PRVI DEO

KRIMINOLOGIJA TERORIZMA

1

Mutantne forme terorizma

Verovatno ste čuli, a verovatno i koristili reč terorizam i pre nego što ste procitali ovu knjigu. Ako jeste, onda ste pri raspravama o terorizmu u svojoj glavi vec imali predstavu o njemu. I drugi ljudi upotrebljavaju tu rec i tako|e projektuju svoje poimanje reci terorizam. To stvara problem. Niko nije uspeo da da tacnu definiciju ovog termina i kao rezultat razliciti ljudi daju razlicito znacenje terorizmu. Da stvar bude još gora, karakter samog terorizma promenio se tokom istorije. Dok se u jedno doba nasilna aktivnost mogla nazvati terorizmom, u nekom drugom periodu istorije ista aktivnost mo`e se oceniti kao rat, oslobodilacka borba ili kriminal. Poslednjih godina u nekim formama terorizma religija je pocela da igra va`nu ulogu. Svrha ove glave je da predstavi razne metode za shvatanje terorizma i taktike kojom se teroristi koriste.

Nakon što procitate ovu glavu trebalo bi da znate sledece:

1. Da opišete probleme kontekstualnog znacenja terorizma.

2. Da nabrojite i definišete neke od konteksta terorizma.

3. Da nabrojite i sa`eto iznesete neke uobicajene definicije terorizma.

4. Da objasnite jake i slabe strane tipologije terorizma.

5. Da opišete takticku tipologiju terorizma.

6. Da nabrojite i sa`eto iznesete pet osnovnih taktickih formi terorizma.

KONTEKST TERORIZMA

Terorizam dospeva u naše domova sa televizijskih ekrana, bombarduje nas iz novina i casopisa, a ponekad ulazi u naše `ivote i na mnogo direktniji nacin. Izgleda da se u ovakvo vreme ljudi mnogo ne bave definicijom terorizma. Oni sigurno osecaju strah kada vide nasilje. Ponekad izgleda da sam doga|aj definiše terorizam. Na primer, kada bomba uništi neki avion to se cesto naziva terorizmom, ali kada vojska obori civilni avion to se smatra nesrecnom greškom. Sjedinjene Dr`ave mogu da raketiraju neki objekat za koji sumnjaju da je teroristicka baza i da tvrde da na taj nacin brane nacionalne iterese. A opet, ako neka druga zemlja to isto ucini u nekom drugom kraju sveta, Sjedinjene Dr`ave ce je za to delo osuditi. Svaki put kad se pomene rec terorizam, dvostruki aršini i kontradikcije dovode do konfuzije.

Rec terorizam pokrece `estoke rasprave. Umesto da se usaglase i definišu terorizam, naucnici koji se bave društvenim naukama, kreatori politike, advokati i strucnjaci za bezbednost prepiru se oko znacenja te reci. Poznati ekspert za terorizam sa Univerziteta Teksas u Dalasu, H.H.A.Kuper (Cooper) (1978, 2001.), izla`e ovaj problem na jednostavan nacin. On ka`e: “Problem je u definiciji problema”. Mi se mo`emo slo`iti da je terorizam problem, ali se ne mo`emo slo`iti oko toga šta je terorizam.

Ima nekoliko razloga zbog kojih nastaje konfuzija. Prvo, terorizam je teško definisati zato što ta rec ima pe`orativnu konotaciju. (Pe`orativno znaci nabijeno emocijama). Osoba koja je obele`ena kao terorista do`ivljava politicku i društvenu degradaciju, a isto se to doga|a sa organizacijom koju su etiketirali kao teroristicku grupu. Rutinski zlocini dobijaju vecu društvenu va`nost kada se ocene kao terorizam, a politicki pokreti mogu imati problema, ako se njihovi clanovi oznace kao teroristi.

Do dalje konfuzije dolazi kada ljudi pomešaju termine strah (teror) i terorizam. Na primer, cilj vojske je da unese strah u srca neprijatelja; sistematsko unošenje straha postalo je osnovno oru`je u sukobima tokom istorije. Neki ljudi tvrde da nema razlike izme|u vojne sile i terorizma. Mnogi clanovi antinuklearnog pokreta proširuju ovo mišljenje, tvrdeci da je spremnost da se upotrebi nuklearno oru`je jedna od dodatnih delatnosti terorizma. Koristeci se istom logikom, neki ljudi tvrde da ulicne bande i kriminalci terorišu svoje susede. Ako bismo sve što izaziva strah nazvali terorizmom, onda bi broj mogucih definicija postao neogranicen.

