1

Terorizam danas

Šta ako teroristi aktiviraju amaterski napravljenu nuklearnu bombu u podnožju Empajer Stejt Bildinga u Njujorku? Nuklearna eksplozivna naprava snage od jednog kilotona – maju{na po standardima supersile - stvorila bi plamenu kuglu od 100 metara u pre~niku, potpuno bi uni{tila taj oblakoder i njegovih 20.000 zaposlenih, a na tom mestu bi ostao krater pre~nika 40 metara. Intenzivna vrelina pretvorila bi u paru mnoge delove zgrade, i sva ljudska bi}a zate~ena u njoj. Udarni talas bi se po~eo {iriti iz ta~ke eksplozije, udaraju}i u sve ispred sebe, stvaraju}i pritisak koji bi nadma{io jednu tonu po kvadratnom santimetru. One komponente Empajer Stejt Bildinga koje ne bi isparile, pretvorile bi se u oluju betonskih, staklenih i ~eli~nih projektila, koja bi, no{ena jakim horizontalnim vetrovima, poletela stitinama metara daleko.

Sru{ile bi se sve zgrade u krugu od 200 metara. Tako|e bi, u istom radijusu, do{lo do kolapsa podzemnih gradskih infrastruktura: metroa, kablova, cevovoda, kanalizacije. Cevi gasovoda bi popucale, {to bi izazvalo mnoge po`are. Blistava svetlost, mnogo puta ja~a nego sunce u pustinji u podne, videla bi se u nekoliko susednih saveznih dr`ava. U krugu polupre~nika 400 metara odelo bi se na ljudima zapalilo zbog jake toplote, pa bi time bili unaka`eni i oni koji bi, u tom radijusu, ostali `ivi. Naro~ito bi lo{e pro{li oni koji nose tamnu ode}u ({to je ina~e sklonost Njujor~ana), zato {to tamne boje (i sintetika) upijaju zra~enje. Od radioaktivnog zra~enja bi brzo pomrli svi koji bi se zatekli u radijusu od 900 metara od ta~ke eksplozije.

Zatim bi vazduh krenuo silovito uvis. Ovo uzlazno kretanje bi usisalo prljav{tinu i kr{, pa i ostatke Empajer Stejt Bildinga, u radioaktivni pe~urkasti oblak koji bi dostigao visinu od preko tri kilometra, i koji bi imao boju krvi, zbog stvorenih oksida azota i zbog kiselina u kojima bi azot u~estvovao. Hlade}i se, ovaj oblak bi dobio belu boju obi~nih kumulusa. Kao sumorna oznaka {ta se desilo, bio bi vidljiv sa velikih daljina.

Tokom prvih 24 ~asa, radioaktivne ~estice, ~ije bi dimenzije bile u rasponu od najfinije pra{ine do veli~ine klikera – pa i ve}ih, u blizini ta~ke eksplozije – padale bi sa neba. Smrtonosnu dozu bi dobio svako u zoni koja bi bila {iroka oko 400 metara i duga~ka petnaest kilometara – sve do mosta D`ord`a Va{ingtona, ili, ako vetar krene na drugu stranu, sve do Nju D`erzija i Bruklina. @rtve ovih "ranih" radioaktivnih padavina umrle bi u roku od dve nedelje. Radijacijsku bolest bi dobili i ljudi na daljini do 30 kilometara. ^ak i stotinama kilometara daleko, niz vetar, pove}ao bi se broj obolelih od raka, a dugo`ive}i izotopi bi kontaminirali taj teren jo{ godinama. Tokom du`eg vremena, si}u{ne radioaktivne ~estice bile bi razasute po velikom delu Zemlje. Po{to bi ova bomba eksplodirala nadomak tla, posledice radioaktivnih padavina bile bi daleko gore nego u Hiro{imi ili Nagasakiju.

Koliko bi ukupno bilo mrtvih? To se ne mo`e pouzdano predvideti, ali, od samih radioaktivnih padavina pomrlo bi stotinak hiljada ljudi – kao dodatak pogibijama koje bi se desile od udarnog talasa eksplozije, od vreline, i od direktnog zra~enja u prvim sekundima. Ukupan broj mrvtih mogao bi biti oko dvesta hiljada. 1

Me|utim, dru{tvene posledice za one koji bi posle te eksplozije nastavili da `ive u Americi i{le bi znatno dalje od {oka i o`alo{}enosti, pogreba i radioaktivnih padavina. ^ak i takva zaista si}u{na nuklearna detonacija, stotinama pa i hiljadama puta slabija od ve}ine bombi koje le`e u arsenalima Rusije i Amerike, mogla bi trajno da izmeni, ovoj zemlji tako dragocenu, ravnote`u izme|u gra|anskih sloboda i javne bezbednosti. ^ak i napad konvencionalnom bombom mogao bi dovesti do tog efekta: posle eksplozije bombe ispred zgrade federalne administracije u Oklahoma Sitiju, mnogi Amerikanci su na brzinu zaklju~ili – bez dokaza – da su krivci bliskoisto~ni teroristi. Po~ela su maltretiranja Amerikanaca arapskog porekla, po~elo se prema njima postupati sa predrasudama. Posle tog napada, uhap{ena su ~etvorica ljudi bliskoisto~nog porekla; jedan od njih, Amerikanac jordanskog porekla, je ~ak vra}en prinudno iz Londona u Ameriku.

Nuklearni napad, na oblakoder Empajer Strejt Bilding u Njujorku ili na neku drugu lokaciju, mogao bi izazvati daleko ekstremnije reakcije. Politi~ari na vlasti, oni koji bi pre`iveli, mo`da bi zaklju~ili da je neophodno poja~ati ovla{}enja dr`ave da pronalazi i deportuje inostrane teroriste, i mogli bi posegnuti za merama koje bi naru{ile ljudska prava. Moglo bi po~eti prislu{kivanje telefona, kao i nadziranje kretanja stranaca. D`amije bi se mogle na}i pod prismotrom. Moglo bi do}i do ograni~avanja slobode govora i okupljanja. Verovatno bi bilo mnogo vi{e simpatija za nastojanja FBI-a da zaviruje, i CIA-e da {pijunira; tako|e i za nadziranje elektronskih komunikacija pomo}u odgovaraju}ih kompjuterskih dodataka. Gra|ani bi mogli zatra`iti da vojska dobije ve}u ulogu u za{titi civila unutar SAD. U roku od samo nekoliko dana, ameri~ki na~in `ivota mogao bi se znatno izmeniti. 

^ak ako bi se i desilo da u toj amaterski sklopljenoj atomskoj napravi ne do|e do nuklearnog dejstva, eksplozijom bi se ipak ra{irilo radioaktivno zaga|enje koje bi nanelo ogromnu ekonomsku i psiholo{ku {tetu Americi. Od same bombe ne bi poginulo mnogo ljudi, ali strah od radijacije mogao bi izazvati paniku, u kojoj bi mo`da neki i nastradali. Na primer: radioaktivnost mo`da ne bi bila tako visoka da bi stvarno trebalo evakuisati ma koga, ali, ako bi narod reagovao pani~no, mo`da bi milioni ljudi poku{ali da iza|u iz grada, zakr~ili bi saobra}ajnice, i tu bi onda moglo biti nesre}a i pogibija.

Ameri~ko Ministarstvo energije procenjuje da bi posle eksplozije tako male atomske bombe ukupan broj ljudi koji bi zbog nje umrli od raka bio, tako|e, mali. Ali ekonomska i psiholo{ka cena bila bi strahovita. Ako bi bomba sa tri kilograma plutonijuma eksplodirala u Va{ingtonu, 45.000 gra|ana moralo bi ostati u svojim stanovima neodre|eno dugo vreme, da se ne bi izlagali radioaktivnim padavinama. Po{to bi se narod pla{io radijacije, verovatno bi se moralo o~istiti oko 100 kvadratnih kilometara tla. Spolja{nje povr{ine svake zgrade morale bi da budu oribane, povr{insko zemlji{te moralo bi biti uklonjeno, trotoari oprani {mrkovima. Cena ovog posla iznela bi verovatno preko 100 milijardi dolara – a to je tre}ina ukupnog odbrambenog bud`eta SAD. 

Teroristi~ki napad hemijskim ili biolo{kim oru`jem mogao bi se mnogo lak{e izvesti, a posledice po samopouzdanje u javnosti, i po gra|anske slobode, mogle bi biti jednako porazne. U poslednjih nekoliko godina teroristi su nabavljali primitivne hemijske i biolo{ke agense, a neki su spremali i planove, ili objavljivali pretnje, da }e ih i upotrebiti. Bilo bi relativno lako takvim sredstvima zagaditi poljoprivredne proizvode, zaraziti stoku, ili gasom potrovati putnike u vozovima ili avionima.

Biolo{ko oru`je ima potencijal da bude podjednako smrtonosno kao atomsko. Na primer, 100 kilograma antraksa (Irak je proizveo vi{e od toga) moglo bi, pod optimalnim okolnostima, ubiti do 3 miliona ljudi. Za razliku od toga, fisiona bomba kao {to je bila ona u Hiro{imi, snage 12.500 tona TNT eksploziva, mogla bi ubiti oko 80.000 ljudi, a hidrogenska bomba snage milion tona TNT ubila bi negde izme|u 600.000 i dva miliona ljudi. Slabi su izgledi da ijedan terorista nabavi hidrogensku bombu, ali, ako bi se gra|ani upla{ili hemijskog otrova – a to bi teroristi mogli mnogo lak{e posti}i, jer bilo bi dovoljno da, makar i primitivnim sredstvima, naprave neki hemijski incident relativno malih razmera – psiholo{ko dejstvo moglo bi da bude katastrofalno.

Me|utim, za razliku od delovanja konvencionalnih ili nuklearnih bombi, protiv mnogih biolo{kih i hemijskih agenasa mogu}e je aktivno delovati nakon {to su ba~eni, pa ~ak i poni{titi njihove efekte. Ukoliko dr`ava shvati da se napad dogodio, mo`e po~eti medicinski tretman `rtava. Kod nekih zaraznih bolesti, vakcine mogu spre~iti preno{enje sa ~oveka na ~oveka. Ali ako lekari ne znaju da je izvr{en biolo{ki napad, mogli bi misliti da je nai{la epidemija gripa, jer po~etni simptomi su sli~ni.  Dok bi se kod `rtava ispoljili nepogre{ivi simptomi antraksa – {to bi se dogodilo mo`da tek nekoliko dana nakon napada – bilo bi prekasno da se njihovi `ivoti spasu. [tavi{e, ako je agens infektivan, i ako bi se u me|uvremenu {irio sa ~oveka na ~oveka, dotle bi se, putem kontakta sa obolelima, zarazilo jo{ mnogo hiljada ljudi.

Ranjiva dru{tva

Uspe{ni teroristi }e odabrati svoju tehnologiju tako da maksimalno iskoriste ranjivost odre|enog dru{tva. Moderna dru{tva su posebno osetljiva na oru`ja koja mogu odjednom da ubiju veliki broj osoba - oru`ja za masovno uni{tenje (WMD – weapons of mass destruction). Gra|ani modernih dru{tava skloni su da stanuju, rade i putuju zbijeno, veliki broj njih u malom prostoru, {to ~ini da postaju takozvana koncentrisana meta. Za verski kult Aum [inrikjo u Japanu, koji je u martu 1995. godine nervnim otrovnim gasovima napadao vagone metroa u Tokiju pri ~emu je od 5.000 zatrovanih gra|ana dvanaestoro umrlo, gas je bio efektno oru`je ne samo zato {to je zastra{io veliki broj ljudi, nego i zato {to u Tokiju mase ljudi `ive i rade zajedno u ste{njenim prostorima, {to se naro~ito vidi u metrou.

Uprkos ovoj koncentraciji stanovni{tva, mnoge individue u modernim dru{tvima izolovane su jedna od druge. Ovim nastaje plodno tlo za uzgajanje ekstremista, i omogu}ava ekstremisti~kim grupama da se organizuju neopa`ene. Opet nam je primer Aum [inrikjo: japanska vlada nije na vreme doznala namere te sekte, a to zna~i da su i drugi teroristi mogli, ili i sad mogu, neprime}eni i neuhva}eni, da spremaju neka svoja oru`ja za masovno uni{tenje, a mo`da ~ak i primitivne nuklearne naprave.

Amerikanci su jo{ na jedan, dodatni na~in ranjivi. U ameri~kom ustavu postoji takozvani Prvi amandman, koji {titi slobodu govora; zahvaljuju}i njemu, legalno je pisati i objavljivati ~ak i one tekstove u kojima se neko zala`e ba{ za upotrebu WMD; objavljivati tekstove sa detaljnim instrukcijama kako se ta oru`ja pripremaju i upotrebljavaju; pa i savete budu}im teroristima kako da ostanu neuhva}eni. 6 Ta ista gra|anska prava, koja Amerikanci imaju u ve}oj meri nego iko na svetu, ujedno i ote`avaju borbu protiv terorizma u ovoj zemlji. Internet daje teroristima mogu}nost da lako rasprostiru svoje informacije po celom svetu, da regrutuju, a i da tajno planiraju operacije. Amerikanci, osim toga, imaju jedno fundamentalno nepoverenje prema svakoj vladi i svakoj vladavini, a upravo zato je lak{e terorisati ih: Amerikanac nije ba{ ube|en da bi vlada, u slu~aju teroristi~kog napada, umela da ih za{titi. Ljudi koji nemaju poverenja u sposobnost svoje vlade da ih brani, podlo`niji su panici, a panika vodi ka pogibiji.

Trendovi u terorizmu

Zapadna dru{tva danas imaju izuzetno veliku vojnu i ekonomsku mo}. Ali, "sukob civilizacija" za koji Semjuel Hantington predvi|a da }e se u njemu "na jednoj strani biti Zapad a na drugoj svi ostali", najverovatnije ne}e biti samo (ili, ne prete`no) na frontovima. Godine 1997. ameri~ki ministar odbrane Vilijem Koen (William Cohen) upozorio je da neki potencijalni protivnici, sagledavaju}i nadmo} ameri~ke vojske, veruju da se protiv Amerike mogu boriti jedino tako {to }e oru`jima za masovno uni{tavanje napadati ameri~ke vojnike ili civile. Islamski ekstremisti ve} znaju da ne mogu u konvencionalnom ratu potu}i SAD, ali da mogu, teroristi~kim akcijama, zadati Americi znatan bol. Desni~arski ekstremisti i druge doma}e teroristi~ke grupe verovatno bi se uklju~ile u ovu "bitku".

