INTERNET

Internet je, između ostalog, enciklopedijski okean kom preti utapanje u sopstvenom beskraju. Softverska i hardverska oruđa olakšavaju krstarenje ovim informativnim prostorom, ali se u procesu njihove ekspanzije nekako zaboravilo na unapređivanje kompasa koji bi pomogao "mrežoplovcu" zarobljenom u digitalnoj teksturi koja nezaustavljivo raste. Brod je sve udobniji i brži, ali je sve teže reći kuda on zapravo plovi... Kao kompas za plovidbu može da posluži knjiga čija su ciljna grupa tzv. digitalne literate. Ambicija vodiča Književnost i internet jeste da pomogne onima koji se profesionalno ili iz ljubavi bave književnošću. Autorima nije cilj da Mrežu propagiraju kao novi raj erudicije, i zato svoj vodič počinju prilično trezvenim pregledom argumenata za i protiv interneta kao metodološkog oruđa u čitanju i izučavanju književnosti. Iluzija o savršenstvu Mreže rastače se onog trenutka kad shvatimo da ona nije gostoljubivo područje za ozbiljne izučavaoce literature: u odnosu na prosečno snabdevenu univerzitetsku biblioteku ili specijalizovanu knjižaru, "liternet" je haotičan i nepouzdan, jer je sastavljen bez vrednosnih kriterijuma - u njemu se nesmetano nastanjuju autsajderi i fanatici problematične kompetencije, neproverene činjenice i poluistine. Pre nego informacijska oaza, internet je velika pustinja iz koje vreba nedoučenost: u virtualnom prostoru svaka "zavera bibliotekara" može u trenutku da preraste u otvorenu tiraniju dezinformacije.

Književnost i internet nas upućuje kako treba pristupiti pretraživačima, kako proniknuti u način njihovog funkcionisanja i logiku skladištenja podataka, ponudiće i obimnu listu elektronskih izvora podataka, klasifikujući zasebno sajtove biblioteka, književnih časopisa, tematskih foruma i mejling lista. Ovaj vodič će povući oštru granicu između komercijalnih enklava za razbibrigu i sajtova koji su rezultat pomnog naučnog rada. Književnost i internet pokreće mnoga pitanja o nauci i nastavi književnosti, ali i pitanja o smislu pravljenja ovakvih knjiga: štampani priručnici u hiperinformacionoj eri brzo zastarevaju, i nikada neće moći da u stopu prate širenje Mreže. Međutim, oni će uvek biti dostupniji i prijemčiviji, jer kažiprst ostaje najpouzdaniji "brauzer".

Žene na internetu je verovatno prva opsežna i svestrana knjiga koja se bavi internetom kao područjem ženskih inicijativa u multikulturnom prostoru. Dvadesetak eseja iz pera antropologa, komunikologa, medijskih stručnjaka i aktivistkinja za ženska prava istražuje jednu na prvi pogled banalnu dilemu: da li su žene uhvaćene u Mrežu ili tu Mrežu same pletu? Srećom, takve jezički efektne formulacije ispisane na klapnama samo služe kao mamac za neodlučne čitaoce i elektronske kupce: unutar korica ovog zbornika kriju se ozbiljna razmatranja ženskog življenja i delanja na internetu koja nadilaze plitke metafore Pepeljugine izgubljene cipelice i Penelopinog ručnog rada. Urednica Vendi Harkort svesna je da mitologija u nastajanju - mitologija kiberprostora - zahteva i nove metafore: za nju je najvažnija metafora arhipelaga koja je ključna za koncept ove knjige. Internet nije više more kojim se plovi, nego arhipelag jezičkih i kulturnih razlika u kome se povezuju izolovani i geografski udaljeni pojedinci i grupe, što naročitu važnost dobija upravo za žene. Knjiga se bavi društvenim, ekonomskim i političkim predrasudama o kulturi kiberprostora i njenom potencijalu, bez bega u idolatriju interneta i s potrebom da ukaže na tegobe, tajne i opasnosti tog novog prostora, kao i na tišinu koja je mogući preteći pandan komunikaciji. Ona istražuje žensko poznavanje interneta i mogućnosti da se žene približe novim komunikacijskim tehnologijama: isto tako, otkriva mogućnosti interneta da stvara prostor za udruživanje žena iz različitih kulturnih sredina u cilju sticanja znanja i relativne socijalne moći. Neki od tekstova predočavaju odnos žena prema internetu u arapskim zemljama, Australiji, na Zanzibaru i u Iranu, otkrivajući kako žene probijaju granice predrasuda tako što preko interneta razmenjuju mustre za tanzanijsku narodnu nošnju, prave virtualne mape pacifičkog ostrvlja ili uzimaju učešća u političkim debatama i rešavanju komunalnih pitanja. U prvom delu ovog zbornika koji nosi naziv "Pomak od kiberprostora ka kiberkulturi" koautor rada "Isključivanje i komunikacija u informatičkoj eri - od tišina do globalnih razgovora" je sociološkinja Ivana Milojević, koja živi i radi u Australiji. Ostaje samo tajna gde se deo predgovor koji je, sudeći po najavama ove knjige na internetu, napisala Dona Haravej lično, ali je utisak da ovako dobro utemeljenoj multikulturalnoj femino studiji rađenoj pod pokroviteljstvom UNESCO-a on ne bi bio potreban - čak ni kao reklama.

