa njihovim sanjivim noir-debijem, Felt Mountain. Nakon nastupa Massive, sledi odgovarajuci krešendo, ploce ce zavrteti Adam Freeland, energican DJ i jedan od retkih producenata koji ume da napravi dobar remiks Nirvane. Što se tice hedlajnera, prvo vece je više nego odlicno.

Senor Coconut

Drugo vece (petak) malko je nesuvislo. Eyesburn i Soulfly Maxa Cavalere iz Brazila, dobar su paket, ali verovatnoca je da ste prve gledali vec bezbroj puta, dok su ovi drugi, eto, nedavno nastupali u Beogradu. U svakom slucaju, malo je verovatno da ce ijedan od ova dva benda izaci iz okvira predvidljivog zvuka. Kad smo vec kod toga, Brand New Heavis nisu mnogo mrdnuli od acid jazza devedesetih. Naprotiv, volšebno su iskrsli iz naftalinskog sna, da bi se otelotvorili na Main Stage-u, tik uz brazilske teškometalce. Ovo i pomalo dubiozan nastup gdice Neneh Cherry (da li to zaista nekoga zanima?) najveci su kiks ovogodišnjeg programa i tu se vec malo krpi dupe. Nažalost, u Srbiji i dalje vlada nepisano pravilo dodvoravanja vecitom malogradaninu (courtesy of Teofil P.) pa se ide na ziherašku varijantu, daj šta može, bar da su ljudi culi, makar imali dva hita pre petnaest godina, ali ako je raji poznato... Iako se novac s pravom navodi kao odlucujuci faktor prilikom bukinga, kada treba dovesti "neproverene" izvodace, kod organizatora je po inerciji prisutan blagi strah od domace publike. Kako ce reagovati? Da li ce ih smoriti gitare? Da li ljudi ovde uopšte znaju za te bendove? Kako bi reagovali na neke od eksperimentalnih izvodaca? Sve u svemu, ovdašnja ce publika na veoma poseban nacin ostati uskracena, jer mogli su se pojaviti Mouse on Mars, Aphex Twin, Felix da Housecat, Interpol, Luke Vibert, Chk Chk Chk, Fisherspooner, Air, LCD Soundsystem (bilo šta od DFA!), Black Rebel Motorcycle Club, Spiritualized, Le Tigre, Einsturzende Neubauten, Tortoise, 2 Many DJ's... mogao se nekako ukljuciti taj electroclash i post-punk rivajvl koji je ovde posejao svoje otmeno seme. Ocigledno da Exit uprkos svojim prometejskim ambicijama nije do kraja svestan svog edukativnog potencijala. I staro pitanje: isplati li se dati 20 000 evra za iskusnog DJ superstara, ako se za taj novac može dovesti bend koji ce da prži uživo? Dovoljno je pogledati snimak sa nekog od velikih evropskih festivala, i uporediti srecna lica ljudi na rok koncertu sa onima na Petrovaradinskom DJ Stage-u u šest ujutru. Razlika je, hm, veoma ocigledna. Što se tice gorepomenutih, vecina je u svoje kalendare upisala bratsku nam susedicu, kandidatkinju za Evropsku Uniju!
Ako niste fan hevi-metala, onda u petak pohitajte na Balkan Fusion Stage. Nastupace poslednjih godina veoma aktivan nemacki producent Uwe Schmidt, poznatiji kao Senor Coconut, sa svojim osmoclanim orkestrom. Možda to s Balkanom nema nikakve veze, ali nemojte propustiti da cujete kako zvuce Kraftwerk, Deep Purple i Majkl Džekson u latino verzijama... U subotu, 3.jula, još jedan hedlajner, veterani ustondiranog hip-hopa, izgleda u pravi cas. Ako ništa drugo, Srbija ima sve pretpostavke za autenticnu hip-hop naciju: kradene automobile, zlatne okovratnike i besposlenu omladinu u geto-blokovima natopljenim gandžom. Cypress Hill su pukli odavno, ali ne sumnjajte da ce u subotu biti profi. Verovatno je da ce klinci u vrecastim pantalonama propustiti nastup Lune. Kultni novosadski art-rok sastav koji je za sobom ostavio neke od najupecatljivijih trenutaka muzicke istorije SFRJ, ušao je u legendu i pre nego što je uspeo da zaživi. Bice uzbudljivo videti Slobodana Tišmu i ekipu ponovo na okupu. Definitivno, vrhunski specijalitet iz domace kuhinje. Isto vece, na DJ Stage-u, verovatno najbolji beat festivala: FC Kahuna, Howie B i Timo Maas.