Islamski fundamentalisti, napominje Hantington, ne prihvataju zapadnja~ko razdvajanje crkve od dr`ave. Tako|e ne daju ni dve pare za ideale zapadnja~kog prosvetiteljstva – liberalizam, jednakost, i vladavinu zakona. Oni "svi ostali" koji su protiv Zapada, inspirisani su radikalno druga~ijim shvatanjima o tome {ta je od ~ega va`nije: prava, ili odgovornosti, sloboda ili vlast, jednakost ili hijerarhija, tako|e imaju i neka svoja gledanja na odnose izme|u pojedinca i grupe, izme|u gra|anina i dr`ave, izme|u mu`a i `ene. 8 Ovo se odnosi podjednako na ~isto ameri~ke ekstremisti~ke grupe kao {to su Hri{}anski patrioti (antivladina organizacija belih suprematista koji veruju u u~enje poznato kao "doktrina hri{}anskog identiteta" koja ka`e da su crnci pod-ljudska bi}a, a Jevreji potomci Satane).

Tokom 1970-tih godina, u svetu je prijavljeno ukupno 8.114 teroristi~kih incidenata, u kojima je ubijeno 4.798 osoba a ranjeno 6.902. Tokom 1980-tih godina, broj incidenata se pove}ao maltene ~etvorostruko, na 31.426, poginulo je 70.859 ljudi a ranjeno je 47.849. Od 1990. do 1996. godine prijavljeno je 27.087 incidenata, sa 51.797 mrtvih i 58.814 ranjenih. Broj poginulih u teroristi~kim napadima varira od godine do godine, ali je jasno vidljiv uzlazni trend. Svaka godina po~ev od 1970. pa do 1995. donosila je, u proseku, 206 incidenata vi{e, a broj mrtvih bio je (opet, u proseku) za 441 ve}i od broja u onoj prethodnoj.9 Godine 1996. broj incidenata se, u svetu, smanjio, ali, prema podacima Stejt Dipartmenta, broj mrtvih i ranjenih nastavio se pove}avati.

U 1990-tim godinama bilo je i nekih pozitivnih promena, ali, i nekih negativnih. Kolaps komunizma zadao je strahovit udarac tradicionalnim levi~arskim teroristi~kim grupama: ostali su bez sponzora, bez bezbednog pribe`i{ta, i bez logora za obuku u Isto~noj Evropi. Zemlje kao Kuba, Severna Koreja i Libija, koje su ranije snabdevale teroriste obukom, oru`jem, ili novcem, navodno su (takvi nam, barem, izve{taji sti`u) odustale od te svoje uloge. Postoje ohrabruju}i znaci da i palestinske grupe, i IRA (Irska republikanska armija) po~inju da se opredeljuju za politi~ke alternative umesto za teroristi~ko nasilje.

Na negativnoj strani, Iran ostaje duboko ume{an u teroristi~ke aktivnosti koje ~ine ili neposredno iranski agenti, ili neke druge grupe kao "produ`ena ruka" Irana. Mogu}e je da su Iran i Sirija ume{ani u napad bombom u junu 1996. na ameri~ki vojno-stambeni kompleks u Dahranu u Saudijskoj Arabiji, gde je poginulo 19 Amerikanaca. Egipat optu`uje Iran da podr`ava egipatske islamske militante koji su 1995. godine poku{ali da ubiju predsednika Mubaraka; podozreva se da je u taj incident bio ume{an i Sudan. Sudan pru`a paravojnu obuku i skloni{te izvesnom broju ekstremno nasilnih bliskoisto~nih grupa, na primer, organizaciji Abu Nidala, libanskom Hezbolahu, Hamasu, i grupi D`ama Al Islamija. Jedan dr`avljanin Sudana priznao je pred sudom da je bio u~esnik zavere (koja je osuje}ena) da se postavi bomba u palatu Ujedinjenih nacija i u druge ciljeve u gradu Njujorku, i izjavio je da mu je jedan sudanski zvani~nik ponudio pristup u palatu UN. Avganistan je u ovom trenutku doma}in Osami Bin Ladenu, bogatom Saudijcu za koga se tvrdi da je finansirao tu zaveru i da podr`ava jednu {iroku koaliciju nasilnih bliskoisto~nih ekstremista. Nekoliko bliskoisto~nih teroristi~kih grupa imaju unutar SAD svoje pristalice koji bi mogli doprineti uspehu napada unutar teritorije SAD. 

Naro~ito zabrinjava pojava ad hoc sastavljenih radikalnih muslimanskih fundamentalisti~kih grupa, kao {to je ona multinacionalna grupa koja je podmetnula bombu u Svetskom trgova~kom centru u Njujorku 1993. godine. Te grupe operi{u globalno, a kunu se u islam. Prema podacima Stejt Dipartmenta, imaju finansiranje iz mnogo izvora u svetu, i ekspertno znanje o eksplozivima i modernom naoru`anju. Ad hoc grupa je ona koja se mo`e sakupiti brzo, kojoj nije potrebno da ima glavni {tab, i koja nema nijednog trajnog lidera; te`e je takve grupe prona}i i pohvatati, nego ~lanove postoje}ih grupa.

Sve ~e{}e se pojavljuju verski motivisane teroristi~ke grupe. Od jedanaest internacionalnih teroristi~kih grupa koje je korporacija "Rand" identifikovala 1968. godine, nijedna nije bila klasifikovana kao religiozno motivisana. Ali 1994. godine, tre}ina od 49 identifikovanih me|unarodnih teroristi~kih grupa bile su religiozne. Upotrebi oru`ja za masovno uni{tavanje verovatnije }e pribe}i religiozne grupe, nego druge. 13 

Sjedinjene Dr`ave su mo`da doprinele teroristi~kom nasilju tako {to su finansirale i obu~avale mud`ahedine za ratovanje u Avganistanu protiv sovjetskih trupa tokom 1980-tih godina; po zavr{etku tog rata, preostalo je "na hiljade visoko-uve`banih islamskih militanata koji su se raspr{ili na sve strane, nose}i sa sobom ideologiju nasilja i revolucije". Jean poznavalac islamskog ekstremizma upozorio nas je da "pla}eni~ke teroristi~ke grupe", pod uticajem verskih zelota u Iraku, Al`iru, Libiji, Sudanu i Iranu, "postaju fanati~nije… Mule vide da im je krenulo lo{e, ali smatraju da to nije njihovom krivicom. Pripisuju Zapadu krivicu za sve neuspehe koji su ih zadesili zato {to nisu prihvatili prosvetu niti tehnolo{ku revoluciju. Spremni su zbog ovoga da krenu u rat."

Za to vreme, novo ljudstvo pristi`e i u redove Hri{}anskih patriota. Oni tako|e pokazuju znake interesovanja za biolo{ko oru`je. Survivalisti* i beli suprematisti bili su ume{ani u tri zasebna slu~aja sa nabavljanjem biolo{kih agenasa tokom 1995. U martu te godine, dvojica ~lanova Patriotskog saveta Minesote uhap{eni su zato {to su proizvodili biljni toksin ricin kojim su nameravali da ubiju jednog zamenika {erifa, ~oveka koji je jednome od njih doneo i uru~io sudsku optu`nicu zbog izbegavanja poreze. U maju te godine, samo {est nedelja posle Aum [inrikjo incidenta, Lari Vejn Heris (Larry Wayne Harris), ranije ~lan neonacisti~kih organizacija, kupio je tri epruvete u kojima su bile Yersinia pestis, bakterije crne (bubonske) kuge, bolesti od koje je pomrla gotovo ~etvrtina stanovni{tva Evrope oko sredine ~etrnaestog veka. Naru~io ih je od ameri~ke organizacije "Kolekcija tipskih kultura", koja je biolo{ke agense prodavala i Iraku. Ne postoji zakon koji bi zabranjivao Herisu ili ma kom drugom Amerikancu da kupuje takve bakterije. Ali, u narud`benici se Heris la`no predstavio, pa je osu|en za po{tansku prevaru. A u decembru te godine jedan survivalist je osu|en zato {to je poku{ao da prenese 130 grama ricina preko dr`avne granice, u Kanadu. Agenti koji su pretresali njegovu ku}u prona{li su ricinusovo zrnevlje, iz koga se taj otrov ekstrahuje, i tri stru~ne knjige o otrovima.

Za{to sad?

Pet me|usobno povezanih razvoja situacije doprinelo je pove}anoj mogu}nosti da teroristi upotrebe ABH borbena sredstva (atomska, biolo{ka, hemijska) protiv civilnih ciljeva. Kao prvo, ta sredstva su posebno dragocena onim teroristima koji `ele da prizovu ose}aj bo`anske osvete, da poka`u koliko su dobri poznavaoci nauke, da ubju mnogo ljudi, da izazovu strah, ili da se osvete dr`avama koje su u pro{losti upotrebljavale takva oru`ja. Teroristi motivisani takvim, a ne tradicionalnim politi~kim ciljevima, postaju sve brojniji.

Drugo, menja se motivacija terorista. Na sceni je jedan novi soj – u koji spadaju ad hoc grupe motivisane verskim uverenjima ili verskom osvetom, zatim nasilni desni~arski ekstremisti, i sekte koje veruju u apokalipsu i milenijumski preokret – soj koji je, po svemu sude}i, spremniji od onih ranijih da po~ini dela ekstremnog nasilja. Verskih grupa je sve vi{e, a one su nasilnije od svetovnih. U "Rend – Sent Endrus hronologiji" (Rand-St. Andrews Chronology) za godinu 1995 je zabele`eno da su verske grupe po~inile samo 25% internacionalnih teroristi~kih zlo~ina te godine, ali su prouzrokovale 58% pogibija. D`ord` Tenet, tada izvr{ni direktor Centralne informativne agencije (CIA), upozorio je 1997. godine da "teroristi fanatici" predstavljaju "pretnju bez presedana" Americi, i da sve ve}i broj teroristi~kih grupa ispituje prakti~ne mogu}nosti za upotrebu ABH sredstava. 

Tre}e, raspadom SSSR pojavilo se na crnoj berzi mnogo oru`ja, komponenti, i stru~nog znanja. Sovjetski sistem nuklearne bezbednosti bio je, tokom Hladnog rata, dizajniran tako da spre~i Amerikance, a ne Ruse "iznutra", da kradu nuklearne tajne i oru`je. ^ak i taj neadekvatni sistem se raspao. Stotine tona nuklearnog materijala, koji je klju~ni sastojak za atomsko oru`je, le`i sada magacionirano na ranjivim lokacijama {irom biv{eg Sovjetskog Saveza, a oni koji te lokacije ~uvaju jesu ljudi bedno pla}eni, gladni, demoralisani. Jedan deo tog materijala sme{ten je u limene ormane nalik na one u sportskim svla~ionicama, a zaklju~avanje je na nivou katanca za bicikl. Potvr|eno je da se dogodilo barem osam kra|a materijala od koga bi se mogle praviti atomske bombe. [to je najgore, i samo rusko nuklearno oru`je moglo bi biti ukradeno ili ispaljeno bez dozvole. Rusija ima 6.000 strate{kih raketa dugog dometa sa nuklearnim bojevim glavama, i one su pod klju~em, tako da bi trebalo da je nemogu}e – barem u principu – da ijedna bude ispaljena bez odobrenja vrhovne vlasti; ali, Rusija ima i nekoliko hiljada manjih, takti~kih bojevih glava, koje su pod manje sofisticiranom za{titom ili uop{te i nisu nikako zaklju~ane, {to zna~i da ih je lak{e ukrasti i lak{e detonirati. Po{to su mnogi ruski ~uvari ovog naoru`anja, kao i nau~nici specijalizovani za njega, ostali sada bez plata, ili su jednostavno otpu{teni, mogu}e je da }e neko od njih kad-tad popustiti pritisku svojih finansijskih okolnosti, i da }e prodati svoju ekspertnost (a mo`da i oru`je) nekome u inostranstvu (vidi Poglavlje 6).

^etvrto, pove}ava se proizvodnja hemijskog i biolo{kog oru`ja, ~ak i u dr`avama za koje se zna da su sponzori terorizma. Neke vlade, uklju~uju}i kinesku, rusku i severnokorejsku, izvoze opremu koja, iako je na papiru namenjena miroljubivoj upotrebi, mo`e biti iskori{}ena i za proizvodnju WMD. Irak je primer dr`ave za koju se zna da sponzori{e terorizam (vidi poglavlje 8) i da proizvodi hemijsko i biolo{ko oru`je. Irak je ve} upotrebljavao bojne otrove na svojoj teritoriji: bili su to akti dr`avnog terorizma protiv svog sopstvenog stanovni{tva. Iako je pretrpeo vojni poraz 1991. godine, i potpisao obavezu da }e pod nadzorom inspektora UN uni{titi sve svoje WMD, Bagdad je (postoje takve tvrdnje) pripretio da }e upotrebiti ovo oru`je protiv Britanije i drugih zemalja; svakako ima potencijal da to u~ini. Situacija u Iraku pokazuje koliko je te{ko spre~iti {irenje WMD. Preventivni rat nije mnogo doprineo u pravcu iskorenjivanja ira~kog WMD, a ~ak i najintruzivniji inspekcioni sistem ikada primenjen pokazao se kao nedovoljan: inspektori UN i sada samo naga|aju, nari~ito o eventualnom ira~kom programu biolo{kog naoru`anja.

Peto, napredovanje tehnologije u~inilo je WMD terorizam izvodljivijim nego ikada ranije. Na primer, Internet omogu}ava teroristima da regrutuju novo ~lanstvo iz {iroke mase potencijalnih simpatizera, i da izme|u sebe komuniciraju trenutno. Usavr{ena oprema za fermentiranje omogu}ava da se lako optimizuje razmno`avanje bakterija i drugih organizama, a nove tehnologije za oblaganje mikro-organizama za{titnim slojem olak{avaju njihov transport i rasprostiranje. (Ali, tehnologija tako|e i olak{ava akcije protiv terorista; vidi poglavlje 8.)