U uvodniku naslovljenom "WWW kao magija, metafora i moć", urednici knjige Svetska mreža i savremena kulturna teorija Endrju Herman i Tomas Svis naglašavaju da je danas, iako najpoznatija i najslavnija manifestacija kiberprostora, Mreža još uvek bez svog metajezika. Javni diskurs o njoj još uvek je u sferi žurnalističke simplifikacije, a kao prostor je i dalje nedefinisana u smislu kulturnog izučavanja. Zato ovaj zbornik okuplja petnaest viđenih kulturologa, komunikologa, sociologa i medijskih stručnjaka, sve sa akademskim bekgraundom, na zadatku da istraže kulturnu tehnologiju Mreže na kojoj se ukrštaju ekonomske, političke, društvene i estetske struje delovanja. Mreža i pitanja roda, Mreža i odnos korporativnih medijskih sistema, Mreža kao plodno tle za teoriju zavere, delovanje sekti, manipulaciju paranormalnim fenomenima i proricanje budućnosti, fenomeni povezanosti u kompjuterskom tehnopolisu, softverske piraterije ili pismenosti u digitalnoj kulturi samo su neke od tema koje su obrađene intrigantnim stilom i pristupačnim jezikom. Obilje, neposrednost i dostupnost Mreže iskušava svaki od autora, trudeći se da nađe ravnotežu između optimističkog verovanja u pozitivne tekovine interneta i razočaravajućih osvedočenja o internetu kao prostoru nedoučenosti, sumnji, opsesija i patologije. Dominantna metafora Hermana i Svisa je glečer: Mreža je ogromni ledeni breg o koji će se "Titanik" svih ostalih medija razbiti. Ova slika nije katastrofična zato što pomenuti sudar nema značenje smrti, nego reorganizacije koja nakon zrelog promišljanja nove tehnologije mora nastupiti u svim aspektima života.

Hermanova i Svisova knjiga je od svih pomenutih najimanentija veb studija: bogato je ilustrovana fotografijama najbizarnijih internet sajtova, a njen slog vešto imitira i varira izgled e-mail poruke. Sastavni i nezaobilazni deo zbornika je i sajt www.multimedia.drake.edu/mmp na kom se mogu naći dodatni izvori, slike i ostali multimedijalni materijal koji je neophodan za puno razumevanje sakupljenih tekstova. Dezidealizacijom interneta knjiga na najbolji način pokazuje da je Mreža zaista naše životno okruženje - treba je menjati koliko je to moguće, prilagoditi joj se koliko se mora, a pristupati joj, kako bi rekla Karen Bliksen, "svaki dan pomalo, bez nade i bez očajanja"...