Jedan od glavnih razloga zbog kojih je teško definisati terorizam je to što se njegovo znacenje menja sa društvenim i istorijskim kontekstom. Ovim ne `elimo da ka`emo da je “onaj koji je za nekog terorista za drugog borac za slobodu,” vec da podvucemo da znacenje terorizma varira. Promene znacenja nastaju zbog cinjenice da terorizam nije cvrst pojam. Kao i zlocin, terorizam je odre|en društvom, a sa društvenim promenama menja se i njegovo znacenje.

Ova glava se bavi nekim uobicajenim definicijama terorizma. Te dfinicije vredi prouciti, ali je još va`nije shvatiti da definicije terorizma nisu od velike pomoci. ^ovek mora da razume kontekst neke definicije pre nego što upotrebi neki termin. Definicija terorizma se uvek menja uporedo sa društvenim i istorijskim prilikama, a rezultat toga je da terorizam postaje problem. Kao i Vrhovni sud, koji je postavio jednu definiciju pornografije, tako ni mi ne znamo kako da definišemo terorizam, ali ga prepoznajemo kada se dogodi. Izgleda da je H.H.A. Kuper zaista u pravu. Naš problem je u definiciji problema.

Nekoliko uobicajenih konteksta terorizma

Pre nego što se razmotrimo definiciju terorizma, bice nam od koristi da se pozabavimo znacenjem reci terorizam u specificnim okolnostima. Više ce nam koristiti da navedemo kontekst terorizma, nego da pamtimo raznorazne definicije. U donjem tekstu navodimo neke kontekstualne cinjenice koje treba uzeti u obzir.

Istorija Znacenje terorizma vremenom se izmenilo. Skoro da nije moguce govoriti o terorizmu, a da se prvo ne pozabavimo istorijskim kontekstom teroristicke borbe. Istorija terorizma veoma je va`na, pa vas u daljem tekstu upoznajemo sa istorijskim doga|ajima svetske istorije.

Moderni terorizam potice od Francuske revolucije (1789.-1795). Upotrebljen je kao termin da opiše akcije francuske vlade. Do 1848. godine znacenje ovog termina se promenilo, pa se upotrebljava se da bi se opisali nasilni revolucionari, koji su se pobunili protiv vlade. Do kraja devetnaestog i pocetka dvadesetog veka terorizam se koristio pri opisivanju nasilnih aktivnosti nekih grupa, u koje su spadali: radnicke organizacije, anarhisti, nacionalne grupe koje se bune protiv stranih sila i ultranacionalisticke politicke organizacije.

Posle Drugog svetskog rata (1939.-1945.) znacenje se ponovo menja. U to vreme narodi su poceli da se di`u protiv dominacije Evrope u svetu i te nacionalisticke grupe smatrane su teroristickim grupama. Negde otprilike od 1964. godine do ranih osamdesetih, termin terorizam se pored nacionalistickih grupa, pripisivao i levicarskim grupama koje su se slu`ile nasilnim metodima. Sredinom osamdesetih, znacenje se ponovo promenilo. U Sjedinjeniom Dr`avama neke nasilnicke aktivnosti pokreta mr`nje nazivale su se terorizmom. Na me|unarodnom planu, terorizm se posmatrao kao nacionalisticko ratovanje unutar dr`ave. Teroriste su podr`avali proskribovani re`imi.

U novom milenijumu definicije terorizma tako|e se menjaju. Današnji terorizam odnosi se na velike grupe koje su nezavisne od dr`ave, na verske fanatike koji se slu`e nasiljem i nasilnicke grupe koje terorišu druge boreci se za neki odre|enu cilj, recimo za ocuvanje covekove sredine. Va`no je shvatiti da na definicije utice istorijski kontekst terorizma.

Konflikt Znacenje terorizma varira zavisno od razlicitih tipova rata. Za vreme konvencionalnog rata, armije koriste komandosku taktiku koja veoma lici na terorizam. Za vreme Gra|anskog rata u Americi, Federalna armija dala je poseban zadatak majoru D`onu Andersonu da uništi pruge Konfederacije. Armija konfederacije zarobila je Andersona i osudila ga za špijuna`u, ali za Severnjake on je bio i ostao heroj. On nije nosio uniformu i nije se borio po va`ecim pravilima borbe. Armije za vreme rata redovno koriste takvu taktiku i nikad je ne definišu kao terorizam.