Iako su se te promene desile, izgledi su da }e teroristi~ka upotreba WMD biti (i ostati) retka. Malo koji terorista }e uspeti da upotrebi to oru`je osim u, ipak, malim razmerama; malo koji terorista }e `eleti da ubije desetine ili stotine hiljada ljudi. Korisno je razmi{ljati o teroristi~koj opasnosti u terminima o~ekivane cene, a ona je proizvod verovatno}e da se jedan doga|aj desi, i eventualnih posledica (koje }e nastupiti ako se desi). Verovatno}a WMD napada ostaje mala, ali posledice bi, ako se desi, bile stravi~no ogromne, kako u broju izgubljenih `ivota tako i u eventualnom gubitku gra|anskih sloboda. Vladini slu`benici }e biti opravdano kritikovani da su zanemarili svoje du`nosti ukoliko ne preduzmu mere da umanje i verovatno}u i te`inu te {tete.

2

Definicije

Ubijanje vojnika i obli`njih civila mo`e se braniti samo ako je proizvod jedne namere, samo jedne, i to usmerene na vojnike, ne na civile. Ovo pokazuje koliko je u ratu va`no ni{anjenje, i koliko je va`no na {ta se sme ni{aniti a na {ta ne.

-Majkl Volzer (Michael Walzer), 1977

U literaturi je ponu|eno na stotine definicija terorizma. Neke od tih se fokusiraju na po~inioce, neke na teroristi~ke tehnike. Ali samo dve karakteristike su bitne za razlikovanje terorizma od drugih formi nasilja. Prvo, terorizam je usmeren na lica koja nisu borci. To ~ini da terorizam nije isto {to i rat. Drugo, teroristi upotrebljavaju nasilje da bi postigli ne{to dramati~no: njihov uobi~ajeni cilj je da unesu strah u ono stanovni{tvo koje je njihova meta. To namerno izazivanje straha je element po kome se terorizam razlikuje od obi~nog ubistva ili napada.

Ja defini{em terorizam kao akt nasilja ili pretnju nasiljem protiv osoba koje nisu borci, a sa ciljem da se izvr{i osveta, postigne zastra{ivanje, ili na drugi na~in uti~e na neku publiku. Ova definicija izbegava da ograni~i ko je mogu}i po~inilac ili koja je mogu}a namera; dopu{ta {irok raspon mogu}ih izvr{ilaca (to mo`e biti neka dr`ava ili neko ko deluje kao njena produ`ena ruka; neka me|unarodna grupa; ili, usamljeni pojedinac), dopu{ta i {irok raspon namera (da se postigne politi~ko, versko ili ekonomsko dejstvo), ali dopu{ta i ubistvo radi ubistva.

WMD terorizam zna~i upotrebu najmodernijih – i najekstremnijih – sredstava nasumi~nog nasilja. ABH oru`je je inherentno u`asavaju}e: u ve}ini scenarija njegove upotrebe, proizvede se nesrazmerno vi{e straha nego smrti i ranjavanja. Strah izazvan takvim oru`jem stra{an je ve} sam po sebi: ako se `rtve uspani~e i poku{aju da be`e, mogu}e je da ra{ire kontaminaciju ili infekciju jo{ dalje.

Ta oru`ja su tako|e inherentno neselektivna. Konvencionalno naoru`anje mo`e se upotrebiti ili selektivno, samo protiv vojnika, ili neselektivno, protiv neboraca. Teorijski je mogu}e bacati bojne otrove samo po protivnikovoj liniji fronta, a nuklearnim oru`em ga|ati samo protivnikove sisteme naoru`anja, ali, u praksi, WMD udaraju po neborcima. Nije mogu}e nani{aniti takvim oru`jem pa pogoditi samo jednu, ta~no odre|enu metu, i ni{ta drugo; samo najusavr{enije armije mogu da upotrebe takva oru`ja na otvorenom prostoru samo protiv vojnika a da neborci ne budu ugro`eni.

Efekti WMD su tako|e inherentno nasumi~ni. Radijus ubita~nog i ranjavaju}eg dejstva zavisi od uslova koje je nemogu}e kontrolisati ili pouzdano predvideti. Kretanje aerosola, virulentnost mikro-organizama, otpornost `rtava na tu infekciju, ili {irenje radioaktivnih padavina, to su sve faktori koji zavise od drugih, spolja{njih uslova kao {to su vremenske prilike u nekom trenutku ili teren. Ba{ ova zastra{uju}a sveobuhvatna i nepredvidljiva priroda tih oru`ja ~ini da su WMD najefektniji instrumenti terorisanja (vidi poglavlje 3).

Definisanjem terorizma mi se ne bavimo iz ~isto akademskih razloga. Na~in kako }emo mi definisati terorizam odredi}e, neminovno, i koje }emo podatke nastojati da prikupimo i analiziramo; a to }e, opet, uticati na na{e razumevanje trendova u terorizmu, i na na{u sposobnost da predvidimo budu}nost. Na primer, ameri~ki Stejt Dipartment analizira isklju~ivo me|unarodne teroristi~ke incidente, a to zna~i, samo one u koje su ume{ani gra|ani vi{e od jedne dr`ave. Osim toga, definicija kojom se ameri~ka vlada slu`i smatra terorizmom samo ono nasilje koje je politi~ki motivisano. Iako FBI (Federalni biro za istrage, ameri~ka savezna policija, prim. prev.) odnedavno prikuplja i podatke o "doma}im" teroristi~kim incidentima u samim SAD, nijedna ameri~ka vladina organizacija ne prikuplja niti analizira sve podatke o svim teroristi~kim napadima svuda u svetu. Zbog ovog nedostatka sveobuhvatnih podataka, nije mogu}e ni sagledati {iroke trendove u terorizmu, niti pomo}u empirijskih saznanja predvideti koji i kakvi }e doma}i teroristi da pribegnu upotrebi WMD.

Na~in kako defini{emo terorizam presudno uti~e i na na{u reakciju na njega. Ako je terorizam uvek zlo~in (za razliku od rata), onda je on u nadle`nosti Ministarstva pravde i u nadle`nosti policije, da se bore protiv njega, a to zna~i da je, iz zakonskih razloga, te{ko pozvati u pomo} armiju, ~ak i u onim ABH situacijama na koje samo armija mo`e uspe{no da reaguje jer je samo ona i pripremljena za njih. Me|utim, ako bi teroristi upotrebili WMD u nekom ve}em obimu, poginulo bi isto onoliko Amerikanaca koliko i u nekom "krupnom regionalnom konfliktu". (Pentagon je pripremljen za vo|enje takvih, "krupnih regionalnih" ratova). U Zalivskom raty ukupno 111 Amerikanaca poginulo je od protivni~ke paljbe; a u samo jednom nuklearnom ili biolo{kom napadu teroristi bi mogli ubiti stotine hiljada Amerikanaca. 4

Definicije terorizma menjale su se kako su se menjala i vremena i kako je evoluiralo politi~ko okru`enje. Sama re~ terorizam nastala je u revolucionarnoj Francuskoj, pa se u Oksfordskom re~niku engleskog jezika defini{e kao "vladavina putem zastra{ivanja, primenjivana u Francuskoj za vreme gra|anske revolucije 1789-97". Definicije u doba Hladnog rata bile su usmerene ka ideji "produ`ene ruke dr`ave", zato {to je Zapad podozrevao da dr`ave Var{avskog pakta obu~avaju i podsti~u teroriste. Godine 1989. Jonah Eligzander (Yonah Alexander) je definisao terorizam kao "proces namernog upotrebljavanja psiholo{kog zastra{ivanja i fizi~kog nasilja, od strane suverenih dr`ava kao i sub-nacionalnih grupa, da bi se nezakonito ostvarili neki strate{ki i politi~ki ciljevi". U Kodeksu Ujedinjenih Nacija, paragraf 22. defini{e terorizam kao "politi~ki motivisano nasilje sa predumi{ljajem, koje protiv nebora~kih ciljeva preduzimaju sub-nacionalni ili tajni agenti". Ovoj definiciji Stejt Dipartment je dodao jedan nastavak: "obi~no sa namerom da se uti~e na ciljnu publiku". Kao odjek ove ideje o nameravanoj publici, u novom izdanju Oksfordskog re~nika data je ovakva definicija terorizma: "politika namenjena da zastra{i one protiv kojih se primenjuje; upotreba zastra{ivanja". 5 U 1990-tim godinama, po{to ima sve vi{e (i sve nasilnijih) doma}ih, ameri~kih ekstremista i verskih sekti, upotrebljiva definicija mora da obuhvati i me|unarodne ali i ~isto doma}e teroristi~ke grupe, i mora uklju~iti sve tobo`nje motivacije, pa i verske.

Karakteristike terorizma, malo~as nabrojane, vode ka dodatnim pitanjima. Kako defini{emo "neborce"? 6 Vojnik na bojnom polju je borac, svakako, ali {ta ako njegova dr`ava u tom trenutku uop{te ne u~estvuje ni u jednom ratu, i {ta ako on naprosto spava u jednom bloku vojnih stanova, kao {to je bio slu~aj sa 19 ameri~kih vojnika koji su poginuli (a vi{e od 200 ranjeno) od kamiona-bombe u Dahranu (Dhahran) 25. juna 1996? [ta ako je on u civilnom autobusu i vozi se zajedno sa mnogim civilima, kao jedan izraelski vojnik kad je bomba{-samoubica izvr{io napad u Gazi aprila 1995? Neko bi rekao da vojnik u takvim okolnostima ne treba biti smatran vojnom metom. Ali {ta ako su trupe poslate u zemlju gde je ve} u toku gra|anski rat? I {ta ako zara}ene strane sagledavaju te mirovne trupe kao pristrasne? Ova pitanja }e verovatno iskrsnuti kad god se ameri~ka vojska uklju~i u mirovne operacije u inostranstvu.

Jo{ jedno trnovito pitanje glasi: mogu li dr`ave same, neposredno, biti izvr{ioci teroristi~kih napada. Odgovor glasi: da. Dr`ave i njihovi lideri mogu biti po~inioci teroristi~kih akata, i to se s vremena na vreme i dogodi. Sadam Husein je, na primer, teroristi~ki delovao protiv svojih sopstvenih gra|ana, ira~kih Kurda; Staljin je nasumi~no terorisao gra|ane Sovjetskog Saveza; vlada Gvatemale je blizu ~etrdeset godina terorisala sopstveni narod.

Dr`ave su koristile terorizam i kao instrument ratovanja, napadaju}i namerno ba{ civile da bi se protivniku slomio moral. Pred kraj 1940. godine britanski general{tab je zaklju~io da je moral nema~kog naroda lak{e ranjiv nego nema~ka industrija, i odlu~io da bombarduje centar najve}ih nema~kih gradova. Istori~ari procenjuju da je u tim napadima poginulo oko 300.000 a ranjeno oko 780.000 Nemaca, ve}inom civila. Samo u Drezdenu je u prole}e 1945, kad je rat bio prakti~no ve} dobijen, jednim bombardovanjem ubijeno oko 100.000 ljudi.

Ameri~ka vojska je bacila atomske bombe na Hiro{imu i Nagasaki sa jasnom namerom da terori{e Japan sve dok ta zemlja ne kapitulira. General Ketlet Mar{al* tvrdio je da nije bilo dovoljno ubiti 100.000 Japanaca u jednom naletu bombarderskih eskadrila sa zapaljivim bombama: "Postojala su samo dva na~ina da se rat dobije: zalaziti u Japan korak po korak, ili, primeniti {ok. Atomska bomba bila je taj {ok." Neki vojni planeri su pomi{ljali da tu bombu bace u Japansko more, napominje Mar{al: "Bilo je predloga da je bacimo na pirin~ana polja, da bi se po{tedeli `ivoti Japanaca. Ali mi smo imali samo dve atomske bombe, a situacija je zahtevala {okantnu akciju." Donet je zaklju~ak da treba pogoditi civile da bi terorisanje bilo maksimalno.

Neki eti~ari osu|uju ovo teroristi~ko bombardovanje, iako je tada{nji ameri~ki predsednik Hari Truman li~no odobrio upotrebu atomske bombe da bi se rat skratio. Sli~na debata javlja se u kontekstu drugih, konvencionalnijih, ne-dr`avnih teroristi~kih akata.

Istorijski kontekst

Koncept terorizma evoluirao je tokom vekova. Njegovi prvi koreni su u ubistvima, kraljoubistvima i tiranoubistvima. Ovde su naro~ito interesantne tri teroristi~ke organizacije: Zeloti-Sikariji, Asaseni, i Tagi. Sve tri su bile verski motivisane i sve tri su delovale internacionalno. Njihovo naoru`anje bilo je primitivno – bode`, ma~, om~a – a ipak su oni postigli ve}e destruktivno dejstvo nego ma koja moderna grupa. 8

Zeloti-Sikariji bejahu jevrejska verska grupa aktivna u prvom veku na{e ere, pod dubokim uticajem istorije jevrejskog naroda. Po~eli su tako {to su bode`om ili ma~em ubijali pojedince, ali kasnije su se upustili u otvoreno ratovanje. Njihov cilj bio je da isprovociraju protiv Grka u Judeji, ali i protiv Rimljana, koji su imali vlast i nad Grcima i nad Jevrejima tamo. Ova pobuna imala je nepredvi|ene, katastrofalne posledice, zavr{ila se uni{tenjem jevrejskog Hrama i masovnim samoubistvom Jevreja u tvr|avi Masadi. Kasnije pobune koje su potpalili Zeloti-Sikariji dovele su do istrebljenja Jevreja u Egiptu i na Kipru, do skoro potpune depopulacije Judeje, i do Izgnanstva (Progonstva) koje je ostalo centralni element jevrejskog `ivotnog iskustva tokom slede}ih dve hiljade godina. "Bilo bi te{ko na}i u ma kom periodu istorije primer teroristi~ke aktivnosti koja je presudnije uticala na sudbinu jedne zajednice", pi{e Dejvid Rapoport – iako su rezultati tog delovanja bili kudikamo druk~iji nego {to su to teroristi nameravali.

Asaseni tako|e poznati i kao Smaili-Nizari, delovali su od 1090. do 1275. godine. Njihov cilj bio je sli~an nameri nekih dana{njih nasilnih muslimanskih ekstremista: {iriti jednu pro~i{}enu verziju islama. Njihova tehnika bila je da `rtvu izbodu no`evima usred bela dana, na javnom mestu, tako da je napada~u bilo prakti~no nemogu}e da pobegne. Smatrali su da na taj na~in svoje `ivote prinose Bogu na `rtvu. Njihove mete bili su istaknuti politi~ari ili verski lideri koji su odbili da prihvate to njihovo novo u~enje. Asaseni su ozbiljno ugrozili vladu u nekoliko dr`ava, na primer u imperiji Turaka Seld`uka u Persiji i Siriji.