Zatvaranje ce, po svojoj prilici, biti vruce: Iggy Pop je ponovo okupio Stooges, tek da podseti decurliju ko je izmislio punk. Nesumnjivo da cica stiže u punoj formi, spreman za dvocasovno prašenje i bacakanje po bini (da, to je jedan od onih Slobinih vršnjaka). Ali pre nego što se Petrovaradinom zaori Fun House, na binu ce izaci Kings Of Leon. Osim što izgledaju kao da su vremeplovom dopremljeni iz 1971 sa neke neuspele audicije za Lynyrd Skynyrd, jedan su od bendova koji je protekle godine naprosto preplavio americku i britansku muzicku štampu. NME ih je dva puta zaredom stavljao na svoju naslovnu stranu. Koliko je petlje potrebno za sviranje južnjackog roka u eri kompjutera? Proverite, ovi momci imaju muda od celika. Najzad, tu je i gospodica Meril Nisker, electro-punk heroina poznatija kao Peaches, vlasnica najistaknutijih stidnih dlacica i najmaljavijih pazuha na svetskoj muzickoj sceni. Svoj eksplozivni prvenac The Teaches Of Peaches, objavljen 2000. na nemackoj etiketi Kitty Yo, snimila je samo sa jednom gitarom i roland mašinom. Album je bio posveta masturbaciji, seksu i hm... masturbaciji. Prošle godine usledio je logican nastavak, ploca se zove - Fatherfucker. Za slucaj da nekome nije jasno.
Ovogodišnji Exit je dakle, jaci od svih dosadašnjih. Kao i svake godine, ocekuju se hiljade posetilaca iz susednih država. Treba otici u Skopje pa videti koliko se Makedonci "seku" na Exit. Dobro je da Srbija makar na nekom planu može da predstavlja regionalni cvor u ovom delu Evrope, ali ubuduce ce to zavisiti iskljucivo od nje same.
Što se tice domacih izvodaca na Festivalu, lista se iz godine u godinu prakticno ne menja, što više govori o našoj rok sceni nego o festivalu. Ovaj put nastupice Rambo, reanimirani Kanda Kodža i Nebojša, kao i X Centar, ali zato nece Neocekivana Sila, No Undo, Lira Vega, Presing, Vroom... sve pohvale za Belgradeyard Sound System koji spremaju tematski program eksperimentalnog zvuka tokom sva cetiri dana. Na kraju, bilo je govorkanja i o nekim bendovima "iznenadenja", ali na tome se i ostalo. Naime, problem bukinga za Exit je delimicno i u tome što se period njegovog održavanja (udarni letnji vikend 1.-4. jul), poklapa sa satnicom još najmanje dvanaest festivala u Evropi. Tako su za dlaku izmakli Air, Pet Shop Boys, The Cardigans. Sasvim je izvesno da se ni ove godine nece pojaviti Primal Scream, najbesnije blazirane bitange s obe strane Atlantika, sastav koji spaja techno i punk arhetipe, pivo i amfetamine, seks i politiku, anti-establišment i život na visokoj nozi. Šteta, jer onda bi slast bila potpuna. Ako je Iggy ultimativni srpski panker, onda su Primal Scream ultimativni srpski bend. Ocekujte ih sledece godine, kad se visoke potpetice jednom za svagda zaglibe u panonsko blatište, med' salatu. Optimisticno? Ko zna, ako se pojavi Kejt Mos...