U gerilskom ratu gerilci koriste teroristicku taktiku u borbi protiv neprijatelja, a nekad terorišu i njihove pristalice da bi ih pokorili. U totalnom ratu vazduhoplovne snage ponekad bombarduju i uništavaju citave gradove. Tako je Nemacko vazduhoplovstvo (Luftwaffe) razorilo Staljingrad 1942., a Britansko-americke vazduhoplovne snage uništile su Drezden 1945. godine. Nijedna strana u tom ratu nije smatrala da vrši teroristicku akciju. Mogli bismo tako da nabrajamo mnoge primere i iznosimo nebrojene kontradikcije ove vrste, ali je najva`nije da shvatite da se definicija terorizma menja prema vrsti sukoba. Verovatno ce se termin terorizam koristiti za opisivanje nasilnih aktivnosti u periodu mira.

Politicka moc Definicija terorizma zavisi od politicke moci. Vlade mogu da uvecaju svoju politicku moc ako svoje protivnike etiketiraju kao “teroriste”. Gra|ani su izgleda spremni da prihvate zloupotrebu sile od strane vlade kada se ona vrši u okviru kampanje protiv terorizma. “Teroristi” ne u`ivaju iste humanitarne privilegije kao i “narod”. Nezakonita hapšenja, pa cak i mucenja i ubistva, postaju za javnost prihvatljivi metodi borbe protiv terorizma. Oznacavenje nekoga teroristom nekad mo`e da ima smrtnosne posledice.

Represija Pojam represije veoma je blizak terminu moci. Neke vlade rutinski koriste terorizam da bi dr`ale svoje gra|ane pod vlašcu. Takva vrsta represije obicno se primenjuje u zemljama sa politickom strukturom, u kojoj vo|e odr`avaju svoju vlast uz pomoc tajne policije. Josif Staljin (1879.-1953.) vladao je Sovjetskim Savezom od 1924. do 1952. godine koristeci se terorom, a Sadam Husein vlada Irakom na slican nacin. Latinska Amerika imala je nekoliko vladara koji su represijom odr`avali vlast, a mnogo puta u tome su im pomagale i Sjedinjene Dr`ave. Represija mo`e javiti i van zvanicne politicke strukture. Takva vrsta represije naziva se ekstrajuridisticka represija i izra`ava se kroz delovanje represivnih grupa, koje terorišu druge ljude terajuci ih da se ponašaju na odre|en nacin. Politicka represija je oblik terorizma, ali ljudi ovu vrstu nasilja retko nazivaju terorizmom.

Mediji Pri opisivanju politickog nasilja novinari i televizijski reporteri cesto upotrebljavaju termin terorizam. Me|utim, ne postoji tacna odrednica po kojoj se definicija mo`e primeniti. U mnogim prilikama novinari koriste ovaj termin da bi privukli pa`nju citalaca na svoj clanak ili izveštaj. Rec terorizam, kako je koriste mediji, relativno je beznacajna.

Zlocin Mo`da smatrate da kriminalci i teroristi pripadaju razlicitim tipovima nasilnickog ponašanja. Tako misle i neki analiticari, ali dilema i dalje postoji. Pre nekoliko godina Predsednicka komisija za krivicno pravo utvrdila je da je potrebno ispitati motiv krivicnog dela da bi se odredilo da li je neka akcija teroristicka. (Nacionalni savetodavni odbor o Standardima i ciljevima Krivicnog prava, 1976.). Po tome se svaki zlocin izvršen iz politickih motiva, smatra se terorizmom. Ovaj prilaz stvarima je problematican zbog toga što je zlocin zlocin, bez obzira kakav je njegov motiv. Svaki terorizam, osim u vreme sukoba ili za vreme represije neke vlade, sadr`i i kriminalnu aktivnost. ^ak i u Sjedinjenim Dr`avama, Savezni biro za istra`ivanje (FBI), u svojim Uniformnim izveštajima o zlocinima, ne stavlja veci deo politickih zlocina u dosije pod naslovom terorizam.