Tagi su bili aktivni u Indiji najmanje {est stotina godina, sve do poznog devetnaestog veka. Niko ne zna ta~no koliko su ljudi ubili, ali procene se kre}u iznad pola miliona. @rtve su bili putnici, koje su Tagi davili, komadali, i sahranjivali, ali i plja~kali. Osnovni cilj Taga bio je da uhvate nekoga koga }e prineti na `rtvu boginji Kali. Nastojali su da agonija `rtve bude {to dugotrajnija i da `rtva bude u {to ve}im mukama, jer su verovali da Kali u`iva u u`asu `rtava.

Pred kraj devetnaestog veka Evropu je uznemirila serija senzacionalnih ubistava. Anarhisti i socijalni revolucionari ubijali su kraljeve i kraljice, aristokrate i dr`avne slu`benike, izazivaju}i time veliku zabrinutost u redovima vladaju}ih elita. Godine 1878. teroristi su napali nema~kog imperatora, {panskog kralja, i kralja Italije. Tokom 1890-tih godina, koje ostado{e poznate kao "bomba{ka decenija", pribli`no po jedan {ef dr`ave je ubijen svake godine: francuski predsednik Karno 1894., {panski premijer 1897., imperatorka Austrije 1898., italijanski kralj 1900., a 1901. godine i predsednik Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava, Vilijem MakKinli (McKinley). Mnogo poku{aja ubistva bilo je i protiv dr`avnih zvani~nika ni`eg nivoa, {irom Evrope.

U Rusiji je, na samom kraju 19. i po~etku 20. veka, intelektualna elita smatrala da je teroristi~ko nasilje jedini efektan na~in da se modernizuje rusko dru{tvo. Ovo gledi{te odra`eno je u ~injenici da je pred sudom oslobo|ena Vera Zasuli}, koja je poku{ala da ubije guvernera Sankt Petersburga; ubrzo posle tog su|enja, Turgenjev je napisao pesmu u prozi "Prag", romanti~ni prikaz mlade teroristkinje. Iako su dokazi bili nesporni, porota je proglasila da Zasuli} nije kriva, zato {to su njeni motivi – protest protiv maltretiranja politi~kih zatvorenika – bili humani. Ovaj "proma{aj u sprovo|enju zakona", kako ga karakteri{e dana{nji istori~ar Ri~ard Pajps (Richard Pipes), imao je duboke implikacije, jer je dao vlastima pravo da politi~ke slu~ajeve re{avaju izvan suda. Tokom ovog "herojskog" perioda ruskog terorizma, militantni ~lanovi populisti~ke grupe "Zemlja i sloboda" osnovali su teroristi~ku organizaciju "Narodna volja" koja je izvr{ila mnoga politi~ka ubistva izme|u 1879. i 1881. godine, a kulminacija je bilo ubistvo Cara Aleksandra Drugog 1881. godine. Teroristi~ko nasilje u Rusiji nastavilo je da se pogor{ava, a time je pripremljena pozornica za nastanak policijske dr`ave. Terorizam s kraja devetnaestog i po~etka dvadesetog veka postavio je standarde brutalnosti koji su postali modus operandi poslednje dve vladavine dinastije Romanovih, a zatim i sovjetskog re`ima.

Iako je terorizam dospeo u SAD kasnije nego u Evropu, Amerika ni pre 20. veka nije bila imuna na tu vrstu nasilja. Gra|anski rat 1861-5 inspirisao je obe strane da se poslu`e terorizmom. Me|u pora`enim Ju`njacima nastala je jedna organizacija otpora, nazvana Kju Kluks Klan re{ena da se bori protiv Obnove. Tokom 1880-tih godina bili su aktivni anarhisti, naro~ito u ^ikagu, gde su periodi~ne publikacije u kojima se pozivalo na naslino ru{enje dr`ave imale nekoliko desetina hiljada pretplatnika. Kad je pomenutog predsednika MakKinlija ubio jedan ~ovek za koga se tvrdilo da je militantni anarhista, vlada je zabranila delovanje anarhista, pa je ~ak po~ela odbijati one ljude koji bi do{li sa `eljom da se nasele u SAD, ako bi priznali da su protivnici organizovane dr`avne vlasti.

U drugoj polovini dvadesetog veka izronila je jedna nova vrsta terorizma: nasumi~no nasilje. Na meti Terorista su, naro~ito posle 1970. godine, sve više bili ljudi koji nemaju nikakve primetne veze sa onim dru{tvenim pojavama koje teroristi kritikuju. Smiraj dvadesetog veka doneo je i vaskrsenje svetog terorizma – dakle, one vrste koju su praktikovali Zeloti-Sikariji, Asaseni, i Tagi. Religiozno inspirisane grupe, kao {to }emo videti u poglavlju 5, sklone su da budu nasilnije od svetovnih.

Nasumi~no nasilje, svejedno da li inspirisano svetovnim ili verskim ube|enjima, postavlja najozbiljnija eti~ka pitanja. Mogu}e je tvrditi da dr`avni slu`benici, naro~ito u tiranskim re`imima, nisu neborci. Tako|e bi se moglo tvrditi da ubistvo tiranina, iako je zlo~in, ponekad ima svoju moralnu opravdanost. Sveti Toma Akvinski tvrdio je da ru{enje tiranija, zato {to su one usmerene ka li~nom blagostanju tiranina a ne ka zajedni~koj dobrobiti naroda, jeste opravdano, osim ako dovede do takvog nereda da se patnje naroda jo{ i pove}aju. 13 Sli~nu argumentaciju iznosili su i Aristotel i Ciceron, a i drugi. Ali, ko ima pravo da identifikuje tiranina? 

Moralnost

Terorizam i rat, iako nisu ista stvar, pokre}u sli~na eti~ka pitanja. Godine 1903., ^arls Frensis Adams je suprotstavio dva gledi{ta: "Na jednoj strani, neki tvrde da ratovanje treba da bude ograni~eno strogo samo na borce, a u`asi i pusto{ da ostanu svedeni u naju`e okvire … Ali, s druge strane, neki insistiraju da je to samo maskiranje surovosti; da je rat, i u najboljoj svojoj varijanti, pakao, i da se prava humanost mora sastojati u tome da se pakao toliko pove}a i ra{iri da postane sasvim neizdr`iv, jer, tada }e brzo biti i obustavljen." Ova druga alternativa poznata je pod nazivom "realisti~ko gledi{te", a zastupao ju je, izme|u ostalih, i ameri~ki severnja~ki general [erman, koji je svoju odluku da u Gra|anskom ratu spali grad Atlantu branio tako {to je izjavio: "Rat je surovost i vi ga ne mo`ete u~initi finijim". 

Jedno alternativno gledi{te bilo bi, da je rat aktivnost koja se vodi po odre|enim pravilima; dakle, po re~ima Majkla Volzera, "jedan moralni svet, u sred pakla". Postoje dve zasebne komponente od kojih se sastoji koncept pravednog rata (filozofi ka`u da je to tradicija pravednog ratovanja): opravdanost zapo~injanja rata (ratni ciljevi), i, opravdanost na~ina vo|enja rata (ratna sredstva). Kriterijumi za ocenjivanje da li je jedan rat pravedan dele se na jus ad bellum (pravednost rata) i jus in bello (pravednost u ratu). Ova prva grupa kriterijuma ka`e da je rat dopustiv ako ne postoje bolji na~ini da se obezbedi mir, i ako su ispunjeni jo{ i slede}i uslovi: pravedna stvar za koju se treba boriti, pravedna vlast koja vodi ljude u taj rat, pravedna namera, i, proporcionalnost. "U terminima jus ad bellum-a", ka`e D`ejms D`onson, "ideja proporcionalnosti sastoji se u tome da ukupna {teta koja }e primenom sile biti naneta ljudskim vrednostima bude manja, ili barem jednaka koristi koja }e se posti}i tako {to }e izvesne ljudske vrednosti biti o~uvane ili za{ti}ene."

Kriterijum jus in bello bavi se na~inima kako protivnici ratuju, a ne ciljevima, ali zahteva da sredstva budu proporcionalna ciljevima, i da niko ne ga|a neborce neposredno. Drugo poglavlje, endnota 16 Ali tu postoji i modifikacija, dopu{ta se da pojedina ratna dejstva imaju "dvostruki efekat" tojest da uz borce pogode i neborce tako da onaj ko upotrebljava neko oru`je ubije, nehoti~no, i neke civile; za to danas postoji izraz "kolateralna {teta". Ovde je bitna, po filozofu Stivenu Liju (Steven Lee), namera: postoji moralno relevantna razlika "izme|u predvi|anja da }e prilikom neke vojne aktivnosti izginuti i neki civili, i hotimi~nog delovanja sa `eljom da ba{ civili budu ubijeni; princip selektivnosti zabranjuje samo ovo drugo".

Mogu}e je iz pravednih razloga krenuti u rat, ali ga onda voditi na nepravedan na~in; tako|e je mogu}e krenuti u rat iz nepravednih motiva, ali ga onda voditi (dakle, ratovati) u skladu sa zakonima rata. Tradicija pravednog ratovanja zahteva da se ispune oba kriterijuma: i kriterijum pravednosti namere (jus ad bellum) i kriterijum pravednosti sredstava (jus in bello). Takvi ratovi su odista retki. U modernom terorizmu, mogu}e je da teroristi imaju subjektivan ose}aj da su ispunili prvi uslov, ali, oni uvek podbace u pogledu drugog uslova, jer terorizam udara namerno ba{ na neborce. Ali, me|u glavnim svetskim moralnim tradicijama ne bi svaka u svim okolnostima proskribovala terorizam, pa ni napad na neborce. Deontolo{ki eti~ki sistemi, kao {to je Kantov, zabranili bi svaki terorizam, jer, po njima, vrednost svakog akta je intrinsi~na, sadr`ana je u tom aktu samom: postupak je ili dobar, ili je lo{, sam po sebi, bez obzira na ma {ta drugo. Prema tome, ubiti nekog nedu`nog je pogre{no, bez obzira kakve }e biti ili kakve su mogle biti krajnje konsekvence. 18

Me|utim, za one koji prihvataju moralnu tradiciju konsekvencijalizma va`ne su samo konsekvence svakog ~ina; intrinsi~na vrednost njegova je irelevantna. Konsekvencijalisti veruju da je pravilan postupak, u svakoj situaciji, onaj koji }e proizvesti najbolji ukupan ishod: ako sveukupna ostvarena dru{tvena dobrobit nadma{uje dru{tvenu {tetu koja se dogodila pogibijom `rtava u jednom teroristi~kom napadu, ako su ciljevi terorista bili pravedni, onda njihov postupak mo`e biti moralno dopustiv.

Ali, iako konsekvencijalizam mo`e oceniti da je neki ~in terora bio pod nekim okolnostima opravdan, verovatno}a da se te okolnosti zaista pojave minimalna je, sasvim bliska nuli. ^ak i ta minimalna verovatno}a svodi se u su{tini na nulu kad teroristi upotrebe oru`je za masovno uni{tenje, jer domet takvog oru`ja je nepredvidljiv i nepodlo`an kontroli, a dugoro~ni efekti na ljudsku `ivotnu sredinu nepredvidivi. 

Agensi smrti

Teroristi koji `ele da otruju mali broj ljudi najverovatnije }e upotrebiti obi~ne hemikalije koje ionako postoje u doma}instvu ili u industriji. U jednom dobro poznatom priru~niku za ubistvo, ~itaocu se daju instrukcije kako da promeni sadr`inu farmaceutskih kapsula, kako da zatruje hranu, i kako pomo}u jednostavnihy ku}nih hemikalija da poubija goste na zabavi. Autor sugeri{e da otrove treba isprobavati na pijancima a ne na ma~kama-lutalicama, zato {to su, po njegovoj tvrdnji, ma~ke iznena|uju}e imune na otrove koji su za ljude smrtonosni.

Kriminalci su zaista i postupali po uputstvima iz takvih priru~nika. Preporuka iz jednog priru~nika za trovanje, da treba izvaditi iz bo~ice kapsule sa lekovima, napuniti ih cijanidom, i vratiti na isto mesto, dovela je do deset dosad poznatih ubistava izvr{enih na taj na~in. Po nekim podacima, ~etvoro dece i jedna odrasla osoba pretrpeli su o{te}enja vida tako {to je neko zagadio njihove kapi za o~i karbolnom kiselinom, nakon {to je u jednom priru~niku bila predlo`ena ta tehnika. Godine 1985. jedan ~ovek se razboleo popiv{i iz boce pi}e zaga|eno urinom, a ta tehnika je predlo`ena u jednom priru~niku za osvetu 1981. godine. Kesice ~aja natopljene cijanidom pa dobro osu{ene prona|ene su u jednoj bakalnici ~etiri godine nakon {to se u priru~nicima za ubistvo po~eo sugerisati taj metod. Ako bi se ovakve stvari po~ele raditi u velikim razmerama, posledice po nacionalnu ekonomiju mogle bi biti katastrofalne.

Teroristi mogu da upotrebe i normalno dostupne industrijske i poljoprivredne hemikalije, od kojih su neke visoko toksi~ne. Curenje metil-izocijanata iz hemijskog postrojenja u gradu Bopalu u Indiji decembra 1984. ilustruje njihov smrtonosni potencijal. Metil-izocijanat, koji se koristi u proizvodnji insekticida, smrtonosan je u ve}im koli~inama. Firma "Union karbid", vlasnik te hemijske fabrike, zaklju~ila je da je eksploziju izazvao jedan nezadovoljni zaposlenik koji je sipao vodu u jedan tank sa hemikalijama. Voda je izazvala eksploziju a zbog toga se otrov po~eo {iriti u atmosferu. Zvani~na istraga indijskih vlasti ustanovila je da je od ovog otrova umrlo oko 4.000 gra|ana, a trajno onesposobljeno 11.000. Taj incident pokazuje da i jedan jedini gnevni radnik mo`e biti ekstremno opasan: vi{e ljudi je poginulo u tom jednom hemijskom incidentu nego u ma kom teroristi~kom napadu dosad.

