Ričard Birn, Istorija kao anegdota (Patrick Buchanan, A Republic,
Not an Empire, Regnery Press, 1999), Biblioteka Alexandria, No 9, str.30,
Majkl Drajer, Bjukenen je u pravu, Biblioteka Alexandria, No 10, str.
14, Ričard Birn, Bjukenenove kontradikcije, Biblioteka Alexandria, No
10, str. 15
Nije istina da glavna teza knjige Republika a ne imperija nudi nekakvu "jezivu, daleko-bilo" alternativu kritičarima današnje američke spoljne politike.
Najozbiljnija zamerka američkim intervencijama koje se svake godine dešavaju po svetu nije ta da su zasnovane manje na deklarisanim idealima a više na sopstvenim interesima, nego je ta da su one agresorske.
Nikakvo uobičajeno balansiranje između ideala i sopstvenih interesa ne može opravdati agresiju kao sredstvo za postizanje ma kog američkog spoljnopolitičkog cilja. To naprosto nije stvar ravnoteže, nego pitanje sredstva.
Ovde Bjukenen nudi veoma značajnu alternativu, koja je elokventno sumirana naslovom njegove knjige. Ta alternativa nije u načinu na koji, po njegovom mišljenju, Amerika treba odsad da bira svoje prijatelje i neprijatelje, nego u načinu kako bi trebalo da ona sprovodi svoju spoljnu politiku.
Ta alternativa ne može biti jezijivija od broja poginulih koji proističe iz principa američke spoljne politike danas, i ne bi trebalo da uliva više straha, bez obzira da li te principe pokreću ideali ili nacionalni interesi.
Što se tiče drugih ideja koje Bjukenen promoviše u svojoj knjizi, one su podjednako kontroverzne, s tim što, u tim preostalim slučajevima, po mom mišljenju, ima i razloga da budu kontroverzne. Ne bih se sada upuštao u to.
Gospodin Birn je u pravu. Pet Bjukenen nema šanse da postane predsednik SAD u bilo koje skorije vreme, i to je verovatno dobro. Ali je dobro ne iz razloga što bi Bjukenen bio u iole većoj meri "internacionalni gangster" nego što je to bio iko u američkoj predsedničkoj politici poznog 20. veka. U tome, gospodin Majkl Drajer je u pravu.
Nemojmo sahranjivati ideje samo zato što njihov glavni predlagač ima neku manu.
Nikola Stankovic
San Francisko
Odgovor autora
BJUKENEN I DIKTATORI
Zahvaljujem se Nikoli Stankoviću ne njegovom reagovanju na moj članak. Vrlo je lako zastupati stavove protiv mnogih pojedinačnih primena ogromne internacionalne sile kojom raspolažu Sjedinjene Američke Države u zoru 21. veka. (Kolumbija je najnoviji slučaj, potencijalno najporazniji.) Podjednako je lako kritikovati nevoljnost SAD da svoju moć upotrebe protiv genocida i siromaštva. (Američka politika u Africi je karakteristični primer toga.)
Gospodin Stanković misli da se Patrik Bjukenen zalaže za Ameriku koja neće agresijom intervenisati ni u kakvom i ni u jednom inostranom konfliktu ili zapletu. To je, rekao bih, pogrešno čitanje Bjukenena. Autor knjige Republika a ne imperija ne bi intervenisao u sukobima kao što su onaj na Kosovu ili onaj u Istočnom Timoru. To je tačno. Umesto toga, Bjukenen bi upotrebio finansijske i vojne resurse SAD da tetoši one diktatore koji se "slažu" sa SAD, da veštački podrži njihove privrede, i da satre njihove protivnike. To je ta jeziva i užasavajuća opcija koju on nudi.
Da li bi trebalo da SAD usmere svoju ogromnu moć u one svetske institucije koje doprinose ostvarenju moralnih i humanitarnih ciljeva koje i sama Amerika želi? Svakako. Bjukenen bi napustio i to, išao bi na sve izrazitije jednostranu američku spoljnu politiku koja bi ignorisala internacionalne institucije, čačkala po svetskim ranama proizvoljno, a otvarala nove rane gde i kad joj se učini da je to u njenom sopstvenom interesu. To jeste jezivo i užasavajuće.
Rychard Byrne