Religija Religija u poslednje vreme igra znacajniju ulogu u procesu terorizma. Ovo je glavna tema Glave 4, ali je va`no znati da ekstremna religiozna verovanja pru`aju kontekst za definisanje terorizma. Versko nasilje okuplja se oko tri ideje (Vajt, 2000.). Prema prvoj, neke verske grupe smatraju da one treba da prociste svet za dolazak nove epohe. Ovaj pokret mo`e se nazvati nasilnom eshatologijom. Druga grupa ljudi smatra da su oni izabrani i imaju pravo da uništavaju druge ljude u ime pravednosti. Ovakav stav mo`e dovesti do nasilne netolerancije i verskog rata. Najzad, u trecu grupu spadaju ljudi koji su tako obuzeti borbom za neki cilj, da stvaraju surogat religiju i preduzimaju nasilnicke akcije u ime svojih verovanja. Ekološki teroristi predstavljaju primer ovog tipa pseudoreligioznog terorizma.

Specificne forme Ponekad se termin terorizam definiše u okviru specificnog konteksta. Kasnije cemo se u ovoj knjizi detaljno pozabaviti problemom oru`ja za masovno uništenje, pod naslovom tehnološki terorizam. Druga specificna forma terorizma izra`ena je kroz kompjuterske napade, viruse, ili uništavanje informacijske infrastrukture. To je sajberterorizam. Najzad, narko organizacije cesto koriste teroristicku taktiku, a neke teroristicke organizacije prodaju drogu da bi finansirale svoj politicke akcije. Neki analiticari koriste termin narkoterorizam kada govore o ovom tipu nasilja. Penzionisani strucnjak FBI za borbu protiv terorizma Vilijam Dajson (William Dyson) (2000, u štampi), ne razdvaja ove dve vrste terorizma. Po njemu su to samo dve vrste napada kojim se slu`e politicki teroristi.

Promena konteksta

Da li se mo`ete setiti nekih drugih kontekstualnih faktora koji uticu na definiciju terorizma? Lista je verovatno beskrajna. Bez obzira na to, dovoljno je biti svestan da se definicija terorizma menja sa politickim i društvenim kontekstom. Analiticar terorizma Aleks [mid (Alex Schmid) (1983.) tvrdi da ce bez obzira kako definišemo terorizam, definicija uvek varirati zbog toga što se kontekst nasilne aktivnosti menja. Mi ne mo`emo da definišemo terorizam. Sa tom konstatacijom na umu, vreme je da pogledamo neke od najcescih definicija.

NEKOLIKO UOBI^AJENIH DEFINICIJA

U krivicnom pravu, kao i vojnom i bezbednosnom domenu, najrasprostranjenija definicija terorizma je prilicno jednostavna, a postavili su je cuveni specijalista slu`be bezbednosti za borbu protiv terorizma Brajan D`enkins (Brian Jenkins) i vodeci strucnjak za istu materiju sa Univerziteta D`ord`taun, Volter Laker (Walter Laqueur). Oni su svaki za sebe definisali terorizam, ali su došli do vrlo slicnih zakljucaka.

D`enkins nudi definiciju koju je cesto koristio u svojim konsultacijama sa snagama bezbednosti. Za D`enkinsa (1984.) je terorizam upotreba ili pretnja upotrebom sile, usmerena na ostvarivanje politickih promena. U definiciji koja je vrlo slicna D`enkinsovoj, Laker (1987. str. 72) ka`e da je teorizam nezakonito korišcenje sile protiv nevinih ljudi u cilju postizanja politickog cilja. On dodaje da je uzaludno pokušavati da se napravi neka sadr`ajnija definicija od ove najjednostavnije, zbog toga što je tema tako kontroverzna. U fus noti, Laker tvrdi da bi se o terorizmu mogli napisati citavi tomovi, ali da nam oni ne bi nimalo pomogli da bolje shvatimo ovu temu. U jednom svom kasnijem delu, Laker (1999. str 8-10) daje prednost jednostavnoj definiciji terorizma, uz jedinu tvrdnju da se znacenja i definicije menjaju kroz istoriju.

I D`enkins i Laker otvoreno priznaju da njihov jednostavan pristup ovoj materiji ima mnogo problema. Nijedna definicija ne ogranicava problem, niti postoji razuman nacin da se jednostavna definicija primeni na specificne akte terorizma. Tako|e, jednostavne definicije ne mogu da zadovolje akademske krugove, kreatore politike, niti naucnike iz društvene sfere. Kratko receno, jednostavnost ne rešava problem koji postavlja profesor Kuper.