Ili bi teroristi mogli poku{ati da upotrebe hemijska i biolo{ka sredstva koja su razvijena sa namerom da budu bojni otrovi. Po{to su ti otrovi toksi~niji od obi~nih industrijskih hemikalija ili hemikalija u doma}instvu, za smrtonosno dejstvo dovoljna je i manja koli~ina. Antraks je biolo{ko oru`je a mo`e se izdvojiti iz zemlji{ta. Hlor, koji je u Prvom svetskom ratu bacan na protivnike kao bojni otrov, koristi se i raspolo`iv je na mnogo mesta u industriji. Hemijska i biolo{ka sredstva obi~no se bacaju kao aerosoli: `rtva udahne otrov i umre. Za razliku od tenkova, topova i bombi, ovi agensi ne ru{e jednoj naciji infrastrukturu. I biolo{ki i hemijski mogu se upotrebiti ne~ujno (nije potrebna nikakva eksplozija niti druga buka). I jedne i druge mogu}e je relativno lako skrivati.

^esto se hemijski i biolo{ki agensi svrstavaju zajedno, kao jedna ista pojava, u konceptualnom smislu, ali izme|u njih ima zapravo nekoliko va`nih razlika. Biolo{ka bojna sredstva su "`ivi organizmi... ili infektivni materijal izveden iz `ivih organizama, sa namerom da se izazove oboljenje ili smrt kod ljudi, biljaka ili `ivotinja, pri ~emu efekat zavisi od sposobnosti bojnog sredstva da se multiplikuje u telu napadnute osobe, biljke, ili `ivotinje". Toksini su otrovne supstance, obi~no proizvedene u nekim `ivim organizmima. Hemijska bojna sredstva jesu hemijske supstance, u gasovitom, te~nom ili ~vrstom stanju, koje se koriste sa neprijateljskom namerom (da bi izazvale bolest ili smrt kod ljudi, biljaka ili `ivotinja) a ~ije primarno delovanje zavisi od njihove direktne toksi~nosti.

Razlike izme|u njih ~esto se opisuju pomo}u pet faktora, a to su: toksi~nost, brzina delovanja, selektivnost, mogu}nost kontrolisanja, i rezidualni efekti. Biolo{ki agensi su toksi~niji od hemijskih, sporije deluju ali su ponekad uporniji (na primer, organizmi koji se razmno`avaju sporama), selektivniji su (ponekad mogu delovati samo na jednu jedinu `ivu vrstu, dok hemijski agensi deluju na sve organizme), manje se daju kontrolisati, i mogu imati du`e rezidualne efekte.

Biolo{ki agensi

- Toksi~nost: ~ak i maju{ne koli~ine biolo{kog agensa mogu biti smrtonosne. Letalne doze raznih toksina mere se u mikrogramima. Jedan mikrogram je milioniti deo grama (tj. 10^-6 grama); letalne doze biolo{kih agenasa mere se u pikogramima, a pikogram je hiljadu-milijarditi deo grama (dakle, 10^-12 grama). 23

- Brzina delovanja: `ivi biolo{ki agensi deluju sporo. Agens mora da se razmno`ava u `rtvi, i tek nakon toga kod `rtve }e se primetiti simptomi; ovaj proces mo`e trajati od nekoliko sati do nekoliko nedelja. Inkubacioni period antraksa je, na primer, od jednog do {est dana. Le~enje mora po~eti pre nego {to se simptomi pojave. Za razliku od toga, toksini deluju odmah.

- Selektivnost: biolo{ki agensi su selektivni. Razmno`ava}e se ili samo u biljkama, ili samo u `ivotinjama, ili samo u ljudima.

- Mogu}nost kontrole: efekti biolo{kog agensa u velikoj meri zavise od nekih varijabilnih faktora koji se te{ko mogu kontrolisati, a to su, na primer, vremenske prilike i teren. [irenje zaraznih bolesti je naro~ito te{ko predvideti, zato {to `rtve mogu zaraziti jo{ mnogo drugih `rtava. Neki biolo{ki agensi mogu se rasprostirati samo tako {to zara`eni ~ovek putuje; neke druge agense mogu da rasprostiru i ptice selice. 24

- Rezidualni efekti: ve}ina biolo{kih agenasa ugine relativno brzo, u atmosferi. Antraks u obliku spora, me|utim, mo`e mnogo godina da izdr`i u zemlji{tu ili u gra|evinskim strukturama.

Da bi bili korisni u ratovanju, biolo{ki agensi moraju imati slede}e karakteristike: moraju biti jako infektivni; moraju biti relativno otporni na atmosferu; moraju biti dovoljno robusni da izdr`e procese proizvodnje, sme{taja, transporta i bacanja na protivnika, i da posle svega toga jo{ uvek budu `ivi i virulentni; i mora biti mogu}e proizvoditi ih u velikim koli~inama.

Ne odnose se sva ova ograni~enja i na teroristi~ku upotrebu; odnosila bi se ako bi teroristi `eleli da poubijaju veliki broj ljudi, ali ako im je cilj da usmrte samo malu grupu, dovoljan }e im biti i toksin koji se mo`e ubrizgati u hranu, dakle, koji se ne mora rasipati po velikom prostoru. Terorista mo`e naprosto da zagadi `rtvama hranu, pomo}u banalnih mikro-organizama koji se ioanko ponekad zadese u hrani, kao {to su stafilokoke, salmonela, ili {igela; `rtve }e se razboleti ali verovatno ne}e umreti. Teroristi koji raspola`u velikim resursima mogli bi ~ak poku{ati da odgaje nove vrste smrtonosnih organizama.

Biolo{ki organizmi gajeni za ratnu upotrebu svrstavaju se u pet kategorija: virusi, bakterije, gljivice, rikecije i toksini. Dodatne pojedinosti o agensima biolo{kog ratovanja imate na Tablici 1 i 2.

- Virusi po mi{ljenju mnogih nau~nika jesu `ivi organizmi, ali, zapravo, to su samo kolekcije gena umotane u proteinski za{titni omota~. Za razliku od bakterija, virusi nisu sposobni da se razmno`avaju izvan `ivih tkiva doma}ina (dakle, neke biljke, `ivotinje ili ~oveka). Kad virus u|e u }eliju, }elija ne uspeva da razlikuje virusov genetski materijal od svog sopstvenog, pa po~ne da proizvodi sve nove i nove viruse, {ire}i na taj na~in infekciju. Kao agensi za ratnu upotrebu trazmatrani su virusi encefalitisa, psitakoze (papagajske bolesti), `ute groznice, i deng groznice (denge). Ve}ina virusa ugine kad se na|e izvan tela doma}ina, ali neki virusi (na primer, rinovirusi koji izazivaju obi~nu kijavicu) opstaju toliko dugo da su, zahvaljuju}i tome, jako zarazni. Na sre}u, najsmrtonosniji virusi, kao {to je ebola virus, ne prenose se ba{ tako lako kao grip ili kijavica.

- Bakterije su zaista organizmi, `ivi. Sposobne su da opstanu izvan svog doma}ina dugo, a neke od njih, ~ak, neograni~eno dugo. Bakterijske zaraze koje su bile razmatrane za ratne svrhe jesu antraks, bruceloza, sakagija, kuga, i tularemija.

- Gljivice (latinski fungi) su tako|e razmatrane kao ratni agensi, na primer, Pyricularia oryzae, jedna sorta koju je lako proizvesti, a koja porazno deluje na stabljike pirin~a. (Druge protiv-biljne agense vidi u Tablici 2.)

- Rikecije (latinski rickettsia) su parazitski mikro-organizmi kao {to je Coxiella burnetii, koja uzrokuje kju-groznicu, visoko-infektivnu zaraznu bolest koja retko ubija ali zato onesposobljava mnoge `rtve. Rikecije su visoko-infektivne, i robusne dok ih vazduh nosi, zbog ~ega i jesu interesantne kao ratni agens.

- Toksini uop{te nisu organizmi, niti `ivi, nego su hemijska jedinjenja, ali, takva koja nastaju funkcionisanjem `ivih organizama. Ne razmno`avaju se, ali, ve} po definiciji, veoma su otrovni. Najtoksi~nija poznata supstanca na svetu jeste toksin botulinum. Jako otrovni su i ricin (koji se dobija iz biljke ricinus), saksitoksin (ima ga u zara`enim {koljkama), i venomi (reptilski i insekatski otrovi). 

Dosad nije potvr|en nijedan slu~aj biolo{kog ratovanja u ve}em obimu, mada je u Drugom svetskom ratu Japan eksperimentisao na ratnim zarobljenicima, isprobavaju}i na njima razna biolo{ka oru`ja, i bacao na sela u udaljenim delovima Kine kerami~ke bombe u kojima su bile buve zara`ene kugom. Ali, postoje tvrdnje da je u ratovima jo{ nekoliko puta upotrebljavano biolo{ko oru`je. 

Me|unarodni sporazum nazvan "Konvencija o zabrani razvoja, produkcije, i sme{taja bakteriolo{kog (biolo{kog) i toksinskog oru`ja, i o obavezi njihovog uni{tenja", skra}eno "Konvencija o biolo{kom oru`ju" (Biological Weapons Convention – BWC) zabranjuje razvoj, proizvodnju, pribavljanje, nagomilavanje u magacinu, transfer i upotrebu biolo{kih agenasa i toksina (osim u miroljubive svrhe). Ova konvencija zabranjuje i agense same, ali i oru`ne sisteme za bacanje tj. izru~ivanje agenasa. Potpisivanje BVC po~elo je aprila 1972., a marta 1975. godine ova konvencija je stupila na snagu. Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave su se jednostrano odrekle biolo{kog oru`ja jo{ 1969. godine. Do 1. jula 1998. ukupno 140 zemalja je potpisalo a zatim i ratifikovalo BVC, a jo{ 18 zemalja ju je potpisalo ali ne i ratifikovalo. U ovoj konvenciji nisu predvi|ene nikakve mere za verifikaciju. Od 1995. godine vode se pregovori o protokolu kojim bi se uvela transparentnost i proveravalo sprovo|enje.

Hemijski agensi

* toksi~nost: letalne ili onesposobljavaju}e doze hemijskih agenasa mere se u miligramima 

 (jedan miligram je jedan hiljaditi deo grama). Drugo poglavlje, endnota 30

* brzina delovanja: hemijski agensi mogu ubiti ~oveka u roku od nekoliko minuta, ili manje.

* selektivnost: hemijski agensi deluju na sve `ivo.

* mogu}nost kontrolisanja (kontrolabilnost): kao i kod biolo{kih agenasa, delovanje, kad su

jednom disperzovani (razasuti) zavisi od razvoja meteorolo{ke situacije, od terena, itd, a to su

varijabilni faktori koje je te{ko kontrolisati.

* rezidualni efekti: isparljivi (volatilni) hemijski agensi, kao {to su hlor i sarin, u roku od nekoliko

 minuta }e se razi}i po vazduhu. Manje isparljivi, kao {to su iperit ili ve-iks (VX) mogu ostati na

 pogo|enom mestu satima pa i danima. Postoje izve{taji da u podzemnim prostorijama iperit

 mo`e da traje i mnogo du`e.

Da bi bile upotrebljive kao ratni agensi, toksi~ne hemikalije moraju imati slede}e karakteristike: moraju biti visoko-toksi~ne po svojoj jedinici te`ine; moraju biti relativno otporne na razna dejstva atmosfere; i mora biti mogu}a njihova masovna proizvodnja. Me|utim, ovi zahtevi ne moraju svi biti ispunjeni za svaku teroristi~ku operaciju. Na primer, ako teroristi nameravaju da ubiju ili onesposobe mali broj ljudi, ne treba im masovna proizvodnja.

Postoje ~etiri kategorije hemijskih ratnih agenasa, a to su: zagu{ljivci i onesposobljivci (kao hlor i fosgen); krvni otrovi (kao hidrogen-cijanid i cijanogen-hlorid); plikavci (kao iperit i luisit); i, nervni otrovi (kao tabun, sarin, soman, i V agensi, ali, postoje i novi agensi zvani "novi~ok" razvijeni u Rusiji. Dodatne detalje o hemijskom ratnim agensima imate u Tablici 3.

Osim toga, teroristi bi mogli poku{ati da bace toksi~ne poljoprivredne hemikalije, uklju~uju}i organohlorinske insekticide, organofosforne pesticide, herbicide, i karbamate; zatim, i toksi~ne industrijske hemikalije kao {to su hidrogen-cijanid, karbonil-hlorid, cijanogen-hlorid, i arsin (ta ~etiri jedinjenja su zaista i upotrebljavana, u pojedinim ratovima u pro{losti, za borbene svrhe); najzad, mogli bi upotrebljavati i te{ke metale, kao {to su arsenik, `iva, kadmijum, i olovo.

Potvr|eno je da su u Prvom svetskom ratu (1914-18) obe strane koristile hemijske bojne otrove; Italija u Etiopiji (1935-6); Japan u Kini (1937-45); Egipat u Jemenu (1963-7); i Irak u Iranu i Kurdistanu (1983-8).

Konvencija o hemijskom oru`ju (engl. Chemical Weapons Convention – CWV) zabranjuje razvoj, proizvodnju, nabavku, skladi{tenje, prenos, i upotrebu hemijskog oru`ja. Proizvodnja malih koli~ina hemijskih agenasa je dozvoljena, ali samo za miroljubive svrhe (na primer u medicini). Potpisivanje ove konvencije po~elo je 13. januara 1993, a stupila je na snagu 29. aprila 1997. Do 1. jula 1998. 112 zemalja ju je potpisalo i ratifikovalo, a 56 potpisalo ali jo{ ne i ratifikovalo. Ova konvencija zahteva da sve zemlje u~esnice uni{te svoje hemijsko naoru`anje kao i pogone za njegovu proizvodnju, pa i kad su ti pogon i ili oru`ja sme{teni na teritoriji neke druge zemlje. U konvenciji su i mere inspekcije, toliko intruzivne da je to bez presedana, predvi|ene su rutinske kontrole na lokacijama gde se proizvode ili prera|uju hemikalije pokrivene konvencijom, kao i iznenadne inspekcije na sumnjivim lokacijama.