Ipak, Laker ka`e da treba prihvatiti jednostavnu definicju sa svim njenim problemima i slabostima, zbog toga što ce terorizam uvek imati razlicito znacenje za razlicite ljude. Imajuci to na umu, proucicemo stavove Lakera i D`enkinsa. Iz perspektive bezbednosti, Lakerovi zakljucci imaju smisla: terorizam jeste oblik politickog ili kriminalnog nasilja, koji koristi vojnu taktiku delovanja strahom da bi doslo do promene ponašanja. Ovaj jednostavni prilaz ne rešava politicki problem definicije, ali daje priliku clanovima slu`be bezbednosti da krenu dalje od beskrajnih rasprava. Svi koji su u slu`bi za borbu protiv terorizma pokušavaju da sprece kriminalne napade vojnog tipa, na nevine ljude u civilnim sredinama.

Ali definicije terorizma ne zaustavljaju se na ovim pragmaticnim i jednostavnim objašnjenjima. Nemacka, Ujedinjeno Kraljevstvo i [panija su još pre više od deset godina stavile terorizam van zakona, a Amerika razmatra ideju o jednoj zakonskoj definiciji (Mullendore i White, 1996.). Dobra strana zakonskih definicija je što one dozvoljavaju vladi da mo`e da koristi odre|ena kriminalna dela u borbi protiv terorizma. Van toga, one su beskorisne jer ne mogu da objasne ni društvenu ni politicku stranu terorizma. [to je još gore, mogu se i zloupotrebiti. Nasilje nastaje kao posledica komplikovanih društvenih cinilaca, koji se`u van uskih zakonskih ogranicenja i spoljnopolitickih restrikcija. ^esto do politickog nasilja dolazi za vreme borbe za legitimitet. Na primer, americki patrioti borili su se protiv Britanaca i pre nego što je vlada Sjedinjenih Dr`ava bila priznata.

Zakonska definicija tako|e sadr`i unutrašnje kontradikcije. U pravnim uputstvima Sjedinjenih Dr`ava, na primer, piše da neke grupacije mogu biti oznacene kao teroristicke, dok druge koje vrše iste aktivnosti mogu biti oznacene kao legitimne revolucionarne snage. Osim toga, vlade u Latinskoj Americi, koje su u prijateljskim odnosima sa Sjedinjenim Dr`avama, pocinile su neke od najstrašnijih zverstava u istoriji sveta u ime borbe protiv terorizma. S druge strane, ironija je da neki latinoamericki revolucionari, koji se opiru represivnim re`imima naših prijatelja, prihvataju prava izra`ena u americkoj Deklaraciji nezavisnosti i Ustavu, a mi ih ipak smatramo teroristima. Zakonske definicije obicno su kratkovide.

Marta Krenšo (Martha Crenshaw) (1983.) smatra da se terorizam ne mo`e definisati ako se ne analizira sam akt terorizma, njegov cilj i šanse za uspeh. Prema ovom vi|enju, borci za slobodu koriste legitimne vojne metode kada napadaju politicke ciljeve. Njihove akcije postaju još legitimnije ako imaju neke šanse da pobede. Teroristi ne uspevaju da polo`e test legitimnosti u jednoj od tri kategorije: vojnim metodima, vojnim ciljevima i šansi da pobede.

Krenšova tako|e ukazuje da nasilje za vreme revolucija ne treba brkati sa terorizmom. Za Krenšovu terorizam predstavlja društveno i politicki neprihvatljivo nasilje upereno protiv nevinih ljudi da bi se postigao psihološki efekat. Zbog ovih analitickih postavki, kojima jasno odre|uje terorizam, Krenšova se smatra vodecim strucnjakom za terorizam, iako dva problema i dalje ostaju nerazrešena. Svako ko poseduje politicku moc da definiše “legitimnost” ima i moc da definiše terorizam. Osim toga, analiticka definicija nije napredovala mnogo dalje od jednostavne definicije.

Za vreme Reganove administracije (Reagan) (1981.-1989.) postalo je popularno definisati terorizam u okvirima nacionalne politike. Analiticari su ukazivali na teroristicke dr`ave, koje su se slu`ile terorizmom da bi napadale americke interese. Nil Livingston (Neil Livingstone) (Livingstone & Arnold, 1986, str.1-10) navodi pet sila koje su slu`ile kao dr`ave-klijenti bivšeg Sovjetskog Saveza. Bivši premijer Izraela Benjamin Netanjahu (1986, str.5-15) pozvao je zapad na oru`je protiv teroristickih dr`ava. Ako prihvatite tu logiku, rešicete dileme sa definicijom terorizma. Teroristi su bili borci iz senke iz Libije, Sirije, Bugarske, Istocne Nemacke i Sverne Koreje, pod komandom Biroa za dr`avnu bezbednost bivšeg Sovjetskog Saveza, tj KGB-a.

Me|utim, definicija terorizma pod pokroviteljstvom dr`ave naišla je na probleme, cak i pre nego što se srušilo komunisticko carstvo. D`ejms Adams (James Adams) (1986.) detaljno pokazuje da teroristicke grupe nisu i nikad nisu bile kontrolisane od strane dr`ava. Majkl [tol (Michael Stohl) (1988, str. 1-28) ima drugo objašnjenje. Neke teroristicke dr`ave jesu davale logisticku podršku i pokazivale naklonost prema teroristickim grupama, ali je njihov sveukuponi uticaj bio beznacajan. Kada se Sovjetski Savez raspao, teorija o dr`avnom terorizmu je poljuljana. Iako su neki teroristi, koji su se krili u Istocnoj Evropi, uhapšeni (Naprimer, Istocni Nemci predali su novoj Saveznoj policiji Nemacke imena i adrese Frakcije Crvene armije), priroda terorizma promenila se krajem dvadesetog veka. Terorizam je suviše komplikovan i suviše znacajan da bi se mogao kontrolisati od strane nacionalnih dr`ava.

Edvard Herman (Edward Herman) (1983.) ima drugaciju definiciju terorizma i po njemu terorizam treba definisati u okvirima dr`avne represije. Isticuci korumpirane latino-americke vlade kao primer, Herman tvrdi da represivna politika dovodi do veceg siromaštva naroda nego bilo koja druga vrsta dr`avnog terorizma. Majkl [tol (1988, str. 20-28) je malo bla`i i tvrdi da vlade cesto koriste terorizam da bi zadr`ale vlast. Volter Laker (1987, str. 6) ka`e da su ovakvi zakljucci tacni i da bi bilo budalasto tvrditi da dr`avna represija prouzrokuje manje patnji od modernog terorizma. Ipak, Laker tvrdi da je dr`avna represija dugotrajan politicki problem, koji je potpuno odvojen od modernog terorizma. Uvo|enje te teme u diskusiju samo unosi konfuziju u naš predmet rasprave i vrlo malo doprinosi našem boljem razumevanju terorizma.

U traganju za rešenjem dileme o definisanja terorizma, Aleks [mid (Alex Schmidt) (1983, str 70-111) pokušava da spoji razlicite stavove. On zakljucuje da ne postoji prava ili tacna definicija terorizma jer je terorizam apstraktnan pojam, koji nije opipljiv. Samo jedna definicija apsolutno ne mo`e da obuhvati sva moguca znacenja tog termina. Ipak [mid ka`e da je izvestan broj elemenata zajednicki za sve glavne definicije, a da vecina definicija ima dve karakteristike: Nekoga terorišu, a znacenje termina potice od meta i `rtava terorizma.

[mid tako|e nudi mešovitu definiciju terorizma. Njegova empirijska analiza nalazi 22 zajednicka elementa kod vecine definicija i on razvija definiciju koja sadr`i 13 od tih elemenata. [mid vidi terorizam kao metod borbe u kojoj `rtve slu`e kao simbolicne mete. Nasilni akteri mogu da stvore hronicni osecaj straha upotrebom nasilja van okvira normalnog ponašanja. Na taj nacin dobija se auditorijum veci od neposrednih `rtava i dolazi do promene u javnim stavovima i akcijama.

Neki naucnici veruju da je [mid rešio dilemu definicije terorizma na taj nacin što je iskombinovao više definicija. Drugi smatraju da je on izbacio ono što je neobjašnjivo. U pokušaju da reše ovaj problem, vecina analiticara svodi svoj rad na jednu od tri stvari. Sledeci ideje Krenšove i Tomasa Tortona (Thomas Thornton) (1964, str 73), neki naucnici tragaju za nezakonitim nasiljem umesto za politicko, revolucijom. Drugi se priklanjaju [midu, na taj nacin što ili spajaju definicije ili koriste tu|e definicije. Najzad, neki ljudi u potpunosti ignorišu taj problem. Oni pricaju o terorizmu pretpostavljajuci da svi znaju na šta se misli.