Radiolo{ki agensi

Izotopi jednog hemijskog elementa jesu atomi tog istog elementa ali sa ponekim dodatnim neutronom u svom atomskom jezgru. Na primer, atom uranijuma 235 sadr`i 92 protona i 143 neutrona, ali, atomi uranijuma 238 sadr`e svaki po 92 protona i 146 neutrona. Izotopi jednog elementa obi~no imaju gotovo sasvim identi~ne hemijske i fizi~ke osobine, ali mogu se jako razlikovati u svojim nuklearnim osobinama.

Radioaktivni izotopi su nestabilni. Oni se spontano raspadaju na nove elemente. U tom procesu, oni emituju ~estice ili energiju (u obliku alfa ili beta ~estica, gama zraka, ili neutrona). Posle izvesnog vremena, kao rezultat jedne ili vi{e etapa ovog radioaktivnog raspadanja, nastane kona~ni produkt, koji nije radioaktivan. Na primer, uranijum 238 (naj~e{}i izotop uranijuma u prirodi) tokom vremena se raspadne u olovo 206, neradioaktivan, stabilan element. Ali do tog ishoda sti`e tako {to u~ini trinaest me|ukoraka, a svaki od njih daje jedan od uranijumovih me|uproizvoda: to su sve nestabilni izotopi.

Izraz "vreme radioaktivnog polu-raspada" ozna~ava vreme koje je potrebno da se jedna polovina neke date koli~ine izotopa raspadne. [to je ve}i broj jezgara u uzorku, to }e ja~a biti njegova radijacija. Ali, vreme poluraspadanja zavisi od vrste, a ne koli~ine, izotopa. Ako na po~etku imamo jedan kilogram tricijuma, ~ije vreme polu-raspadanja iznosi 12,26 godina, onda }emo kroz 12,26 godina imati samo pola kilograma *, a onda, ako sa~ekamo jo{ toliko vremena, tj. ako pro|e ukupno 24 i po godine, osta}e nam samo ~etvrt kilograma tricijuma. Izotopi ~ije je vreme poluraspadanja kratko, proizvode jaku radioaktivnost (jaku za uzorak ~ija je koli~ina neka odre|ena, data); a izotopi sa dugim vremenom poluraspadanja manje su opasni za rukovanje. Teroristi bi verovatno poku{ali da nabave izotope sa relativno kratkim vremenom poluraspadanja.

Spolja{nja radijacija nanosi {tetu samo ako prodre u telo. Gama zraci, protoni i neutroni lako i brzo prodiru u telo. Beta ~estice** mnogo slabije prodiru u telo, ali, ako se kre}u sa mnogo energije, u stanju su da prodru u ko`u i izazovu jake opekotine. Me|utim, beta-emiteri (materije iz kojih izle}u beta ~estice, dakle materije koje ih emituju) koji se na|u u unutra{njosti tela predstavljaju ozbiljnu unutra{nju radijacijsku opasnost. Alfa ~estice* ne prodiru, ali su opasna pretnja zdravlju ako jedemo ili udi{emo alfa emitere. 31

^ovek je izlo`en internoj (unutra{njoj) radijaciji ako je pojeo, popio, udahnuo, ili kroz ko`u apsorbovao radioaktivne supstance. Plutonijum je visoko toksi~an, ali samo ako se proguta ili udahne. Plutonijum spreman za eksploziju (to mora biti vi{e od 93% ~ist Pu-239) je alfa emiter, a to zna~i da }e ~ovek kroz ko`u apsorbovati malo ili nimalo te radijacije. Plutonijum je opasniji kad ga vazduh donosi nego kad je u vodi i hrani, jer lak{e ulazi u telo kroz plu}a nego kroz gastrointestinalni trakt. Mi mo`emo udahnuti samo vrlo sitne trun~ice plutonijuma (izme|u jednog i pet mikrona u pre~niku). Tako sitan prah plutonijuma ne formira se spontano, nastaju uglavnom pri eksploziji ili, u manjim koli~inama, pri po`aru. 32 Beta emiteri, kao {to su torijum 234 i bizmut 210, predstavljaju opasnost za ko`u. Gama emiteri su daleko opasniji kao eksterni izvori; opasni su ~ak i kad nisu usitnjeni i razasuti, ali, gama zraci deluju samo na malim rastojanjima. Gama emiteri su, izme|u ostalih, stroncijum 90, kobalt 60, cezijum 137, i ve}ina medicinskih i industrijskih izotopa.

Jedinica kojom se meri koli~ina radijacije koju telo apsorbuje zove se radijan (engl. rad). ^ovek je apsorbovao jedan rad onda kad je u gram njegovog tela prodro, putem radioaktivnosti, jedan erg (jedinica energije). Jedan rem je o{te}enje tkiva nastalo kad je tkivo apsorbovalo jedan radijan gama zra~enja. [to br`e apsorbujemo radijaciju, to je ve}e o{te}enje na{ih tkiva; jedinica za merenje ovoga zove se "rem na ~as". Pojam "akutno izlaganje" odnosi se na radijaciju koju ~ovek primi u prvih 24 ~asa. Na tablici 4 mo`ete videti efekte koje razni stupnjevi akutnog izlaganja imaju na ljudska bi}a.

Ameri~ka vlada je tokom Drugog svetskog rata razmatrala mogu}nost razvijanja radiolo{kog oru`ja, ali ga je odbacila kao neprakti~an. Za razliku od hemijskih i biolo{kih agenasa, radioaktivni otrovi deluju sporo. Da li }e `rtva osetiti prve {tetne posledice posle nekoliko meseci, ili tek posle nekoliko godina, zavisi}e od vrste izvora i od koncentracije zra~enja. Osim toga, radiolo{ke agense je te{ko baciti u koli~inama tako velikim da bi `rtve poumirale, ili dobile radijacijsku bolest, ili rak.

Upore|uju}i sprave za prosipanje radioaktivnog materijala sa hemijskim naoru`anjem, nau~nici anga`ovani da rade za ameri~ku vladu tokom 1940-tih godina zaklju~ili su da je hemijske agense lak{e magacionirati u velikim koli~inama tokom dugih perioda vremena; da ih je lak{e transportovati; i, da su jeftiniji. Osim toga, hemijski agensi bili su, u to vreme, dobavljivi u mnogo ve}im koli~inama. Izvori gama zra~enja ne mogu se ~uvati u velikoj koli~ini na jednom mestu, njihova efektivnost opada sa proticanjem vremena, i, najzad, potreban im je adekvatan protivradijacijski oklop kao i hla|enje. Osim toga, ove materije bile su u 1940-tim godinama "ekstremno skupocene" u mogle su se pribaviti samo u malim koli~inama. 33 Upravo ovi isti faktori mogli bi navesti teroriste da se opredele, ipak, za hemijsko oru`je, a ne za radiolo{ko, ali, samo ako im je namera da ubiju veliki broj ljudi. Me|utim, ako bi razasuli veliku koli~inu gama zra~enja (na primer, ako bi napali reaktor atomske elektrane), ekonomska i psiholo{ka cena nametnuta ciljanoj populaciji bila bi velika.

Nuklearno oru`je

Nuklearna energija se osloba|a kad se te{ka atomska jezgra cepaju na lak{a, manja, a taj proces zove se fisija. Energija se tako|e mo`e osloboditi kad se lak{a jezgra sastavljaju, spajaju, u te`a; taj proces zove se fuzija. Ali, da bi fuzija otpo~ela, potrebne su temperature uporedive sa onima u centru Sunca, a potreban je ekstremno visok pritisak, pa, iz tog razloga, nije verovatno da }e teroristi ikad napraviti fuziono oru`je. 34

Lan~ana reakcija de{ava se kad, tokom fisije, neki od izba~enih neutrona poga|aju druga, okolna jezgra (nukleuse), i time uzrokuju cepanje i tih, tako pogo|enih. Neki od neutrona odlutaju u okolni prostor i ni{ta se ne desi (raspu se), neki, opet, budu uhva}eni i ostanu u susednim jezgrima ali ne izazovu njihovu fisiju, ali, neki izazovu dalje fisije, zbog kojih }e se zatim dogoditi jo{ fisija, pa ako se to tako nastavlja i nastavlja, sve dalje i dalje, ima}emo samoodr`ivu (stabilnu, stacionarnu) fisiju. Ona se odr`ava ako ima dovoljno novih neutrona da uzrokuju nove fisije, i ako priliv tih novih neutrona ostaje uravnote`en sa njihovim tro{enjem i rasipanjem. To je ona vrsta lan~ane reakcije koju mi odr`avamo u na{im atomskim elektranama. Koliko }e se energije osloba|ati, zavisi od broja fisija (broja rascepljenih uranijumovih jezgra) u sekundi.

Fisionabilni materijali jesu oni izotopi ~ija su jezgra podlo`na cepanju i to na taj na~in {to jedan brzi neutron pogodi jezgro i bude apsorbovan, a ono se rascepi u dva lak{a jezgra i, pri tome, obi~no emituje nove neutrone ali i veliku koli~inu energije – ali ne mo`e odr`ati lan~anu reakciju. Na primer, uranijumov izotop U-238 (koji je obilato zastupljen u prirodnim le`i{tima uranijuma) jeste fisionabilan. Neki ljudi nekorektno upotrebljavaju taj termin i za fisilni materijal. Fisilni materijali su oni izotopi koji se cepaju i kad ih pogodi spori neutron i kad ga apsorbuju (a on je usporen tako {to se prethodno nekoliko puta sudarao sa drugim jezgrima) i koji mogu odr`ati neutronsku lan~anu reakciju. Primeri su U 235 i Pu 239.

Kod multipliciraju}e (ili divergentne) lan~ane reakcije, fisija u svakom svom slede}em ciklusu proizvede vi{e neutrona nego {to ih je do tog trenutka bilo proizvedeno, rasuto i utro{eno. Svakog trena cepa se sve ve}i broj jezgara, i ako se to nastavi tako, dogodi se nuklearna eksplozija. Kao okida~ mora da poslu`i neki dotok neutrona odnekud. Ona koli~ina fisilnog materijala koja je potrebna da se fisija nastavlja dugo, ali ipak bez eksplozije, zove se kriti~na masa, a kolika }e ona biti, to zavisi od tipa fisilnog materijala, od njegove gustine, od oblika fisilne grudve, i od pritiska supstanci koje apsorbuju ili usporavaju neutrone. Ako je masa subkriti~na (podkriti~na), fisija }e se nastaviti ali }e polako zamirati i posle nekog vremena }e prestati, jer ne}e vi{e biti neutrona koji bi je odr`avali. Ali, ako je masa superkriti~na (nadkriti~na), fisija }e se razgranati i onda imamo nuklearnu eksploziju.

Uranijum 235 i plutonijum 239 su dva najefikasnija fisilna materijala za atomske bombe. Uranijum 235 se nalazi u prirodnim le`i{tima uranijumove rude, ali ~ini samo oko 0,7% od ukupne koli~ine uranijuma koji se tamo nalazi. Da bi bilo mogu}e otpo~injanje lan~ane reakcije, mora se obogatiti sa 0,7 na barem 10%, a to je te`ak i skup proces; {tavi{e, bilo bi potrebno barem 4.000 kilograma (~etiri tone) tako slabo oboga}enog uranijuma da bi se napravila bomba. To je neprakti~no. Uranijum oboga}en tako da vi{e od 20% njegove mase ~ini U 235 zove se visoko oboga}eni uranijum (HEU). U ameri~kom nuklearnom oru`ju nalazi se HEU oboga}en do vi{e od 90%, a za takav se ka`e da je borbeni uranijum. Da se napravi bomba, dovoljno je imati 25 kilograma borbenog uranijuma.

Plutonijum se u prirodi uop{te ne pojavljuje, nego se mora proizvesti u nuklearnom reaktoru. Dovoljno je imati ga osam kilograma, da se napravi bomba. Iz ovog razloga od plutonijuma se mogu praviti manje i lak{e atomske bombe. Za razliku od uranijuma, svi plutonijumovi izotopi su fisilni. Ipak, izotop Pu 240 je manje po`eljan u bombama, a Pu 239 je po`eljniji jer }e sigurno dati ja~u eksploziju.

U fisionom oru`ju, masa grudve nuklearnog materijala mora biti podkriti~na dok bombu ~uvate, a zatim, kad je bacite, mora postati nadkriti~na i eksplodirati. Za ovo se primenjuju dve tehnike. Jedna od njih je ispaljivanje ka unutra (gun-assembly device) a druga je implozija. 36 Prilikom ispaljivanja ka unutra, imate dve podkriti~ne grudve, i jednu ispalite, kao iz topa, iz jednog pravca, a drugu ispalite istovremeno ta~no njoj u susret, pa se one slepe u jednu nadkriti~no masivnu. (Mo`ete ispaliti i tre}u, ili vi{e njih, ali tako da se sudare sve istovremeno u istoj ta~ki usred bombe.) Ovo je, barem u principu, jednostavno; ako bi teroristi sami pravili atomsku bombu, verovatno bi je aktivirali na ovaj na~in. Ali, sa ta~ke gledi{ta terorista, tu postoji i jedna nezgoda, naime mora se nabaviti HEU.

Kod implozione atomske bombe, vi napravite loptasto jezgro u kome je fisilni materijal prisutan u nad-kriti~noj koli~ini ali nije dovoljno zbijen da bi eksplodirao. Ovo jezgro oblo`ite obi~nim (hemijskim) eksplozivom, sa svih strana; kad on eksplodira, jezgro se sabije, i tog trena dogodi se u jezgru lan~ana reakcija i atomska eksplozija. U jezgru mo`e biti ili uranijum, ili plutonijum. Samo, implozivnu atomsku bombu je kudikamo te`e konstruisati, jer zahteva se jako visok stupanj preciznosti, da bi taj hemijski eksploziv, koji ne sme biti iz jednog komada nego iz znatnog broja komada, eksplodirao stvarno odasvud ba{ u istom trenu. Teroristima bi bilo te`e da tako ne{to naprave, ali, ipak, ne mo`emo sasvim isklju~iti mogu}nost da oni i to postignu (vidi Poglavlje 4).