U posebnom Boksu 1,1 nalaze se uobicajene definicije terorizma, a u Boksu 1,2 nalazi se spisak izvesnog broja zvanicnih definicija koje su u upotrebi.

TIPOLOGIZIRANJE TERORIZMA

Tipologija je sistem klasifikovanja, a ima isto toliko tipologija terorizma koliko i definicija. Me|utim, modeli, sistemi klasifikovanja i tipologije su alternativa definicijama, i imaju nekoliko prednosti. Prvo, oni mogu da prezentuju široku lepezu problema. Terorizam se sastoji od raznih aktivnosti, a ne samo od jedne odre|ene akcije. Tipologija bolje obuhvata veci broj teroristickih aktivnosti nego vecina definicija. Drugo, od opsega problema zavisi koji ce nivo problema biti predstavljen. Terorizam mo`e da se dogodi na lokalnom, nacionalnom i internacionalnom nivou. Tipologija poma`e da se identifikuje koja vrsta terorizma treba da se ispituje. Trece, kada se utvrdi na kom je nivou terorizam, onda se mo`e odrediti i tip uzvratne reakcije na teroristicku akciju. Najzad, obra|ujuci uz pomoc tipologije tipove nasilja i društveno znacenje raznih taktika, izbeci cemo burne debate o znacenju terorizma.

Tipologije nisu panacea, i one ne rešavaju sve dileme oko definisanja terorizma. Prvo, proces terorizma se konstantno razvija i menja. Modeli, taksonomije i tipologije samo opisuju obrasce doga|aja. Oni su generalizacije koje opisuju krajnje nestabilna okru`enja. Tipologije mogu da poboljšaju naše razumevanje terorizma, ali svaki teroristicki incident mora se sagledati u okviru njegovih društvenih, istorijskih i politickih uslova.

BOKS 1,1 Definicija terorizma

D`enkins i Laker: Nelegalna sila 
Herman: Represija vlade uperena protiv nevinih u politicke svrhe
Smit: Borba protiv simbolickih ciljeva
Livingston: Ratovanje za male pare
Krenso: Politicki nelegalni napadina nevine ciljeve

Druga slabost tipologija je u tome što mogu da iskrive realnosti. Pošto se napravi model, neki ljudi, a u njih spadaju i oni uceni, pokušavaju da u taj model ubace razne oblike terorizma. Oni cak i menjaju ono što vide samo da bi se to uklopilo u tipologiju. Ovo se specijalno dešavalo u vezi sa Latinskom Amerikom. Vlade, novinari, profesori i revolucionari razra|ivali su ideološke tipologije za Latinsku Ameriku, a zatim izvrtali realnost da bi se uklopila sa njihovim politickim stavovima. Menjanje doga|aja da bi se uklopili u obrazac, mo`e potpuno da izokrene realnost. Kada se to uradi, istra`ivaci vide samo ono što `ele da vide. Osim toga, tipologije skrivaju detalje. One proizvode obrasce, a ne specificnosti, cak i kada se tacno primene.

Piter Fleming (Peter Fleming), Majkl [tol i Aleks [mid (1988, str. 153-195) kritikuju upotrebu tipologija za opisivanje terorizma, tvrdeci da tipologije odra`avaju pristrasnost istra`ivaca. Tipologije tako|e imaju tendenciju da porede varijabile, koje ne treba porediti kada su u pitanju razliciti slucajevi. Po mišljenju istra`ivaca, da bi tipologije mogle da se primene, one moraju da objasne grupne politicke motivacije, poreklo, obim akcije i predmet njenog interesovanja. Fleming, [tol i [mid su u pravu, vi mo`ete odbaciti tipologije, ali one ipak mogu doneti ogranicenu korist. Iako ne rešavaju probleme u vezi sa definicijom terorizma, niti nude metod za istra`ivanje duboko uvre`enih politickih i društvenih problema, tipologije mogu biti od koristi na jedan ogranicen nacin, jer se pomocu njih mo`e identifikovati neki bezbednosni problem. Neki istaknuti strucnjaci imaju ovaj isti pristup terorizmu.