Smisao Ugovora o ne{irenju nuklearnog naoru`anja (engl. Nuclear Non-Proliferation treaty, NPT) sastoji se u tome, da dalje {irenje nuklearnog oru`ja bude zaustavljeno; da se me|unarodnim nadzorom obezbedi da miroljubiv rad u oblasti atomske energije ne bude, u zemljama koje jo{ nemaju atomsku bombu, zloupotrebljen (preusmeren) za proizvodnju tog oru`ja; i, da miroljubiva upotreba atomske energije bude podstaknuta. Potpisivanje NPT po~elo je 1. jula 1968, a stupio je na snagu 5. marta 1970. Do 1. jula 1998. godine, 186 zemalja su poatale njegove u~esnice. Od zemalja koje jo{ nemaju atomsko oru`je tra`i se da pregovaraju sa Internacionalnom agencijom za energiju atoma (IAEA) o bezbednosnim merama koje treba da spre~e zloupotrebu tj. oru`nu upotrebu. Postoji jedan model kako bi taj sporazum trebalo da izgleda, ali, svaka zemlja ponaosob pregovara sa IAEA i tokom pregovora se sa~ini tekst, koji nije za svaku zemlju isti. Zemlje u~esnice koje ve} imaju atomsko oru`je (a to su SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Sovjetski Savez, i Kina; samo tih pet zemalja imaju, po odredbama NPT, pravo da poseduju nuklearno oru`je) u obavezi su da reduciraju (smanje) svoje nuklearne arsenale, a kona~ni cilj bilo bi op{te i kompletno nuklearno razoru`anje. Ovaj ugovor su potpisali i ratifikovali i Iran, i Irak. Ali, Indija, Izrael i Pakistan nisu potpisali. Indija energi~no protestuje zbog diskriminacije koja je ugra|ena u samu prirodu NPT, jer, taj ugovor predvi|a jedna pravila za "imaoce" a sasvim druga za "nemaoce".

Terorizam, kako smo ga ovde definisali, jeste akt nasilja ili pretnja nasiljem protiv neboraca, sa ciljem da se publika (jedna, ili vi{e razli~itih publika) zastra{i ili da se na neki drugi na~in deluje na nju. Idealna teroristi~ka oru`ja su ABH oru`ja, zato {to su sama po sebi zastra{uju}a i misteriozna. Kakve }e posledice njihove upotrebe biti – koliko }e mrtvih biti – nije mogu}e pouzdano predvideti. Ali mo`emo pouzdano predvideti da bi radijus psiholo{ke {tete bio daleko ve}i od radijusa pogibije i ranjavanja.

Neke moralne teorije dopu{taju, u vrlo usko definisanim okolnostima, hotimi~no ubijanje nedu`nih. Ali isti oni faktori koji ~ine da je ABH oru`je izuzetno stra{no, ~ine ga i moralno specijalnim. U ve}ini mogu}ih upotreba ovog oru`ja, teroristi ne bi unapred znali koliko }e biti mrtvih, niti kakvi }e biti dugoro~ni i rezidualni efekti na zdravlje pre`ivelih i na `ivotnu okolinu.

Sa vojne ta~ke gledi{ta, biolo{ki i hemijski agensi imaju neke korisne odlike, naime, pokrivaju velike prostore i prodiru u strukture a ne ru{e ih niti ru{e infrastrukturu. Nuklearno oru`je interesantno je zbog svoje gigantske razorne mo}i. Ali ono {to je general Ketlet Mar{al nazvao "{okantnim" delovanjem mo`e se posti}i i hemijskim i biolo{kim agensima. Vojnim planerima {ok je od drugostepenog zna~aja. Teroristima je, me|utim, {ok ono najva`nije {to `ele da postignu. Strah je instrument pomo}u koga teroristi postaju uticajni.

3

Trojanski konji u telu

Atomska bomba bila bi ba~ena sa takve visine, da bi radioaktivna zatrovanost bila minimalna, da ne bi posle neko tvrdio da su upotrebljeni otrovni gasovi.

Harvi Bandi (Harvey Bundy), 1946

Atomsko, biolo{ko i hemijsko naoru`anje smatra se varvarskim iako, po re~ima Luja Renoa, nije lako razlikovati ma kog pojedina~nog oru`ja od surovosti koja je inherentna svim ratnim postupcima.1 Vojnici ranjeni obi~nim eksplozivima ostanu na boji{tu isprobadani, bez ruku ili nogu, i sa dubokim psihi~kim traumama. Za{to bismo isticali ba{ ABH oru`je kao osobito surovo?

Verujem da telesni strah od otrova doprinosi ne samo sagledavanju biolo{kog i hemijskog oru`ja kao posebno opakog, nego i atomskog kao moralno neprihvatljivog. Masovno bacanje konvencionalnih zapaljivih bombi ubilo je u Drugom svetskom ratu mnogo vi{e civila nego {to su ubile atomske bombe u Hiro{imi i Nagasakiju, ali ipak su te dve atomske izazvale mnogo vi{e akademskih debata i pokajni~kih izjava. Nema dokaza da su vojni lideri sagledali neku moralnu razliku izme|u konvencionalnog i atomskog oru`ja pre nego {to su re{ili da upotrebe atomsko.2 Ali je, kasnije, general Lesli Grouvs (Leslie Groves), vojni direktor projekta Menhetn* bio uznemiren kad je shvatio koliko je veliki broj Japanaca postradao od radioaktivnosti. Grouvz je do tog trenutka mislio da }e eksplozija na velikoj visini iznad tla imati samo dva zna~ajna smrtonosna dejstva: udarno, i, toplotno. O~ekivao je da }e radioaktivni materijali koji dospeju na zemlju naneti samo minilanu {tetu. Uznemirio ga je, drugim re~ima, otrovni (radioaktivni) aspekt atomskog oru`ja. 3 Kad su SAD predlo`ile, 1977. godine, da na tlu Evrope razmeste svoje neutronske bombe (~ije udarno i toplotno delovanje je minimalno, ali radijacijsko vrlo jako), javnost je reagovala tako jakim protestima da je predsednik D`imi Karter morao da odustane od tog plana. Sli~na zabrinutost zbog radijacije prinudila je ameri~ku vladu da se odrekne nadzemnih nuklearnih proba. U oba ta slu~aja, javnost je bila uznemirena otrovnim aspektima nuklearnog oru`ja. Atomsko, biolo{ko i hemijsko oru`je zastra{uje zbog toga {to su ABH oru`ja, po re~ima Majkla Mandelbauma, "ljudskom telu trojanski konji: uvuku se kri{om unutra a onda napadaju".

Otrovi su oduvek sagledavani kao neprihvatljivo surovi. Rimski istori~ar Livije pisao je da trovanje protivnika jeste "potajni zlo~in". Ciceron je govorio da je trovanje ~oveka "zverstvo". 5 Ali, za{to otrovi izazivaju toliki strah? Ovo pitanje dugo je zbunjivalo politikologe i istori~are. 6 Jedan odgovor glasio bi, da se ljudsko sagledavanje opasnosti ~esto ne podudara sa stvarno{}u: ono ~ega se mi najvi{e pla{imo mo`da nije ono {to, objektivno gledaju}i, predstavlja najve}u stvarnu opasnost za nas.

Rizik versus strah

^im ste se jutros probudili, na{li ste se u zoni ozbiljnih rizika, koji su vrebali u svakoj etapi va{eg pomicanja iz kreveta na posao. ^ak i dok ste naprosto le`ali u krevetu, opasnosti je bilo: svake godine se po jedan od svakih 400 Amerikanaca povredi naprosto le`a}i u krevetu ili sede}i na stolici – jer mu se sru{i krevet, ili polomi ili prevrne stolica, i tome sli~no. Verovatno}a da Vam se dogodi smrtonosni udes u kadi, u Va{em sopstvenom kupatilu, iznosila je ovog jutra 1 prema milion.

Doru~ak je zna~io dodatnu opasnost da dobijete rak, sr~ani napad, da se ugojite, ili da izgladnite, u zavisnosti od toga {ta ste jeli. Iako i margarin i buter doprinose oboljenjima srca, postoji nova teorija da se najvi{e ugoje oni koji dr`e dijetu bez masti. Ako ste jeli za doru~ak ne{to napravljeno od `itarica (pa bila to i "organski zdrava hrana"), izlo`ili ste se opasnim toksinima: biljke same proizvode svoje prirodne pesticide kojima se brane od gljivica i biljojeda, a mnogi od tih toksina su {tetniji nego ve{ta~ki pesticidi zaostali u malim koli~inama u hrani. Va{e mleko sa cerealijama moglo je sadr`ati toksine bu|i, pa i smrtonosni aflatoksin koji se javlja u kikirikiju, kukuruzu, i mleku. U jajima koja ste pojeli mogao se na}i benzen, poznati karcinogen. U va{oj {oljici kafe bilo je 26 hemijskih jedinjenja za koja je poznato da su mutagena: kad bi neko sintetizovao kafu u laboratoriji, Federalna agencija za lekove (Federal Drug Administration, FDA) verovatno bi je zabranila kao karcinogeni proizvod.

Ako ste popu{ili cigaretu, time ste, barem statisti~ki gledano, skratili svoj `ivot za pet minuta. Drasti~no opasan bio je va{ odlazak na posao: ta vo`nja bila je zaista veliki rizik. Svakog dana 110 Amerikanaca pogine u saobra}ajnim nesre}ama. Ako vozite mali auto, verovatno}a da nastradate dvostruko je ve}a nego ako vozite limuzinu koja ar~i gorivo – ali, zato, ti veliki automobili mnogo vi{e doprinose efektu staklene ba{te i globalnom otopljavanju, a osim toga, mnogo vi{e ugro`avaju one druge voza~e, one u malim kolima.

Na poslu vas ~ekaju dodatni rizici. Va{i izgledi da ove godine umrete zbog ne~ega {to je u vezi sa poslom, ili da poginete na poslu, iznose 1 prema 1.100 ako ste pilot; 1 prema 2.300 ako ste rudar ili poljoprivrednik; 1 prema 11.000 ako ste dr`avni slu`benik; i, 1 prema 23.000 ako radite u proizvodnji. Ali nemojte sad, u `elji da izbegnete opasnost, pomi{ljati da date otkaz, jer, tek to je opasno: nezaposlenost donosi psiholo{ki stres, koji mo`e imati takve posledice – uklju~uju}i alkoholizam i samoubistvo – da je ostanak bez posla jednako opasan kao pu{enje deset paklica cigareta dnevno.

Ve}ina ljudi se, me|utim, vi{e brine zbog postojanja atomskih elektrana nego zbog sopstvene vo`nje do posla; vi{e se pla{e mogu}nosti da teroristi bace hemijske bojne otrove, nego opasnosti da im se ne{to desi dok plivaju u bazenu. Eksperti se koncentri{u na verovatno}e i na rezultate, ali javno sagledavanje opasnosti kao da zavisi od nekih drugih faktora: nema mnogo korelacije izme|u objektivne rizi~nosti i straha u javnosti. Trebalo bi da razmotrimo mogu}e uzroke ove nepodudarnosti, jer }emo tada mo`da lak{e razumeti za{to nas toliko izpunjava u`asom pomisao da bi se teroristi mogli do~epati ABH oru`ja.

Teorija predviđanja

Teorija o dono{enju odluka nam ka`e da treba odmeriti korisnost svakog mogu}eg ishoda neke situacije, pomno`iti je sa verovatno}om da taj ishod zaista postignemo, i onda se opredeliti za onaj pravac delovanja koji daje najve}e izglede za najve}u korist. Ljudi, me|utim, kad se na|u u dilemi zbog nekih opasnosti, ne reaguje tako. Psiholozi su pokazali da mi precenjujemo opasnost od doga|aja koji su uistinu retki, kao {to je napad ajkule, a potcenjujemo opasnost od doga|aja koji su uistinu ~esti, kao {to je sr~ani napad. Kad znamo tu svoju osobinu, postaje jasnije zbog ~ega ljudi odu{evljeno kupuju sre}ke onih lutrija gde je nagrada veoma visoka, iako je verovatno}a dobijanja te nagrade veoma niska. Tako|e postaje jasnije zbog ~ega su u danima neposredno pre polaska na avionsko putovanje voljni da plate mnogo vi{e za osiguranje svog `ivota na tom letu. Osim toga, skloni smo da slabo percepiramo razlike izme|u velikih brojeva (na primer, izme|u stotine i hiljade). Ove upravo izre~ene napomene spadaju u teoriju predviđanja. Tre}e poglavlje, endnota 8

Sve ove napomene relevantne su za razumevanje na{eg straha od ABH terorizma. Terorizam je jo{ uvek relativno redak, naro~ito u SAD, ali zaprema veliki prostor u svesti ljudi. Mo`e nam se desiti da precenimo male incidente, i da prejako reagujemo na njih, zato {to nemamo adekvatnu svest o razlici izme|u, recimo, 100 mrtvih i 10.000 mrtvih. Ovo bi naro~ito moglo biti od uticaja ako teroristi upotrebe ABH sredstva, jer }e u tom slu~aju na{a percepcija o gubicima biti uve}ana strahom koji od takvih sredstava ose}amo.

Pravila klasifikovanja

Ve}ina nas procenjuje rizike samo odoka. Umesto da pa`ljivo odmerimo pozitivne i negativne informacije, mi se bacamo nekim kra}im ili najkra}im putem odmah ka zaklju~ku. Sudija Vrhovnog suda, Stiven Brojer (Breyer), objasnio je: "Radikalno pojednostavljujemo; razmi{ljamo uz pomo} nekoliko primera, koji se mogu lako shvatiti; kategori{emo (doga|aje i druge ljude) na jednostavne na~ine, koji nas usmeravaju ka biranju izme|u samo dve mogu}nosti, na primer: da-ne, prijatelj-neprijatelj, bezbedno-opasno, jesti ili uzdr`ati se od hrane, delovati ili ne delovati; ti na{i binarni izbori mogu reflektovati na{e duboko ukorenjene averzije, kao {to je strah od otrova." Mi iz utrobe osećamo strah od nuklearnog, biolo{kog i hemijskog terorizma, i `elimo da taj rizik uklonimo sasvim, pa koliko god to ko{talo.

Majkl Mandelbaum tvrdi da protivljenje hemijskom oru`ju poti~e od genetske averzije koja je ukorenjena u ljudskim hromozomima. Ri~ard Prajs (Price) i Nina Tanenvald (Tannenwald), me|utim, smatraju tu argumentaciju "neplauzibilnom" zato {to je "zasnovana na pretpostavci da mora postojati racionalni razlog za taj tabu, razlog koji bi se mogao dedukovati iz su{tinskih odlika tog oru`ja samog". Ali genetska averzija je li{ena racionalnosti, ona je jedan instinkt, nije racionalna misao. Bez obzira da li je Mandelbaum u pravu sa tim svojim obja{njenjem o poreklu ljudske averzije prema otrovu, ta averzija (bila ona zasnovana na genetici, ili na kulturi) nesumnjivo postoji. Antropolozi su zapazili da u vrlo razli~itim kulturama postoji averzija prema otrovu i ne~isto}i.

Ljudi se neproporcionalno mnogo pla{e katastrofi~nih rizika. Mediji se rado bave spektakularnim doga|ajima, kao {to su oluje, po`ari, davljenja, ubistva i nesre}e. U jednoj studiji, prou~avana su dva dnevna lista, sa dva suprotna kraja SAD, i na|eno je u oba da se tri puta vi{e ~lanaka posve}ivalo ubistvima nego bolestima, iako su bolesti odnosile 100 puta vi{e `ivota; a percepcija o riziku nalazi se u jakoj korelaciji sa medijskom pa`njom. Ljudi se, {tavi{e, mnogo vi{e pla{e terorizma nego obi~nog zlo~ina. Kad se ka`e "Belfast", prva pomisao je, da je to grad terorizma, i da je tamo, u Severnoj Irskoj, opasnije `iveti nego u ameri~koj prestonici, a zapravo je broj ubistava po glavi stanovnika daleko ve}i u Va{ingtonu nego u Belfastu.

Ljudi su skloni da preuveli~avaju verovatno}u onih doga|aja koje je lako zamisliti ili su lako zapamtivi. Katastrofe i udesi ostanu jako ukorenjeni u svest, i izazivaju neproporcionalno veliki strah. Atomska pe~urka verovatno }e jo{ dugo biti, u svesti onoga ko je jednom vidi, slika straha.

Nasuprot tome, ljudi su skloni da ignori{u one opasnosti koje izgledaju rutinske, kao {to je zaga|enje vazduha u prostorijama gde se `ivi i radi; pla{e se ne~eg drugog, ne~eg {to dobija medijsku pa`nju, kao {to su slagali{ta opasnog otpada, koja }e, kad se sagleda ukupna slika, naneti daleko manju {tetu populaciji. Teroristi~ki napadi su doga|aji visokog medijskog profila: dramati~ni su, privla~ni za {tampu i televiziju. Svi ovi faktori doprinose na{em strahu od terorizma, i riziku da nastane masovna panika ako teroristi upotrebe oru`je masovnog uni{tavanja (WMD)

Strah, poznatost, i izlo`enost

Oni rizici kojih se neproporcionalno pla{imo imaju izvesne zajedni~ke karakteristike. Opasnosti koje u nama bude najdublji strah jesu one koje udaraju nepravi~no i nekontrolisano, koje mogu dovesti do globalne katastrofe, naneti {tetu budu}im generacijama, i kojima ~ovek bude izlo`en iako to nije hteo. Tako|e se neproporcionalno pla{imo onih opasnosti koje deluju na nas tek posle nekog vremena ili su nevidljive, ili su nove i nau~no neobja{njene. Po{to ABH oru`je ima sve te karakteristike, ne treba da nas iznena|uje ~injenica da ono izaziva veliki strah. Ne bi sve ABH `rtve odmah znale {ta im se desilo. Znali bi oni zahva}eni udarnim talasom nuklearne eksplozije, ali oni izlo`eni radijaciji (koja je otrovni aspekt nuklearnog oru`ja) ili otrovnim hemikalijama mo`da u prvi mah ne bi znali ili ne bi bili sigurni. Autori jedne studije o efektima nuklearnog oru`ja sa koje je nedavno skinuta oznaka tajnosti predvideli su da bi, u slu~aju atomskog napada na SAD, mnogi ljudi bili "ekstremno zabrinuti zbog mogu}nosti da ih je zahvatila smrtononosna koli~ina radijacije. Mnogo sati pa i mnogo dana, stanovnici pogo|enih oblasti, i okolnih, pla{ili bi se da im je `ivot ugro`en radijacijom koja bi se u tom prostoru zadr`avala, ili drugim nevidljivim toksi~nim agensima." Sli~no tome, moglo bi se desiti da se epidemiolozi dugo dvoume da li se dogodio neki napad biolo{kim oru`jem ili je prirodnim putem nastala epidemija.

Radijacija koja bi mogla procuriti iz neke nuklearne elektrane primer je opasnosti koja izaziva veliki strah u javnosti, kao i utisak velike opasnosti. Zdravstveni efekti takvog curenja radijacije slabo su poznati (~ak i ekspertima), ~ovek biva izlo`en hteo-ne hteo, posledice po~inju sa zadr{kom, efekti su u prvi mah nevidljivi. Pa ipak, u jednoj studiji o percepcijama opasnosti, eksperti su stavili nuklearne elektrane na dvadeseto mesto na listi najprljavijih tehnologija i aktivnosti, a nestru~njaci skoro svi na prvo. Plivanje je primer rizi~ne aktivnosti koju dobro znamo i koje se ne pla{imo mnogo: u opasnost ulazi samo onaj ko odlu~i da u|e u vodu, pliva~i imaju iluziju kontrole, a ako se ikakva nesre}a desi, posledice su vidljive i neposredne. Stru~njaci su ocenili plivanje kao relativno rizi~nu aktivnost, a studenti su plivanje ocenili kao najmanje opasnu od trideset ponu|enih aktivnosti: stavili su ga na trideseto mesto liste rizi~nosti.

Ga|enje i u`as

U knjizi Anatomija ga|enja, Vilijem Miler ka`e da je u`as "ga|enje natopljeno strahom"; ako postoji skup raznih vrsta i elemenata ga|enja, u`as je podskup u kome "ne postoje strategije za distanciranje ili izbegavanje koji ne bi i sami bili sasvim kontaminiraju}i… Ono {to ~ini u`as tako u`asnim je ~injenica da, za razliku od straha, gde imamo na raspolaganju jednu pametnu opciju koja se stvarno mo`e iskoristiti (be`i!), kad smo u u`asu be`anja nema… Stvar koja nam u u`asu preti odvratna je, i mi ne `elimo da je udarimo, dodirnemo, niti da se rvemo s njom. U mnogim slu~ajevima u`asna stvar je ve} u{la u vas ili vas preuzima iznutra, po~inje upravljati vama, a to zna~i da ne postoji neki jasan protivnik, 'onaj drugi', sa kojim biste se mogli boriti."

Radijacija i otrovi ulaze u nas, nastanjuju nas. Ne mo`emo ih izvaditi kao {to bi mogli izvaditi metak ili se~ivo koje je neko zabio u nas; zaprljani smo a ne mo`emo se o~istiti. Posle konvencionalnog bombardovanja, ako pobegnemo od struktura koje se ru{e ka nama, odmah }emo znati da li smo se spasili. Ali kad se otrovi ra{ire, mi mo`da ne}emo odmah znati da li smo otrovani, i mo`da ne}emo mo}i da pobegnemo ma koliko brzo be`ali.

Za razliku od konvencionalnog oru`ja, ABH otrovi su ne{to {to jedemo ili udi{emo. Zagade vazduh koji di{emo, vodu koju pijemo, hranu koju jedemo. Proces uno{enja vode i hrane u sebe, normalno povezan sa `ivotom, postaje povezan sa zaga|enjem i smr}u. Mo`da je iz tog razloga Alberiko \entili (Alberico Gentili) godine 1612. pisao da je trovanje "delo protivno prirodi", i mo`da zato Hamlet trovanje svoga oca naziva delom "~udnim i neprirodnim".

Kad neka osoba unese u organizam radioaktivne supstance, telo se raspadne: ko`a po~ne da se lju{ti, kosa opada. Od iperita isko~e plikovi po ko`i, a plu}a budu opr`ena. Efekti nervnog gasa i biolo{kog oru`ja su jo{ jeziviji.

Zlo i ga|enje idu ruku pod ruku. Ono {to je zlo, odvratno nam je; ono {to nam je odvratno, mo`e izgledati kao da u sebi sadr`i i neko zlo. ^esto smo upla{eni ali i indignirani u prisustvu zla. Gadimo se kad gledamo ne{to surovo. Ali indignacija je, ka`e Miler, nedovoljna u suo~enju sa zlom.

Kao i moral, ono {to ljude zga|uje uslovljeno je njihovom kulturom, i vremenom u kome se oni nalaze. Ali neka pona{anja izazivala su ga|enje u mnogim kulturama i vremenima. Incest i proizvoljno ubijanje bili su, moglo bi se tvrditi, osu|ivani uvek i svuda. Ga|enje ima izvesnu ulogu koju treba da odigra da bi se te dve norme odr`ale, ka`e Miler. Otrovi su oduvek bili sagledavani kao nemoralni, i kao izuzetno nedostojni civilizovanih ljudi. Otrovom se slu`e "banditi, a ne prin~evi", ka`e nam \entili. D`on od Solzberija* izjavljuje: "Ne nalazim da bilo koji zakon, bilo kada, daje za pravo otrov upotrebiti, iako to nevernici pokatkad u~ine." Trovanje "osu|uju i sami zakoni prirode, a u tome su saglasne sve civilizovane nacije", saop{tava Monsinjer De Vatel (Monsieur de Vattel) godine 1758.

Otrovi i paranoja

Postoji uverenje da `ena, kad se odlu~i da nekog ubije, najradije to poku{ava pomo}u otrova. "Izgleda da me|u kriminolozima postoji maltene op{ta saglasnost da `ena za ubistvo upotrebljava otrov pre nego ma koje drugo sredstvo", izjavio je Oto Polak (Otto Pollak) 1950. godine, u svojoj dobro prihva}enoj knjizi o kriminalitetu `ena. U literaturi ima takvih primera: trova~ice su bile Medeja, Kirka, Deinira, Lamija, i Arahne. Dominik Vujastik (Wujastyk) nas obave{tava da je "otrovna devica" ili "damica trova~ica" bila uhodani, tradicionalni lik u sanskritskoj drami i pripovetci. U sedmom veku je u Indiji objavljena rukopisna Knjiga o medicini, a u njoj se otrovna devica opisuje ovako: "devojka koja je od ro|enja bila izlagana otrovima, i koja je zato i sama postala otrovna. Ona ubija ljubavnika samim svojim dodirom ili dahom. Cve}e svene pod dodirom njene ruke. Buve u njenom krevetu, i stenice u njenoj ode}i, smrtonosne su, a svako ko se opere istom vodom kojom i ona, umre. Znaju}i to, treba {to dalje od nje da se dr`i{." Jedan indijski mudrac iz dvanaestog veka upozorava: "Ako te ona dodirne, njen znoj te mo`e ubiti. Ako s njom vodi{ ljubav, penis ti otpadne kao zrela vo}ka sa svoje peteljke." "Slika `ene koja je trova~ica ili je i sama otrovna zapravo je slika `enske mo}i i mu{kog straha od te mo}i", tvrdi Margaret Halisi (Hallisy). "Otrovom snabdevena ili zmijska `ena postaje sna`na metafora za `enu koja je toliko neobi~na da obi~an mu{karac njome ne mo`e ovladati, ne mo`e njome rukovati." Eva je bila prva `ena otrovnica, a Adam nije imao nikakvu odbranu od nje. Iako je i sama podmuklo isku{avala, Eva je podlegla lukavstvu zmije, ali i sopstvenoj neodoljivoj `elji za znanjem, zbog koje }e ~ove~anstvo biti zauvek iznova ka`njavano. Ove slike, koje se u litaraturi ponavljaju od drevnih vremena, deluju na nas podsvesno, daju}i otrovnim oru`jima auru `enske podlosti i `enskog zla.

Otrov se sagledava kao oru`je slabih, onih koji su prinu|eni da se slu`e podvalom. Otrov je nemu`evan, nejuna~ki, samo nevernicima i `enama primeren. "Potuljeno je otrovom se slu`iti", a oni koji to ~ine "juna{tva nemaju; samo se na lekarije oslanjaju", pribegavaju "podla{tvu", "prevari opakoj", "izdajstvu", njihovo pona{anje je "nedostojno ~asti i pravedni{tva" – dakle, nedostojno mu{karaca. Pravi se, dakle, razlika izme|u otrova, koji je oru`je slabih, perfidnih, nevrednih, i sile, kojom se slu`e jaki, ~asni i pravedni. Jedino varvari nalaze vi{e zadovoljstva u tim zlim smicalicama nego u oru`ju, prekoreva \entili. "Predstava o varljivosti `ene esencijalna je za shvatanje slike o otrovu", obja{njava Halisi. "Otrov se nikada ne mo`e upotrebiti kao ~asno oru`je u fer dvoboju izme|u dvojice protivnika koji su dostojni po{tovanja, kao {to se ma~ ili pi{tolj, mu{ka oru`ja, mogu upotrebiti. Mu{karac koji bi upotrebio takvo tajno oru`je bio bi dostojan svakog prezira."

@ene su po prirodi sklonije prevari nego mu{karci, tvrdio je Polak, izme|u ostalog i zato {to im njihova anatomija dozvoljava da odglume ili skrivaju seksualna ose}anja: "Skoro svi kriminalci `ele da ostanu neotkriveni, ali ~ini se da su `ene prestupnice bolje opremljene [ fizi~ki ] nego mu{karci, za to." Strah od otrovnih `ena i njihove anatomije mo`e se pro{iriti i na strah da one izlu~uju neke otrove unutar svog tela. Lari Vejn Heris (Larry Wayne Harris), koji je uhap{en (ali kasnije pu{ten) zato {to je eksperimentisao sa vakcinom protiv antraksa 1998. godine, uveren je da su ira~ke `ene krijum~arile ampule sa antraksom i crnom kugom iz Iraka u SAD tako {to su ih donosile unutar svojih "telesnih {upljina". On ka`e da to za njih nije opasno jer su vakcinisane.

Tereza Brenan (Brennan) tvrdi da jo{ od 1950-tih godina `ivimo u paranoi~nom dobu. U`asavanje od otrova, barem kako se sada manifestuje, mo`e biti deo te paranoje. Neprestano zaga|ujemo svoj svet, ka`e ona, i zato nas mu~i kolektivno ose}anje krivice. Strah da }e nas neko ili ne{to otrovati projekcija je te krivi