NA PUTU KA TAKTI^KOM TIPOLOGIZIRANJU TERORIZMA

Iako ovo nije baš optimisticka mišao, jedna prosta pretpostavka pomocice vam da shvatite terorizam. Ljudi `ive u konstantnom stanju sukoba. Istina je da ne postoji ljudska organizacija u kojoj nema sukoba. ^ak i u najmiroljubivijim zajednicama, organizacija društva se odr`ava tako što grupa ljudi koja ima kontrolu, mo`e da natera ljude da se pridru`e organizaciji društva i da se povinuju njenim propisima. Ta prisila ima svoje granice, ali mogucnost da se ona vrši je realna. Zbog toga društvene organizacije nikada nisu zaista “u miru”, one su uvek “u ratu”. Opseg i nivo konflikta varira, ali je konflikt normativ.

BOKS 1,2 Zvanicne definicije terorizma

^ak i razna vladina tela imaju nekoliko definicija terorizma.

Stejt department: Naslov br. 22 sekcije 2656f (d) americkog zakona, sadr`i sledece definicije:

Termin “terorizam” odnosi se na unapred smišljeno, politicki motivisano nasilje koje se cini protiv neborbenih ciljeva od strane subnacionalnih grupa ili tajnih agenata, a koje obicno ima za cilj delovanje na odre|eni auditorijum. Termin “me|unarodni terorizam” odnosi se na terorizam koji ukljucuje gra|ane ili teritorije više zemalja. Termin “teroristicka grupa” odnosi se na svaku grupu ljudi koja praktikuje me|unarodni terorizam, ili koja pod sobom ima podgrupe koje praktikuju me|unarodni terorizam.

IZVOR: 1999. Obrasci terorizma

FBI: FBI definiše terorizam kao “nezakonitu upotrebu sile ili nasilja protiv ljudi ili imovine, sa ciljem da se zaplaši ili na nešto prisili neka vlada, civilno stanovništvo ili bilo koji segment vlade ili stanovništva, da bi se postigli neki politicki ili društveni ciljevi”. FBI još opisuje terorizam ili kao domaci ili kao me|unarodni, zavisno od porekla, baze i ciljeva teroristicke organizacije koja je u pitanju.

IZVOR: http://www.fbi.publish/terror/terrusa.html

Tim potpredsednika Sjedinjenih Dr`ava: Terorizam je nezakonita upotreba nasilja ili pretnja nasiljem protiv ljudi ili necije imovine, da bi se postigli neki politicki ili društveni ciljevi. Obicno ima za cilj da zastraši ili prisili na nešto neku vladu, pojedince ili grupe ljudi, ili da izmeni njihovo ponašanje ili politiku.

IZVOR: Tim potpredsednika Sjedinjenih Dr`ava, 1986.

Ujedinjene nacije: TERORISTA je svaka osoba koja, delujuci nezavisno od znanja neke zemlje, ili kao pojedinac, ili kao clan grupe koja nije priznata kao zvanicno telo ili deo neke nacije, postupa na taj nacin što uništava ili oštecuje imovinu civilnog stanovništva ili vlada, da bi postigao neki politicki cilj. TERORIZAM je akt lišavanja `ivota ili ranjavanja ili akt uništavanja ili oštecenja imovine civila ili vlade, bez jasne dozvole odre|enje vlade, od strane pojedinaca ili grupa ljudi koji samostalno deluju, ili vlada koje deluju iz vlastitih pobuda ili verovanja, da bi postigli neki politicki cilj.

IZVOR: http://www.inlink.com/-civitas/mun/res9596/terror.html

Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Dr`ava: Terorizam je nezakonita upotreba sile ili nasilja, ili pretnja silom ili nasiljem uperena protiv pojedinaca ili necije imovine da bi se izvršila prisila ili zastrašivala vlada ili društvo, a u mnogim slucajevima da bi se postigao neki politicki, verski ili ideološki cilj.

IZVOR:
http://www.periscope.usni.com/demo/terms/t0000282.html

Obaveštajna agencija Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država: Terorizam je unapred planirano politiško nasilje koje se vrši protiv neborbenih ciljeva, a od strane subnacionalnih grupa ili tajnih državnih agenata, obišno sa ciljem da se utice na neki auditorijum.